Multimedijalna umetnica, Ana Stojković, promovisala je svoj prvi roman pod krošnjama sokobanjskog parka uz muzičku pratnju Bobana Jovanovića, aka. Bobbi Brown.
Čitala je odlomke iz knige, dok su u hladu drveća bile postavljene i njene slike. Prolaznici su imali jedinstvenu priliku da vide galeriju na otvorenom dok su slušali odlomke iz njene knjige.
Cena knjige je 1100.dinara.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
Šesti tiraž knjige pomahnitalo odlazi knjigoljupcima
Piše: Redakcija
Foto: Milorad Marsenić
Promocija romana ,,Pomahnitalost i ataraksija” autorke i multimedijalne umetnice, Ane Stojković, održana je u prostorijama OŠ ,,Ljupče Nikolić ” sa početkom od 18 sati.
Promociju je vodila novinarka Milena Miletić.
Autorka se na početku promocije zahvalila nastavnici informatike Vesni Milenković, kao i direktoru škole Aleksandru Ranđeloviću jer su je pozvali i omogućili održavanje promocije u školi gde je, kako je rekla, bila nekadašnji đak i sticala prva saznanja. Roman ,,Pomahnitalost i ataraksija” je prema rečima autorke ugledao svetlost dana pod okriljem izdavačke kuće ,,Talija” iz Niša, marta 2024. godine i ovo je šesto izdanje knjige. Ana je naglasila da knjiga uveliko obilazi ceo svet kao i gradove u Srbiji. Milena Miletić, koja je publiku vodila kroz roman, rekla je da Ana već godinama uređuje svoj portal Zooncoolion i neumoran je hroničar kulture. Pritom piše, slika i fotografiše.
,,Ana je napisala zanimljivu knjigu, pravu ljubavnu priču s dosta tema onih večno bitnih nama ljudima, na veoma neobičan način i teškim stilom. I da kroz priču o prastarim bogovima, preživelim kroz milenijume i sve promene ljudskih verovanja i saznanja, kaže nekoliko istina o ljudskom rodu – celovito biće ima dve polovine, dve strane, a suština svega je u traganju i ravnoteži. Naslov knjige, oba izraza, i pomahnitalost i ataraksija navode na jednu od tri ključne poruke romana. Ravnotežu kao osnovu celovitosti, a samim tim i sreće. Jer suprotno od mahnitosti je duševni mir, potpun, stanje bez strasti.
Ti junaci su Ahtamatulus, dirigent u potrazi za ravnotežom između smrthih zahteva tela i duše i uzvišenih umetničkih potreba, Anastazija, očito balerina i Jelena, sporedni lik putenog karaktera” – rekla je Milena. ,,Ahtamatulus i Anastazija bi mogli biti Adam i Eva, a Jelena Lilit. Međutim, ja sam ih zamišljala kao mitološka bića. Ahtamatulus sve vreme kontemplira nad nebom i zvezdama i mogao bi se uporediti sa Astrejem, grčkim božanstvom zvezda i planeta, a Anastazija sa Eojom, boginjom vetrova.
Bilo je već kasno noću. Možda jedan. Ostala sam bez cigareta. Morala sam da izađem napolje. Bio je vikend, najverovatnje.
– Znate šta?
Te novine ja još nisam pročitala. Velike priče čitam preko telefona, a novine kupujem i skladištim. Nepročitane:(
Naslovi u sekvencama. Pred mojim očima. Uključim se jednom u hiljadu godina.
TV nisam gledala decenijama, čini mi se. Nemam koncentraciju. Naučno – sportsku galaksiju pratim. Jak bariton i uverljva naracija mi drže pažnju. Pantić je genije verbalnog zanata. Filmove, gledam. Mada, kao dementna baba, zaboravljam naslove. Sorentinovu Milost, ako Bog da para i zdravlja idem u Deltu ili Takvud da pogledam. Kompletan ugođaj da doživim. Kako vizuelno – audijski tako i komfortnost tokom sedenja. Čekam da pogledam naravno i The Devil wears Prada, kao i ekranizaciju novih SF filmova. Odiseju, Dinu i Ratove zvezda i naravno, Egzorcistu, mada horore izbegavam. Skarlet tumači u filmu. To se ne propušta.
