Šesti tiraž knjige pomahnitalo odlazi knjigoljupcima
Piše: Redakcija
Foto: Milorad Marsenić
Promocija romana ,,Pomahnitalost i ataraksija” autorke i multimedijalne umetnice, Ane Stojković, održana je u prostorijama OŠ ,,Ljupče Nikolić ” sa početkom od 18 sati.
Promociju je vodila novinarka Milena Miletić.
Autorka se na početku promocije zahvalila nastavnici informatike Vesni Milenković, kao i direktoru škole Aleksandru Ranđeloviću jer su je pozvali i omogućili održavanje promocije u školi gde je, kako je rekla, bila nekadašnji đak i sticala prva saznanja. Roman ,,Pomahnitalost i ataraksija” je prema rečima autorke ugledao svetlost dana pod okriljem izdavačke kuće ,,Talija” iz Niša, marta 2024. godine i ovo je šesto izdanje knjige. Ana je naglasila da knjiga uveliko obilazi ceo svet kao i gradove u Srbiji. Milena Miletić, koja je publiku vodila kroz roman, rekla je da Ana već godinama uređuje svoj portal Zooncoolion i neumoran je hroničar kulture. Pritom piše, slika i fotografiše.
,,Ana je napisala zanimljivu knjigu, pravu ljubavnu priču s dosta tema onih večno bitnih nama ljudima, na veoma neobičan način i teškim stilom. I da kroz priču o prastarim bogovima, preživelim kroz milenijume i sve promene ljudskih verovanja i saznanja, kaže nekoliko istina o ljudskom rodu – celovito biće ima dve polovine, dve strane, a suština svega je u traganju i ravnoteži. Naslov knjige, oba izraza, i pomahnitalost i ataraksija navode na jednu od tri ključne poruke romana. Ravnotežu kao osnovu celovitosti, a samim tim i sreće. Jer suprotno od mahnitosti je duševni mir, potpun, stanje bez strasti.
Ti junaci su Ahtamatulus, dirigent u potrazi za ravnotežom između smrthih zahteva tela i duše i uzvišenih umetničkih potreba, Anastazija, očito balerina i Jelena, sporedni lik putenog karaktera” – rekla je Milena. ,,Ahtamatulus i Anastazija bi mogli biti Adam i Eva, a Jelena Lilit. Međutim, ja sam ih zamišljala kao mitološka bića. Ahtamatulus sve vreme kontemplira nad nebom i zvezdama i mogao bi se uporediti sa Astrejem, grčkim božanstvom zvezda i planeta, a Anastazija sa Eojom, boginjom vetrova.
Ove godine je navršeno 28 godina od smrti velikog crnogorskog slikara, grafičara i scenografa Maria Maskarelija.
Slikarstvo Marija Maskarelija prošlo je kroz nekoliko faza. Od slikanja na staklu, ekspresivne apstrakcije, do slika ekspresivne realnosti. No, bez obzira na kolebanje u stvaralaštvu, ovaj umetnik je razapet između književnosti i slikarstva, imaginarnog i stvarnog, umetnosti i života. U svom stvaralaštvu, pokušao je da sve to pomiri, ostajući pri tome esteta.
Slikao je i grafike, ilustracije, bavio se i scenografijom, unutrašnjim dizajnom, kao i organizovanjem kulturnih dogadjaja.
Za poznavaoce Maskarelijevog slikarstva njegova rana grafička faza pravo je iznenađenje. U njoj umetnik pokazuje izuzetnu maštovitost, tehničko umeće, a u nekim radovima izuzetno modernistički pristup temama.
Na žalost, naše kulturne institucije i istoričari umetnosti nisu Mariu Maskareliju dali zasluženo mesto na crnogorskoj likovnoj sceni, niti više od dve-tri rečenice.
Maskareli nije bio samo slikar, bavio se mnogim drugim aktivnostima; između ostalog, on je tvorac scenografije za kultnu Beketovu predstavu “Čekajući Godoa”, koja je prvi put izvedena u Beogradu 1956. godine. Jedan je od organizatora i realizatora Skadarlije, organizator i inicijator prve Pijace slika u Umetničkom paviljonu “Cveta Zuzorić.”
Poznatu Beogradsku kafanu “Ima dana” u Skadarliji, šestdesetih godina prošlog veka osmislio je Maskareli. Ovaj restoran je sagradio arhitekta Uglješa Bogunović na mestu stare stambene kuće u kojoj su živeli pesnici (Tin Ujević), pevači, slikari, boemi i buntovnici, a enterijer i dušu mu uredio i dao akademski slikar i najveći savremeni boem Mario Maskareli, oslikavši svoje prethodnike (stanare i redovne posetioce), čime je skrenuo pažnju mnogih, pa je angažovan širom bivše Jugoslavije na mnogim projektima.
