Književno veče Branice Damjanović u okviru aleksinačkog kulturnog leta
Piše i fotografiše: Ana Stojković
Juče sa početkom od 20h poznata beogradska književnica i novinarka Brankica Damjanović održala je snažno književno veče u dvorištvu Zavičajnog muzeja u Aleksincu u okviru tradicionalne manifestacije grada aleksinačko kulturno leto.
Brankica je skoro dve decenije bila u medijima, ali kako taj posao donosi veliki stres, kako kaže, daje otkaz na tadašnjoj televiziji ,,Košava.” Na predlog brata da joj daje novac kako bi ona sedela kući i čuvala decu, ona tu ideju prihvata i u tišini kuće počinje da radi ono što najbolje zna i ume. Počinje da piše.
Sada iza sebe ima nekoliko zbirki priča iz svakodnevnog života.
,,Leksikon uvida”, ,,Setilo se majke”, ,,Rekla mi je volim te”, ,,Rukopis moga brata”, ,,Ne bih ovo mogla bez tebe”, ,,Dobro je.”
Njena prva knjiga nastala je dok je radila na pirotskoj lokalnoj televiziji kada je počela da ispravlja lokalizme u redakciji.
Njeni snovi su u više navrata rušeni, iako neki misle da je po stilu pisanja živela pod staklenim zvonom.
Kao mala, sanjala je da bude pisac, ali kako zatiče mrtvu majku sa samo četrnaest godina, mora da brine o celoj porodici u Prištini. Nakon udaje i rođenja genijalnog deteta za koje imaju ambicije da pohađa najbolje škole, dešava se rat na Kosovu i oni kao porodica nalaze se pod podstanarskim ključem u Pirotu. Kao izbeglice. Brankicu ni to ne obeshrabruje već gleda način da detetu nađe najboljeg mentora i pronalazi ga u lokalnoj sredini.
,,Ne boj se. Neće ti se dogoditi ništa što ne možeš izdržati. Kad čovek ne može da podnese bol on se onesvešćuje. Kad duša pati. Poslednji stadijum patnje je oslobađanje. Tamna noć duše je trenutak kada se svetlost začinje. Strpljenje. Samo ti je ono potrebno. I poverenje. Da je sve dobro i da najbolje tek dolazi. Ako sada misliš kako nije baš tako kako nije dobro, razmisli, možda je baš ta misao ona koja te sapliće. Nateraj se da veruješ u dobro. Znaš da zlo postoji, ali te ne razboljeva jer si ti stranu odabrao. Ne boj se. Strahovi se obistinjuju i snovi, jednako” – govorila je Brankica odlomak iz knjige ,,Rukopis moga brata” ,dok nam je sve vreme besedila o turbulentnom i tragičnom životu koji je u više navrata poljuljao njene snove.
Ali to je nije zaustavilo da i dalje stvara i da ostvari svoj san koji je sanjala kao mala devojčica. Da postane pisac. Dok je objavljivala svoje crtice na fejsbuku izdavači su sami počeli da se javljalju. I tako je sve počelo.
Njen najveći uspeh, kako kaže, su deca koja se sada nalaze u inostranstvu a knjige, prema njenim rečima su eto, tako uz put.
