Multimedijalna umetnica, Ana Stojković, promovisala je svoj prvi roman pod krošnjama sokobanjskog parka uz muzičku pratnju Bobana Jovanovića, aka. Bobbi Brown.
Čitala je odlomke iz knige, dok su u hladu drveća bile postavljene i njene slike. Prolaznici su imali jedinstvenu priliku da vide galeriju na otvorenom dok su slušali odlomke iz njene knjige.
Cena knjige je 1100.dinara.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
U okviru 59. niškog sajma knjiga održana je promocija romana, ,,Pomahnitalost i ataraksija” autorke Ane Stojković.
Roman je objavila izdavačka kuća ,,Talija” iz Niša početkom marta ove godine, a o knjizi su na promociji govorile filološkinja, lektorka i korektorka romana Tihana Petrović kao i autorka ,,Pomahnitalosti i ataraksije” Ana Stojković.
,,Ovo je već peto izdanje romana ,,Pomahnitalost i ataraksija“ i ovom prilikom želim da objasnimo naslov romana. Pomahnitalost, odnosno, zaumnost, razdraženost, nespokoj. Ataraksija odsustvo od briga, spokoj, mir i etimološki potiče iz starogrčkog. Romanom defiluje troje likova, jedan muški i dva ženska. Ahtamatulus je dirigent, zaljubljenik u knjige, Jelena neodređene vokacije, Anastazija je balerina, slikarka. Odjednom padamo u naraciju. Nema prošlosti. U sadašnjosti smo. Krećemo se kao figure na šahovskoj tabli. Figure su likovi, tabla je Zemlja, polja su stanja koja se smenjuju. Bela. Crna. Realnost ili imaginacija. Ili i jedno i drugo. Vremenska neodređenost, kao i prostorna. Osim na početku romana u kome se na trenutak javlja epizoda da se radi o Beogradu. Roman je delo studentkinje četvrte godine žurnalistike. Na stranicama izbija strast prema različitim vidovima umetnosti, različitom kreativnom izrazu. Muzika, ples, slikanje, čitanje. Sva uskomešanost potrebe za stvaranjem glasno odjekuje napisanim redovima. Čitalac prati Anine korake po nesvesnom, ulazi u imaginarne dimenzije, otvara vrata jedinstvenoj kosmogoniji. Potraga je ključni impuls romana. Potraga za suprotnim principom, za sobom u suprotnom biću, za drugačijim stanjem. Roman se završava, formatski, spajanjem Ahtamatulusa i Anastazije. Dakle, muškim i ženskim principom. Spoj tela, umova i duša jeste umnožavanje božanskog u nama. To novo malo božanstvo će dalje nastaviti potragu i ispitivati granice kojih, zapravo, nema” – rekla je Tihana Petrović.
Ako se usredsredimo na formalno obrazovanje, vredna i svestrana Ana Stojković je novinarka. Diploma žurnalistike na Političkim naukama u Beogradu pružila joj je priliku da izgradi novinarsku karijeru na nekolikim televizijama, ali i da piše za različite magazine. Od 2014. godine uređuje portal Zooncoolion koji se bavi kulturom, umetnošću, putovanjima i istorijom.
Međutim, nismo za badava Anu nazvali svestranom i vrednom. Pored toga što se bavi novinarstvom, Ana je i slikarka. To ju je dovelo do članstva u Udruženju likovnih umetnika Aleksinca (ULUA) i nekoliko značajnih izložbi, od kojih sama izdvaja: virtuelnu izložbu u Londonu koju je organizovala art galerija Virtual Artists. Ponosna je i na Prolećni i Jesenji likovni salon u Aleksincu, gde je više puta imala prilike da izlaže. Njeno umetničko oko uspeva i da uhvati zanimljive kadrove, od kojih nastaju zanimljive fotografije. S ponosom ističe da su njene fotke objavili časopisi Vog i Nacionalna geografija.