Maskareli kroz svoja dela ilustruje poeziju i majstorski pretapa stihove Vaska Pope “Stećak”, Miodraga Pavlovića “Kanon” i Vlajka Stajića “Pesma za Majdu”, kao i brojne ilustracije za Hemingvejevu prozu.
Maskareli je rođen na Cetinju 20. oktobra 1918. godine. Gimnaziju i Akademiju za Likovne umetnosti završio je u Beogradu 1950. godine u klasi Nedeljka Gvozdenovića gde je pohađao specijalni kurs grafike kod profesora Boška Karanovića.
Prvi put je izlagao 1948. godine. Od 1950 do 1951. godine radio je u školi za primenjenu umetnost u Herceg Novom.
Bio je član grupe Samostalni i Beogradske grupe ,,Lada”.
Njegove ,,Kompozicije” iz 1954. godine najviše približava tokovima moderne i pokazuje svoje ogromne potencijale grafičara i mislioca.
Mario Maskareli je preminuo 26. avgusta 1996. u Risnu.
Slika,, Ostrvo ljubavi” uramljena u pozlati, prostirala se duž desnog zida Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu. Jak kolorit i ekspresivni potezi bojom odaju impresivan pejzaž zagasito plave boje.
Muškarac i žena prikazani na slici simboli su muškog i ženskog principa. Slikajući vodu kao jedan od elemenata početka stvaranja sveta, a groblje u gornjem delu slike kao kraj, Nadežda ciljano zaokružava početak i kraj čovekog života. Esencija erotske privlačnosti dvoje ljubavnika začeta u pećini, koja iako simbol tame, u Nadeždinom simboličkom periodu slikarstva, najverovatnije predstavlja matericu. Onu u kojoj se kao kristali pojavljuju i drugi ljudi koji će u zajedničkom ljubavnom zanosu stvoriti novu kosmogoniju i fantaziju života. Materijalizovani kroz Nadeždine četkice oni predstavljaju simbole ljubavi i zavođenja. Paralelnost simbola od materice do ljubavne esencije dovode gledaoca do paralelnih univerzuma početka i kraja. Nadežda tamnoplavom bojom nedvosmisleno ukazuje na mogućnost beskraja kako u ljubavi tako i u beskonačnim mogućnostima samog života, začetak kao plod, a groblje kao konačno ishodište svake rođene individue. Ona nas poziva da gledajući ovu sliku razmislimo šta je najbitnije u životu. Da li je to eros od kog sve počinje ili tanatos koga večito prati bol i tuga. Nadežda nas skrivenom simbolikom ogromne pećine podseća da se upravo u tom zagasitom, tajnovitom delu prirodnog izvora zemljine kore, dešava rađanje baš kao što i materica sutradan iznedri novi život.
U različitim analizama Nadeždinog simboličkog perioda, konceptualne i formalne osnove slikarstva koje je umetnica stekla u Minhenu, poimane su kao ogledalo širih umetničkih stremljenja složene minhenske kulture, a iscrpna istraživanja slikarskog opusa iz minhenskog školovanja ističu se simbolizmom u likovnom opusu Nadežde Petrović.
Na ostalim slikama koje su bile izložene u Galeriji Savremene umetnosti u Nišu bilo je moguće videti još ,,četiri” Nadežde. Ova začetnica moderne u srpskom slikarstvu javnosti je poznata kroz četiri faze slikarskog stvaralaštva: minhensku, srbijansku, parišku i ratnu.
,
Od potpunog realizma na kojima su prikazani portreti različitih ličnosti iz Nadeždinog života, urađenih u impresionističkom stilu, Nadeždine slike nas vode i kroz avangardni svet kolorita definisan različitim spektrom boja na njenim mostovima. Na slikama Gračanice i mostova primetna je nacionalna funkcija Nadeždine umetnosti.
Centralno mesto u Galeriji zauzeo je njen autoportret iz 1907. godine. U interpretaciji autoportreta bitna je i Nadeždina uloga kao javne ličnosti u prilikama u kojima je delovala. Slikarka, osnivačica Kola srpskih sestara, bolničarka u Balkanskim ratovima, likovna kritičarka, Nadežda sebe slika u plavom okovratniku sa visoko uzdignutom punđom, lica skoro nedefinisanog, možda baš zbog svih uloga koje je preuzela tokom života. Dominantno žuta boja skoro pa zlatna, obasjava Nadeždino lice, baš kao i Sunce koje daje svetlost i život koloritu fotosinteze. Ovo je portret svetice koja umesto oreola ima jak svetlosni izraz oko Nadeždinog lica.
Njen revolucionarni i fantastični duh simbolički je prikazan kroz zlatne tonove, a status plavom bojom koja odlikuje aristokratiju.
Nadežda je u javnom životu nastupala sa punom svešću o nacionalnim i socijalnim pretpostavkama svog umetničkog poziva. Njen javni imidž ogledao se u isticanju tih pretpostavki u stilu odevanja u njenom stavu energične i neustrašive slikarke.