Kada nabavim Vučićevog robota da mi okreće TV, da čisti po kući i spasi me tih poslova, moći ću na miru da se posvetim gledanju Tv-a . Posvetim se sebi. Pisanju i slikanju. Cant wait. Artuditua već imam. On nam hladi i zagreva kuću. Okreće se čas levo, pa desno.
Uključila sam TV skoro. Počela malo da pratim koliko mi poslovi u kući dozvoljavaju.
Sada razmišljam da kao one očajne američke domaćice instaliram TV u kuhinji, te dok spremam ručak makar slušam vesti i gledam Praktičnu ženu. Obožavam je. Pozitivna je i vedra. Cela emsija je za uživanje.
No, da se vratim na priču.
Ne znam zašto sam upisala Političke nauke. Jer sam volela da pišem. Eto.
Zamislite jednu sanjalicu Akademije dramskih umetnosti, koja gleda Enzeštajna i čeka da u beogradskoj kinoteci odgleda Podmornicu Potemkin. U selu sanja o kadrovima, vilama, obredima srpskim, Almodovaru. Dok komponuje, sanja i snima zalaske i izlaske sunca.
Nalazi Kastanedino mesto. To mesto je na njenom omiljenom proplanku.
Bavi se estetikom vizuelnog.
Onda se nađe među brucošima koji su u glavi budući ministri. Kravata, odelo.
Zamrznem godinu i plačem.
Onda ćale traži vezu za tu prokletu akademiju.
Ja se nekako sredim, pošto volim da učim i položim Uvod u pravo, kolokvijum, sa desetkom i, naravno, posle nekoliko godina završim Političke.
Polis, Metropolis, Agelast. Danas.
Fashion VS. National Geography dok učim.
Kada su ogrome vrućine spremam ispit u kupatilu. Uz ventilator. Hahahaha.
Sada već imam objavljene fotke na Vogue.it i National Geography.
Onda se pojavljuje haker. U vremenu kreiranja Zooncooliona. O njemu ću drugom prilikom.
Krao je sve. F, insta i emailove… Digitalne zapise, adrese.
Biće on lav, narogušen i ljut sav. U pokojnoga Bojovića Zoo Vrtu.
Htela sam da pišem o Danasu jer je još pre 20 godina trebalo za Danas da pišem, ali ja završih TV novinarstvo, pa počeh kao stres informativac na Tv-u. Ko pređe taj level, odmah nakon faxa, posle može i u Ukrajinu.
Sada ne radim nigde, volontiram na mom Zoon-u deceniju. I razvijam teme.
Nasuprot plamtećim ratovima okolo i u nas, organizujem mirne, ataraksične promocije pozivajući se na balans.
Ako se usredsredimo na formalno obrazovanje, vredna i svestrana Ana Stojković je novinarka. Diploma žurnalistike na Političkim naukama u Beogradu pružila joj je priliku da izgradi novinarsku karijeru na nekolikim televizijama, ali i da piše za različite magazine. Od 2014. godine uređuje portal Zooncoolion koji se bavi kulturom, umetnošću, putovanjima i istorijom.
Međutim, nismo za badava Anu nazvali svestranom i vrednom. Pored toga što se bavi novinarstvom, Ana je i slikarka. To ju je dovelo do članstva u Udruženju likovnih umetnika Aleksinca (ULUA) i nekoliko značajnih izložbi, od kojih sama izdvaja: virtuelnu izložbu u Londonu koju je organizovala art galerija Virtual Artists. Ponosna je i na Prolećni i Jesenji likovni salon u Aleksincu, gde je više puta imala prilike da izlaže. Njeno umetničko oko uspeva i da uhvati zanimljive kadrove, od kojih nastaju zanimljive fotografije. S ponosom ističe da su njene fotke objavili časopisi Vog i Nacionalna geografija.