Ipak, poseban razlog zašto ovog puta pišemo baš o Ani krije se u objavljivanju njenog kratkog romana prvenca koji nosi naziv Pomahnitalost i ataraksija, a izašao je u martu ove godine. Delo je objavila izdavačka kuća Talija iz Niša, a predgovor je napisala Tihana Petrović. Upravo autorka predgovora ovo delo žanrovski određuje kao pripovetku, zato što je manjeg obima i poseduje jedinstvo vremena i zbivanja. Namerno ne kažem radnje, jer se u ovoj knjizi malo šta događa, barem u konvencionalnom shvatanju pojma radnje, ali junaci, na metafizičkom nivou, doživljavaju jedno od najlepših iskustava.
Elem, krenimo od početka. Već na prvim stranicama upoznajemo Ahtamatulusa, dirigenta, koji pati za Jelenom. U njemu je prisutan različit spektar osećanja – patnja, usamljenost, mržnja, želja za osvetom, nesigurnost – pogotovo u momentu kada se susreo sa njom posle dužeg vremena, a ujedno i poslednji put. Međutim, on isto tako oseća i ljubav i veliku seksualnu privlačnost.
,,Bio je umoran od postojanja i sopstvene neumoljivosti da iscrpljuje telo do maksimuma. U prstima je osećao blago treperenje. Glavu je odavno izgubio, negde, u bespućima igranja i neumornog sanjarenja”
Pomahnitalost i ataraksija, Ana Stojković
Sajam knjiga, Niš
Ana Stojković
U trenutku kada se Ahtamatulus oslobađa Jeleninih laži, njene prevrtljivosti, ali i sopstvene privrženosti prema njoj, pojavljuje se Anastazija. Ona je vila, pričina, pojava; manifestuje se samo u snu. I tu priča počinje da levitira između sna i jave i dobija potpuno metafizičku dimenziju. Sve se dešava u snoviđenju, mašti, u izmaglici sećanja i slutnje o budućem. Ipak, Ahtamatulus i Anastazija spajaju se u jedno.
„Jer, napokon, Anastazija je bila samo senka u njegovim mislima koja ga je stalno pratila, mada nije nikada do kraja posumnjao u njeno realno postojanje”
Pomahnitalost i ataraksija, Ana Stojković
I tu dolazimo do objašnjenja naslova pripovetke. Pomahnitalost je reč koja najbolje opisuje Ahtamatulusove misli i osećanja, dok je ataraksija starogrčki filozofski pojam koji se odnosi na neuznemirenost i spokoj. Ahtamatulosova pomahnitalost pronalazi Anastazijinu ataraksiju i to se može smatrati ključem dela, ali, ne bojte se, na taj način vam ne odajem kraj, jer kraja i nema. Takođe, čitanje ove pripovetke se ne svodi na otkrivanje kraja, već na doživljavanje i proživljavanje naboja osećanja koje knjiga sa sobom nosi. Upravo taj naboj osećanja Ana Stojković uspeva da prenese izuzetno ekspresivnim stilom koji jedini može da opiše metafizičko.
foto: Nevena Stajković
O tome da je autorka utkala deliće svoje duše u ovo delo govori i činjenica da se na pojedinim stranicama knjige nalaze i njene slike, ulja na platnu koja ilustruju priču o Ahtamatulusu i Anastaziji, odnosno o pomahnitalosti i ataraksiji. Knjigu možete nabaviti preko sajta izdavačke kuće Talija.
Tihomir Barbulović već trideset godina živi u Danskoj. Po struci je diplomirani inženjer ali se već godinama bavi novinarstvom i pisanjem knjiga. Ove godine promovisao je na štandu izdavačke kuće ,,Talija“ iz Niša svoje novo delo ,,Piper“. Izdavačka kuća ,,Talija“ koja se uglavnom bavi izdavanjem istorijskih naslova ove godine izlazi sa Tihomirovom novom knjigom koja predstavlja izuzetno istorijsko svedočanstvo o političkom emigrantu Marku Milunoviću ,,Piperu“, zatočeniku ,,Ozne.“
Do sada je napisao tri knjige. ,,Srpske staze u Skandinaviji – prilozi za istoriju srpskog iseljeništva“, 2018. godine, zbirku pesama ,,Pored tuđeg plota“ i knjigu,, Piper, svedok jedne epohe” koju je potpisivao na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.