Ona je prema opažanjima kritičara bila otvorena i izrazito ekstrovertna ličnost, predana i posvećena kako svojoj umetnosti tako i nacionalnom radu.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
Plavi period predstavlja najznačajniji period Pikasovog stvaralaštva koji danas posmatramo sa divljenjem. Prosjaci, prostitutke, alkoholičari, kao i teme na kojima vlada samoća, siromaštvo i očaj dominiraju u ovom periodu Pikasovog slikarstva.
Plavi period odnosi se na razdoblje između 1901 – 1904 godine kada je legendarni slikar Pablo Pikaso naslikao serije monohromatskih slika u nijansama plave i plavo zelene boje.
Iza ovih izvanrednih dela krije se tragična priča kao i mnoštvo pritajenih simbola u slikama koje nose skrivene poruke u njegovim delima.
Pablo Pikaso 1901. godine odlazi u Pariz sa prijateljem Karlosom Kasagemasom na kojem Karlos upoznaje prelepu Žerman Žargalo u koju se zaljubljuje. Uprkos tome što Žerman ne deli ista osećanja prema Karlosu, on očajnički želi da provede ostatak života sa njom. Nakon Pikasovog odlaska u Španiju, Karlos organizuje zabavu na koju poziva i Žerman. Odbijanje bračne ponude koju je Kasagemas predložio Žermen na zabavi, završilo se ubistvom Žermen i Kasagemasovim samoubistvom.
Istovremeno, Pikaso se bori sa usamljenošću i nedostatkom finansijskih sredstava koji mu nisu dozovoljavali da sebi priušti osnovne životne namirnince kao i boje i platna koje su mu bile neophodne za slikanje. Depresivan zbog samoubistva dragog prijatelja, Pikaso počinje da slika kolekciju slika na kojima dominira asketski plava boja, koja se identifikuje sa depresijom. Ovaj period obeležile su dve slike mrtvog Kazagemasog tela. Jedna naslikana crvenom, a druga plavom bojom dok je svetlost sveće ugašena. Usledila su zapanjujuća dela tog perioda kao što su ,,Žena pegla“ (1910), ,,Pijanac“ (1902), ,,Život“ (1903), ,,Tragedija“ (1904), ,,Celastina“ (1904), i ,,Stari gitarista“ (1903-1904).
Najznačajnije slike ovog perioda ,,Život“ i ,,Stari gitarista“ postale su predmet rasprave u širokim slikarskim i istorijskim krugovima. Slika ,,Stari gitarista“ predstavlja kraj Plavog perioda Pikasovog stvaralaštva naslikana plavom bojom pomešanoj sa ostalim bojama dok je gitara naslikana u braon boji. Smatra se da je ova slika alter ego samog slikara. ,,Starac sa gitarom“ predstavlja prosjaka koji svira gitaru na ulici pokušavajući da zaradi novac za osnovne potrebe. Slična životna situacija prati i Pikasa koji prodajući svoja platna pokušava da zaradi novac za pristojan život. Oba karaktera prate usamljenost i seta kao i borba za goli opstanak.
Druga Pikasova slika ,,Život“ je omaž mrtvom prijatelju i njegovom ljubavnom životu. Slika predstavlja izmaštani ljubavni život Kazagemasa i Žermen koji su u Pikasovoj imaginaciji predstavljeni kao ljubavnici. Na Pikasovom platnu, Kasagemas pravi znak koji je inspirisan slikom Isusa Hrista i Marije Magdalene pod nazivom ,,Ne diraj me“.
Plavi period predstavlja sumorni period Pikasovg ličnog života, ali jedan od najvažnijih vremenskih perioda Pikasove slikarske karijere koji je iznedrio neke od najlepših slika u istoriji umetnosti.
Pablo Pikaso rođen je u španskom gradu Malagi 25. oktobra 1881.godine, pod imenom Pablo Diego Jose Francisko de Paula Juan Nepomuceno Maria de los Remedios Crispin Crispriano Santisima Trinidad Ruiz Blasco. Svoje slike potpisivao je majčinim devojačkim prezimenom, Pikaso.
Zajedno sa Žorž Brakom, bio je predvodnik kubizma. Jedan je od vodećih slikara, grafičara, vajara i slikara 20.veka. Najveći deo karijere proveo je u Francuskoj.
Pored plavog perioda, Pikasovo stvaralaštvo karakteriše i ružičasti period (1904-1906), period afričkog uticaja (1907-1909), analitički kubizam (1909-1912) i sintetički kubizam (1912-1919) koji se naziva i kristalnim periodom.Veliki deo Pikasovih radova iz 1910 godine karakteriše neoklasični stil, dok je njegov rad iz 1920 obeležen kao nadrealizam.
Prema Ginisovoj knjizi rekorda, napravio je oko 13.500 slika, 100.000 grafika,34.000 ilustracija za knjige i 300 skulptura. Ukupna vrednost njegovog stvaralaštva procenjena je na 750 miliona dolara.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