Ipak, poseban razlog zašto ovog puta pišemo baš o Ani krije se u objavljivanju njenog kratkog romana prvenca koji nosi naziv Pomahnitalost i ataraksija, a izašao je u martu ove godine. Delo je objavila izdavačka kuća Talija iz Niša, a predgovor je napisala Tihana Petrović. Upravo autorka predgovora ovo delo žanrovski određuje kao pripovetku, zato što je manjeg obima i poseduje jedinstvo vremena i zbivanja. Namerno ne kažem radnje, jer se u ovoj knjizi malo šta događa, barem u konvencionalnom shvatanju pojma radnje, ali junaci, na metafizičkom nivou, doživljavaju jedno od najlepših iskustava.
Elem, krenimo od početka. Već na prvim stranicama upoznajemo Ahtamatulusa, dirigenta, koji pati za Jelenom. U njemu je prisutan različit spektar osećanja – patnja, usamljenost, mržnja, želja za osvetom, nesigurnost – pogotovo u momentu kada se susreo sa njom posle dužeg vremena, a ujedno i poslednji put. Međutim, on isto tako oseća i ljubav i veliku seksualnu privlačnost.
,,Bio je umoran od postojanja i sopstvene neumoljivosti da iscrpljuje telo do maksimuma. U prstima je osećao blago treperenje. Glavu je odavno izgubio, negde, u bespućima igranja i neumornog sanjarenja”
Pomahnitalost i ataraksija, Ana Stojković
Sajam knjiga, Niš
Ana Stojković
U trenutku kada se Ahtamatulus oslobađa Jeleninih laži, njene prevrtljivosti, ali i sopstvene privrženosti prema njoj, pojavljuje se Anastazija. Ona je vila, pričina, pojava; manifestuje se samo u snu. I tu priča počinje da levitira između sna i jave i dobija potpuno metafizičku dimenziju. Sve se dešava u snoviđenju, mašti, u izmaglici sećanja i slutnje o budućem. Ipak, Ahtamatulus i Anastazija spajaju se u jedno.
„Jer, napokon, Anastazija je bila samo senka u njegovim mislima koja ga je stalno pratila, mada nije nikada do kraja posumnjao u njeno realno postojanje”
Pomahnitalost i ataraksija, Ana Stojković
I tu dolazimo do objašnjenja naslova pripovetke. Pomahnitalost je reč koja najbolje opisuje Ahtamatulusove misli i osećanja, dok je ataraksija starogrčki filozofski pojam koji se odnosi na neuznemirenost i spokoj. Ahtamatulosova pomahnitalost pronalazi Anastazijinu ataraksiju i to se može smatrati ključem dela, ali, ne bojte se, na taj način vam ne odajem kraj, jer kraja i nema. Takođe, čitanje ove pripovetke se ne svodi na otkrivanje kraja, već na doživljavanje i proživljavanje naboja osećanja koje knjiga sa sobom nosi. Upravo taj naboj osećanja Ana Stojković uspeva da prenese izuzetno ekspresivnim stilom koji jedini može da opiše metafizičko.
foto: Nevena Stajković
O tome da je autorka utkala deliće svoje duše u ovo delo govori i činjenica da se na pojedinim stranicama knjige nalaze i njene slike, ulja na platnu koja ilustruju priču o Ahtamatulusu i Anastaziji, odnosno o pomahnitalosti i ataraksiji. Knjigu možete nabaviti preko sajta izdavačke kuće Talija.
Promocija romana ,,Pomahnitalost i ataraksija” autorke Ane Stojković održana je 21. oktobra sa početkom od 19h u prostorijama Karitasa u Aleksincu.
Ovo intermedijalno književno delo objavila je izdavačka kuća ,,Talija” iz Niša početkom marta ove godine.
Promociju knjige pratile su i autorkine nadrealne slike kojima je ilustrovala roman, te je publika pored književne večeri mogla da uživa i u slikarskim radovima Ane Stojković..
,,Roman ,,Pomahnitalost i Ataraksija“ napisan je pre skoro dve decenije i s obzirom da je počeo da se prodaje pre promocije mnogi čitaoci su me pitali šta je to ataraksija. Želela bih da objasnim da je naslov romana filozofsko nadahnuće studenta četvrte godine žurnalistike u Beogradu. Dok sam studirala bila sam opčinjena svakakvim pojmovima iz filozofije te odatle i pojam ataraksije koja zapravo predstavlja odsutvo od svih briga, nevolja. Dakle, predstavlja stanje potpunog spokoja i kao takav pojam predstavlja filozofski ideal.