,,U knjizi ,,Piper“ govori se o vitezu srpske – političke emigracije koga sam imao čast da lično upoznam u poslednjim godinama njegovog stranstvovanja po tuđim zemljama, ili kako je to Marko često opisivao, od ,,Nemila do nedraga“ i shvatim veličinu ovog velikog Srbina iz Crne Gore. Savest me naterala da na skroman način opišem ovog čoveka kome je tuđina bila sudbina, ali koji se ni jednog trenutka nije libio da iskaže svoje srpsko poreklo, identitet i kulturu“ – kaže za Zooncoolion, pisac Tihomir Barbulović.
Knjiga opisuje njegov životni put od desete godine kada je krenuo da izučava škole, njegovo maturiranje na Bogosloviji u Prizrenu, početak Drugog sv.rata i njegovo službovanje kao oficira Kraljevske vojske u otadžbini, njegovo zatočeništvo u zatvoru ,,Ozna“, izlasku iz zatvora, prebeg u Rumuniju, skrivanje u srpskim manastirima u Rumuniji i dolazak u austrijski logor za raseljena lica. Najzad, 1955. godine dobio je azil u Švedskoj i veći deo svog života proveo je tamo.
Tihomir Barbulović, Ana Stojković
Prvi put u otadžbinu, Srbiju i Crnu Goru, vratio se nakon 62 godine. Bio je veoma aktivan u Socijal – demokratskoj partiji gospodina Živka Topalovića, lidera predratne Socijal – demokratske stranke i bio je aktivan socijalista u Švedskoj. Izdao je prvi list ,,Jugosloven“ na srpskom jeziku u Skandinaviji sredinom pedestih godina. List je izlazio u 212 primeraka, a u knjizi se može videti jedan primerak iz 1972. koji je bio posvećen smrti dr Živka Topalovića“ – dodaje Barbulović.
Ana Stojković: ,,Kako ste ga upoznali?“
Tihomir Barbulović: ,,Upoznao sam ga tako što sam u Danskoj upoznao jednog političkog emigranta, jer je većina političkih emigranata živela u Švedskoj. Godinu dana sam bio u kontaktu sa tim čovekom s obzirom na moje interesovanje za istoriju. Jednog dana je napustio Dansku nazvao me telefonom i rekao da želi da mi ostavi sve njegove knjige, ili bar deo. Ja sam to prihvatio sa velikim zadovoljstvom i radošću. Među ovim knjigama je bila i knjiga o Marku Milunoviću Piperu koji je pisao na četiri jezika, a govorio osam i napisao 20 knjiga. Njegova najpoznatija knjiga nosi naziv ,,Od nemila do nedraga“ i ja sam bio jako zainteresovan za tu knjigu zato što je on bio civilni komandant Kladova a ja sam inače iz Negotina. Meni je bilo jako zanimljivo njegovo svedočanstvo za vreme rata. Onda sam ja nazvao Darka Mićića da se zahvalim i on kaže ,,Tihomire, on je još živ, živi u Švedskoj“ i ja sam dobio kontakt telefon, nazvao ga i kako Marko reče, izvukao sam ga iz naftalina. Posetio sam ga u više navrata i 2009. godine na njegovoj sahrani održao posmrtno slovo i na mene je taj čovek ostavio snažan utisak.
Prva knjiga koju sam pisao gde spominjem Marka Milunovića Pipera ,,Srpske staze u Skandijaviji” je zapavo je bila pokretač da pored bavljenja novinarstvom napišem i knjigu o njemu.
