Tekst: Ana Stojković
Foto: Milica Stanimirović
Promocija romana ,,Pomahnitalost i ataraksija” autorke Ane Stojković održana je 21. oktobra sa početkom od 19h u prostorijama Karitasa u Aleksincu.
Ovo intermedijalno književno delo objavila je izdavačka kuća ,,Talija” iz Niša početkom marta ove godine.
Promociju knjige pratile su i autorkine nadrealne slike kojima je ilustrovala roman, te je publika pored književne večeri mogla da uživa i u slikarskim radovima Ane Stojković..
,,Roman ,,Pomahnitalost i Ataraksija“ napisan je pre skoro dve decenije i s obzirom da je počeo da se prodaje pre promocije mnogi čitaoci su me pitali šta je to ataraksija. Želela bih da objasnim da je naslov romana filozofsko nadahnuće studenta četvrte godine žurnalistike u Beogradu. Dok sam studirala bila sam opčinjena svakakvim pojmovima iz filozofije te odatle i pojam ataraksije koja zapravo predstavlja odsutvo od svih briga, nevolja. Dakle, predstavlja stanje potpunog spokoja i kao takav pojam predstavlja filozofski ideal.
Ovaj pojam uvod Piron u filozofiju najverovatnije pod uticajem budizma.
Naslov predstavlja dva suprotna osećanja a njihova sinteza upravo bi dovela dva glavna lika u stanje potpune harmonije i unutrašnjeg spokoja čija unutrašnja stanja su i te kako praćena različitim spektrom osećanja.
U knjizi postoje tri lika od čega su Ahtamatulus i Anastazija glavni protagonisti.
Na početku knjige upoznajemo Ahtamatulusa, dirigenta, koji pati za Jelenom koja je sušta suprotnost Anastaziji. Jelena je putena dok je Anastazija vila, pričina i predstavlja jedno potpuno duhovno biće.
Ovaj roman nadrealne naracije objašnjava unutrašnja stanja i psihološka previranja oba junaka.
Ova dva glavna lika koja su oslobođena kroz roman racionalnosti žive u svojim imaginarnim svetovima i kroz nezmerno traženje, a u susretu sa drugim ljudima, možda se samo naslućuju.
,,Kontinuitet traženja duše nalik sopstvenoj okosnica je ove pripovetke. Potreba da nesebično predamo sebe kada smo shvatili da postoji drugi deo duše, odraz u ogledalu prikazan kroz suprotan princip” napisala je Tihana Petrović u predgovoru.
Time bih i obasnila radnju ovog romana koji je satkan od nadrelanih niti naracije, koje sam zamišljala kao prozno -poetično delo.
Knjiga je u biti psihološki roman koji kroz lik glavnog junaka predstavlja sublimaciju kolektivno nesvesnih sadržaja njegovog uma čiju analizu je dao Jung u svojoj psihoanalizi.
Prema Jungu naša svest sastavljena je od svesnih i nesvesnih sadržaja a termin arhetip kakav je u današnjoj upotrebi Jung je primenio još 1919. godine u potrazi za arhetipom. Ahtamatulusova razmišljanja u knjizi baš kao da predstavljaju upravo taj termin, jer su kroz knjigu prikazani najdublji, najzagastiji i najmračniji prostori njegove psihe.
Ana Stojković
U njemu kao da je pothranjeno duhovno iskustvo hiljade generacija, božanskog deteta, roditelja, arhetip duha.
Kroz Ahtamatulusa predstavljeni su nevidljivi koreni svesti u svojoj bipolarnoj strukturi i nose i svetlu i tamnu prirodu njegove duše.
Ahtamatulus je nabijen emocijama.
Recimo Jung da bi objasnio nagon duha i položaj arhetipa u tom odnosu pozvao je u pomoć boje. Ako se nagon označava crvenom, a duh plavom bojom onda arhetipu odgovara ljubičasta boja te je ova knjiga ilustrovana i mojim nadrelanim slikama koje prate radnju romana a na njima i dominira plava boja koja bar u Jungovoj psihoanalizi predstavlja duh.
Delo je eklektika arhetipova oba junaka, dakle kolektivno- nesvesnih sadržaja utkanih u njihov misoni proces. Ono što kroz roman doživljava glavni lik sigurno se desilo svakome od nas i zato će vas njegovo duševno stanje dok čitate roman možda i boleti. On oseća bes, ljutnju, ljubomoru, rastrzanost, melanholiju dok se na drugim stranicama nalazi Anastazija koja je potpuno nestvarna u svom delovanju ali je njihov susret predosređen kao epohalan.
Tihana Petrović i Ana Stojković
Oni bi mogli biti Adam i Eva a Jelana Lilit.
Međutim, ja sam ih zamišljala kao mitološka bića poput Astreja i njegove žene Eoje jer Anastazija kroz roman ima mogućnost upravljanja vetrovima, a Ahtamatulus kontemplira nad nebom i zvezdama i mogao bi se uporediti sa Astrejem, grčkim božanstvom zvezda i planeta. Oni zapravo imaju jedan cilj koji se naslućuje kroz kraj romana a to je stvaranje novog božanstva koje će imati namensku svrhu božanske svesti. Svesti sačinjen od plemenitosti i dobrote. ” -Ana Stojković