Ovaj pojam uvod Piron u filozofiju najverovatnije pod uticajem budizma.
Naslov predstavlja dva suprotna osećanja a njihova sinteza upravo bi dovela dva glavna lika u stanje potpune harmonije i unutrašnjeg spokoja čija unutrašnja stanja su i te kako praćena različitim spektrom osećanja.
U knjizi postoje tri lika od čega su Ahtamatulus i Anastazija glavni protagonisti.
Na početku knjige upoznajemo Ahtamatulusa, dirigenta, koji pati za Jelenom koja je sušta suprotnost Anastaziji. Jelena je putena dok je Anastazija vila, pričina i predstavlja jedno potpuno duhovno biće.
Ovaj roman nadrealne naracije objašnjava unutrašnja stanja i psihološka previranja oba junaka.
Ova dva glavna lika koja su oslobođena kroz roman racionalnosti žive u svojim imaginarnim svetovima i kroz nezmerno traženje, a u susretu sa drugim ljudima, možda se samo naslućuju.
,,Kontinuitet traženja duše nalik sopstvenoj okosnica je ove pripovetke. Potreba da nesebično predamo sebe kada smo shvatili da postoji drugi deo duše, odraz u ogledalu prikazan kroz suprotan princip” napisala je Tihana Petrović u predgovoru.
Time bih i obasnila radnju ovog romana koji je satkan od nadrelanih niti naracije, koje sam zamišljala kao prozno -poetično delo.
Knjiga je u biti psihološki roman koji kroz lik glavnog junaka predstavlja sublimaciju kolektivno nesvesnih sadržaja njegovog uma čiju analizu je dao Jung u svojoj psihoanalizi.
Prema Jungu naša svest sastavljena je od svesnih i nesvesnih sadržaja a termin arhetip kakav je u današnjoj upotrebi Jung je primenio još 1919. godine u potrazi za arhetipom. Ahtamatulusova razmišljanja u knjizi baš kao da predstavljaju upravo taj termin, jer su kroz knjigu prikazani najdublji, najzagastiji i najmračniji prostori njegove psihe.
Ana Stojković
U njemu kao da je pothranjeno duhovno iskustvo hiljade generacija, božanskog deteta, roditelja, arhetip duha.
Kroz Ahtamatulusa predstavljeni su nevidljivi koreni svesti u svojoj bipolarnoj strukturi i nose i svetlu i tamnu prirodu njegove duše.
Ahtamatulus je nabijen emocijama.
Recimo Jung da bi objasnio nagon duha i položaj arhetipa u tom odnosu pozvao je u pomoć boje. Ako se nagon označava crvenom, a duh plavom bojom onda arhetipu odgovara ljubičasta boja te je ova knjiga ilustrovana i mojim nadrelanim slikama koje prate radnju romana a na njima i dominira plava boja koja bar u Jungovoj psihoanalizi predstavlja duh.
Delo je eklektika arhetipova oba junaka, dakle kolektivno- nesvesnih sadržaja utkanih u njihov misoni proces. Ono što kroz roman doživljava glavni lik sigurno se desilo svakome od nas i zato će vas njegovo duševno stanje dok čitate roman možda i boleti. On oseća bes, ljutnju, ljubomoru, rastrzanost, melanholiju dok se na drugim stranicama nalazi Anastazija koja je potpuno nestvarna u svom delovanju ali je njihov susret predosređen kao epohalan.
Tihana Petrović i Ana Stojković
Oni bi mogli biti Adam i Eva a Jelana Lilit.
Međutim, ja sam ih zamišljala kao mitološka bića poput Astreja i njegove žene Eoje jer Anastazija kroz roman ima mogućnost upravljanja vetrovima, a Ahtamatulus kontemplira nad nebom i zvezdama i mogao bi se uporediti sa Astrejem, grčkim božanstvom zvezda i planeta. Oni zapravo imaju jedan cilj koji se naslućuje kroz kraj romana a to je stvaranje novog božanstva koje će imati namensku svrhu božanske svesti. Svesti sačinjen od plemenitosti i dobrote. ” -Ana Stojković