Ana Stojković: ,,Za koga pišete?”
Tihomir Barbulović: ,,Ja sam novinar – saradnik Frankfurtskih vesti. To je naš dnevni list koji izlazi u dijaspori na srpskom jeziku. Ponekad obuhvatim teme iz Švedske koja je blizu Danske. Dosta pratim i crkveni život, aktivan sam u parohiji naše crkve u Kopenhagenu. Sarađujem sa parohijama u Malmeu i nekoliko švedskih gradova i izveštavam za Radio ,,Slovoljublje“ u zavisnosti od materjala iz dijaspora.
Ana Stojković: ,,Koliko Vas novinarski posao čini srećnim i koliko se razlikuje od pisanja knjiga kada se osamite i posvetite jednoj osobi?
Tihomir Barbulović: ,,Meni se sve promenilo kada sam upoznao Marka Milunovića jer nikada nisam verovao u sebe da ću napisati knjigu. Smatrao sam da je za to potrebno nešto više. Onda, nakon njegove smrti, shvatio sam da ga obavezno treba spomenuti i upravo u delu ,,Srpske staze u Skandinaviji – prilozi za istoriju srpskog iseljeništva“, i to i učinih. Pripremajući ovu poslednju knjigu dolazim i do saznanja da je pored dela Markove pisane zaostavštine koja je odneta u SANU po njegovoj želji, još dvadeset kartonskih kutija za selidbe odneto je u srpski manatir u Švedskoj. Kako sam već nekoliko decenija poznavao episkopa Britansko – skandinavske eparhije, a danas Visokopreosveštenog mitropolita skandinavskog, gospodina Dositeja, imao sam pristup arhivskoj građi i to mi je bio jedan od delova za pisanje ove knjige, a drugi sam deo sakupio tako što sam stupio u kontak sa njegovim potomcima. Kao posledica torture nad njegovom suprugom Simkom u zatvoru ,,Ozne“, koja je u to vreme bila trudna i izgubila dete, kasnije nisu više mogli imati poroda. Ali ja sam stupio u kontakt sa njegovim rođacima i obišao njegovo selo, rodnu kuću i crkvu i čak dobio jedan deo neobjavljenog materijala za knjigu a koji sam objavio u jednoj od deset poglavlja koliko sadrži ova knjiga. Ali ujedno ispoštovavši i savet blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, da se jedan deo ne objavi“.
Promocija romana ,,Pomahnitalost i ataraksija” autorke Ane Stojković održana je 21. oktobra sa početkom od 19h u prostorijama Karitasa u Aleksincu.
Ovo intermedijalno književno delo objavila je izdavačka kuća ,,Talija” iz Niša početkom marta ove godine.
Promociju knjige pratile su i autorkine nadrealne slike kojima je ilustrovala roman, te je publika pored književne večeri mogla da uživa i u slikarskim radovima Ane Stojković..
,,Roman ,,Pomahnitalost i Ataraksija“ napisan je pre skoro dve decenije i s obzirom da je počeo da se prodaje pre promocije mnogi čitaoci su me pitali šta je to ataraksija. Želela bih da objasnim da je naslov romana filozofsko nadahnuće studenta četvrte godine žurnalistike u Beogradu. Dok sam studirala bila sam opčinjena svakakvim pojmovima iz filozofije te odatle i pojam ataraksije koja zapravo predstavlja odsutvo od svih briga, nevolja. Dakle, predstavlja stanje potpunog spokoja i kao takav pojam predstavlja filozofski ideal.
Ovaj pojam uvod Piron u filozofiju najverovatnije pod uticajem budizma.
Naslov predstavlja dva suprotna osećanja a njihova sinteza upravo bi dovela dva glavna lika u stanje potpune harmonije i unutrašnjeg spokoja čija unutrašnja stanja su i te kako praćena različitim spektrom osećanja.
U knjizi postoje tri lika od čega su Ahtamatulus i Anastazija glavni protagonisti.
Na početku knjige upoznajemo Ahtamatulusa, dirigenta, koji pati za Jelenom koja je sušta suprotnost Anastaziji. Jelena je putena dok je Anastazija vila, pričina i predstavlja jedno potpuno duhovno biće.
Ovaj roman nadrealne naracije objašnjava unutrašnja stanja i psihološka previranja oba junaka.
Ova dva glavna lika koja su oslobođena kroz roman racionalnosti žive u svojim imaginarnim svetovima i kroz nezmerno traženje, a u susretu sa drugim ljudima, možda se samo naslućuju.
,,Kontinuitet traženja duše nalik sopstvenoj okosnica je ove pripovetke. Potreba da nesebično predamo sebe kada smo shvatili da postoji drugi deo duše, odraz u ogledalu prikazan kroz suprotan princip” napisala je Tihana Petrović u predgovoru.
Time bih i obasnila radnju ovog romana koji je satkan od nadrelanih niti naracije, koje sam zamišljala kao prozno -poetično delo.
Knjiga je u biti psihološki roman koji kroz lik glavnog junaka predstavlja sublimaciju kolektivno nesvesnih sadržaja njegovog uma čiju analizu je dao Jung u svojoj psihoanalizi.
Prema Jungu naša svest sastavljena je od svesnih i nesvesnih sadržaja a termin arhetip kakav je u današnjoj upotrebi Jung je primenio još 1919. godine u potrazi za arhetipom. Ahtamatulusova razmišljanja u knjizi baš kao da predstavljaju upravo taj termin, jer su kroz knjigu prikazani najdublji, najzagastiji i najmračniji prostori njegove psihe.
Ana Stojković
U njemu kao da je pothranjeno duhovno iskustvo hiljade generacija, božanskog deteta, roditelja, arhetip duha.
Kroz Ahtamatulusa predstavljeni su nevidljivi koreni svesti u svojoj bipolarnoj strukturi i nose i svetlu i tamnu prirodu njegove duše.
Ahtamatulus je nabijen emocijama.
Recimo Jung da bi objasnio nagon duha i položaj arhetipa u tom odnosu pozvao je u pomoć boje. Ako se nagon označava crvenom, a duh plavom bojom onda arhetipu odgovara ljubičasta boja te je ova knjiga ilustrovana i mojim nadrelanim slikama koje prate radnju romana a na njima i dominira plava boja koja bar u Jungovoj psihoanalizi predstavlja duh.
Delo je eklektika arhetipova oba junaka, dakle kolektivno- nesvesnih sadržaja utkanih u njihov misoni proces. Ono što kroz roman doživljava glavni lik sigurno se desilo svakome od nas i zato će vas njegovo duševno stanje dok čitate roman možda i boleti. On oseća bes, ljutnju, ljubomoru, rastrzanost, melanholiju dok se na drugim stranicama nalazi Anastazija koja je potpuno nestvarna u svom delovanju ali je njihov susret predosređen kao epohalan.
Tihana Petrović i Ana Stojković
Oni bi mogli biti Adam i Eva a Jelana Lilit.
Međutim, ja sam ih zamišljala kao mitološka bića poput Astreja i njegove žene Eoje jer Anastazija kroz roman ima mogućnost upravljanja vetrovima, a Ahtamatulus kontemplira nad nebom i zvezdama i mogao bi se uporediti sa Astrejem, grčkim božanstvom zvezda i planeta. Oni zapravo imaju jedan cilj koji se naslućuje kroz kraj romana a to je stvaranje novog božanstva koje će imati namensku svrhu božanske svesti. Svesti sačinjen od plemenitosti i dobrote. ” -Ana Stojković
U okviru 58. niškog sajma knjiga posetili smo štand izdavačke kuće ,,Talija.
Ova izdavačka kuća nastavlja tradiciju objavljivanja novih izdanja etnologa, kulturnog istoričara, folkloriste i profesora beogradskog univerziteta, Tihomira Đorđevića.
Tihomir Đorđević akademsku karijeru započeo je u Aleksincu kao profesor Učiteljske škole. Tu je pokrenuo jedan od najznačajnijih srpskih časopisa ,,Karadžić”.
Posle završetka doktorskih studija u Minhenu, postaje profesor beogradskog Univerziteta. Svoju naučnu karijeru krunisao je prijemom u srpsku kraljevsku akademiju.
Osim folkoristike angažovan je i na mnogim drugim poljima nauke tako da je ostao upamćen kao jedan od najznačajnih srpskih naučnika u prvoj polovini dvadesetog veka.
Direktor izdavačke kuće ,,Talija” za naš portal kaže, da su pre par godina objavili knjigu Tihomira Đorđevića ,,Veštica i vila”, a tradiciju objavljivanja njegovih dela nastavljaju objavljivanjem dela ,,Običaji naroda srpskog”, gde je on bio glavni urednik.
,,Tihomir Đorđević na taj način pravi sažetak o tome kako se trebaju sakupljati narodni običaji. Taj sažetak je poslao svojim asistentima koji su živeli u različitim krajevima Srbije. Reč je o Lego Štemniću i krajevima Kosovo Polje, skopska Crna Gora, ili srez Boljevački. Kroz knjigu ,,Običaji srpskog naroda“ – drugi tom, objavili smo i građu za Srpske narodne običaje za vreme vladavine srpskog kneza Miloša koje je sakupio Tihomir Đorđević u arhaiskom arhivu” – kaže direktor izdavačke kuće ,,Talija”, Pavle Despotović.
Ova izdavačka kuća objavljuje i knjigu ,,Srpske svetinje u Palestini” kroz koju štampaju članak Tihomira Đorđevića koji ih je uputio na ktitore i manastire koje su oni u to vreme zidani.
,,Govor koji je držao pomenuti akademik izašao je u knjizi ,,Javno predavanje” održano 18. februara 1925. godine na Univerzitetu u Beogradu u korist materinskog udruženja. Kroz taj govor, Tihomir upućuje javnost na temu hadžiluka, koji kroz ovaj govor postaje popularn. Srpska tradicija hadžiluka postaje popularna sa Svetim Savom, ali ono što mnogi od nas nisu znali jeste da je naša srednjevekovna Srpska država imala manastire koji su u to vreme služili kao ambasade, prihvatni centri, bolnice i to baš u Svetoj zemlji, Jerusalimu.
On nam je na taj način i približio saznanje o manastiru Svetog arhađela u Jerusalimu koji je sazidao kralj Milutin I sve do devetnaestog veka. Liturgija je bila držana na crkveno – slovenskom jeziku. Međutim, ulaskom Grka i Rusa na tu teritoriju, tradicija je prekinuta” – objašnjava Pavle Despotović.
Pavle i Miljana Despotović
On kaže da je nakon toga postojala tendenija da se ti manastiri vrate Srbiji i da je naša kraljevska vlada slala dopise 1944. godine konzulu koji se te godine nalazio u Kairu, zahtevajući da se srpski manastiri vrate. To nije postignuto i o svemu tome možete saznati čitajući knjigu ,, Srpski manastri u Palestini”.
Takođe, izdavačka kuća ,,Talija” objavljuje i knjigu Tihomira Đorđevića ,,Veštica i Vampir”.
,,O tome gde se vampir javlja, i kako se on zove, Tihomir Đođević piše u ovoj knjizi. Lamper, lampijer nazivaju vampire u Kučevu, u Hercegovini. Vuk, vukodlak ili vukozlačina. Tihomir Đorđević kroz ovu knjigu donosi sve sadržaje o vampirima” – kaže za naš portal direktor izdavačke kuće ,,Talija”. Ime prvog vampira nalazi se u arhivama u Beču pod nazivom Petar ili Pavle Blagojević.
“Čak su dolazili inspektori iz Beča da utvrde da li je to ime postojalo ili ne. To se dešavalo baš u mom Kneževcu koji je u to vreme pripadao Vojvodini” – kaže Pavle Despotović.
Puna cena knjiga ,,Vile i veštice” je 550 dinara, dok je knjiga ,,Srpski manastiri u Palestini” 770 dinara.
Cene ovih knjiga možete dobiti na sajamskom popustu od 20% na njihovom sajtu.
Ipak, predlažemo da posetite Sajam, prošetate do štanda izdavačke kuće ,,Talija” i izaberete šta vam se najviše od ovih naslova dopada.
Miljana Despotović, diplomirani ekonomista i Pavle Despotović, student Istorije na Filozofskom fakultetu u Nišu, nisu čekali da dobiju posao već su posao i život uzeli u svoje ruke. Ovaj mladi bračni par 2014. godine pokreće izdavačku kuću ,,Talija“. Sedište izdavačke kuće nalazi se u Tolstojevoj ulici broj 1 u Nišu.
Za posao izdavača imali su skoro sve. Jedino što su dobili od države kao finansijsku podršku bio je projekat ,,Moja prva plata“ kroz koji Miljana dobija mogućnost da se zaposli preko ove izdavačke kuće.
Od prethodne izdavačke kuće koju su držali Pavlovi roditelji, koja se izdavaštvom bavila skoro dvadeset godina, ovaj mladi bračni par smelo ulazi u posao izdavanja i štampanja knjiga.
,,Talija“ izdavaštvo osnovali su u godini velikih jubileja. Sto godina od početka Velikog rata, 150 godina od smrti Vuka Karadžića i 150 godina od rođenja Branislava Nušića čija su sabrana dela bila prvi projekat ove izdavačke kuće.
Štampanje dela Branislava Nušića navelo ih je na ideju da svojoj, novootvorenoj izdavačkoj kući, daju naziv ,,Talija.“
,,Na osnovu naših početnih kapitalnih projekata može se zaključiti da je naš glavni motiv očuvanje tradicije i srpske književnosti kao i uskrsnuće stare, možda pomalo zaboravljene književnosti, kao i estetika naših izdanja. Koliko polažemo u lepotu i izdanja naših knjiga govori da su Sabrana dela Branislava Nušića, kao rođendanski poklon, dobila svoja prva slova, čiji je autor mlada niška dizajnerka Sanja Dević.
Želimo da svojim delovanjem stvorimo naslednike srpskih pisaca, glavnih aktera u pisanju istorije domaće književnosti“ – kaže Pavle Despotović, jedan od osnivača ove izdavačke kuće.
Dodaje da se raduju sledećoj godini kada će proslaviti jubilej. Deset godina od osnivanja.
,,Za ovo vreme uspeli smo da uradimo 400 izdanja što je, za nas mlade, veliki broj. U devedeset odsto izdanja ubrajaju se istorijski naslovi, kao i etnološke teme.
Pored Tihomira Đorđevića, objavili smo dela i Veselina Čajkanovića i Spasoja Vasiljeva.
Takođe, u našoj ponudi imamo i klasike: Stendala, Dostojevskog…
U planu su nam sva sabrana dela Fjodora Dostojevskog. Za sada smo uradili ,,Zle duhove“ i ,,Jadnike“ – kaže Pavle Despotović
,,Moja pasija su klasici, a Pavlova istorija s obzirom da završava istoriju“ – kaže tridesetjednogodišnja Miljana koja je zajedno sa mužem osnovala ovu izdavačku kuću.
Preko ovog linka https://www.talijaizdavastvo.rs/korpa/ možete ući na websajt ove izdavačke kuće i pogledati naslove koji Vas zanimaju. Toplo preporučujemo odlazak na njihov štand kako bi osetili duh i eklektiku tradicionalne i moderne srpske istorije, razgovarajući sa ovo dvoje mladih ljudi.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
