Posted in KULTURA on October 24, 2026 by zooncoolion
Piše: Vladica Milošević
Slika: Ana Stojković
Pod sazveždjem ovog nebeskog svoda sreli se dvoje, videli se nisu ON sanjar koji u svom svetu mašte hoda ONA koja šarmom pleni i životom vlada Na razdaljini nekoj u drugačijem okruženju različitim životima iz istoga kraja ON u svom kutku do raja ONA večito na putanjama Ima li ovoj priči početka ili kraja pitali se nisu jer su u pustinjama gde čuvaju vodu da ne presahnu i oazu traže kraj svakog bunara Muškarac začu glas i pomisli, to je sigurno ONA, ONA me zove ali to je bila aluzija na njegove snove ONA je tada bila na putu, živeći život pun novih zgoda ne želeći da se zaustavi, tražeći smisao nastalog doba i bežeći od njega skrenu na putanju njegovih snova ne sluteći da ON samo njih i ima u dugim, besmislenim i jadnim noćima Pod sazveždjem istog ovog nebeskog svoda ONA je ta koja šarmom pleni i životom vlada
Posted in KULTURA on October 21, 2026 by zooncoolion
Piše i fotografiše: Ana Stojković
Nakon izložbe u galeriji Centra za kulturu i umetnost u Aleksincu, postavka crteža umetničko -genijalnog anesteziologa Mladena Stojanovića iz Aleksinca pod nazivom ,,Kocka je bačena” oplemenila je prostor Legata Miluna Mitrovića u Sokobanji.
Finom pigmentom olovkom, Mladen crta neverovatne prizore pune simbolike koji otvaraju mnoga pitanja. Upotrebljavajući minijaturne rečenice kojima boji crtež a tačkicama govori o ćirilici, zidanju Skadra, dvosmislenom životu i smrti, krošnjama koje dodiruju nebo, modernom životu i prošlosti Mladen vas zove u njegov čudovišni unutrašnji svet.
Crteži utkani veštim prstima ovog nesvakidešnjeg umetnika govore više od milion reči iskazanim u simboličnom pristupu stvarnosti
Radovi izvedeni na papiru formata A4 pričaju neverovatne priče i zovu vas da se vratite postavci jer je potrebno nekoliko sati da biste na svakom crtežu otkrili mnoštvo motiva i likova koji izranjaju iz svakog crteža, a Mladenova fine line stipping art tehnika vas fascinira brojem minijatura u kojima su autorovi junaci smešteni.
Na moje pitanje odakle nalazi inspiraciju, Mladen kaže:,,Meni je dečački san da crtam stripove. Crtao sam još kao klinac junake Mikijevog zabavnika, pa svašta nešto, a najvećau inspiraciju sam video u Alanu Fordu, što u stilu, što u humoru, sarkazmu, ironiji itd. Mnogo toga nacrtanog je ostalo po sveskama i knjigama osnovne i srednje škole. Zatim je usledio dug period kada nisam crtao, ali sam se sa čežnjom sećao trenutaka kako sam uživao u tome. Što zbog napornog posla, što zbog porodičnih obaveza nisam uspevao da održim kontinuitet u stvaranju, sačuvao sam svega desetak crteža iz tog perioda. Trenutak koji je prelomio sve i konačno me podstakao na akciju da ostvarim davni san je odvajanje od porodice i život u izolaciji za vreme mog angažovanja u KC Niš za vreme kovida. Većina ovih crteža je nastala u periodu od 2020 do danas. Stil crtanja je fine line art and stippling, odnosno kombinacija tankih linija i tačkanja, crnim, finim, flomasterom.”
O meni omiljenom crtežu ,,Izmaknuta stolica” Mladen kaže da je nastao 2024. godine.,,Inspirisan je zastrašujućim događajem u jednoj trsteničkoj srednjoj školi. Učenik je izmakao stolicu nastavnici pred punim odeljenjem, a nakon blagog medijskog piskaranja i nakon burazerskog zataškavanja lokalnih moćnika, učenik nije adekvatno kažnjen, a nastavnica koja je bila izložena fizičkom i psihičkom maltretiranju, mislim da je dala otkaz. To je slika ne samo katastrofalnog stanja u prosveti, nakon nekoliko neuspelih reformi, već i zastrašujućeg stanja u društvu, naročito među mladima. Senke na zidu i posrnula slika Svetog Save su ključni momenti na crtežu. Naravno na zidu učionice u pozadini ispisana su imena mnogih mojih školskih drugova….” – dodaje.
,,Preciznost, strpljenje i postepeno građenje forme karakterišu način Mladenovog rada. Istovremeno otkrivaju i specifičan odnos autora prema vremenu, detalju i posmatranju. U tom smislu, iskustvo medicine i iskustvo crtanja susreću se u zajedničkoj potrebi za koncentracijom, analizom i tihim, gotovo meditativnom pristupu,, stoji u katalogu.
Posebno mesto u njegovom radu zauzimaju istorijski motivi, tradicija i običaji – teme kroz koje preispituje način na kojim se prošlost upisuje u sadašnjiost i oblikuje kolektivno pamćenje. Njegovi crteži mogu se posmatrati kao svojevrsni vizuelni dnevnik društva u neprestanom pokretu.
Izložba se zatvara sutra, zato požurite u Legat.
Mladen Stojanović rođen je 1977. godine u Beranima. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Aleksincu, a Medicinski fakultet i specijalizaciju iz anesteziologije na Univerzitetu u Nišu. Živi i radi u Srbiji. Oženjen je i ima dvoje dece.
Posted in KULTURA on October 5, 2026 by zooncoolion
Piše: Ana Stojković
Foto: Milena Miletić
U Đavolju varoš krenuli smo nešto pre podneva. Milena je sve vreme u putu pratila navigaciju i govorila Marsi gde treba da skrene. Ponela je i kiflice. Mi smo bili obskrbljeni pogačicama koje sam uzela neposredno pred put. Stajemo u Prokuplje da uzmemo kafu. Nakon skoro dva sata vožnje stižemo u Đavolju varoš. Na samom ulazu ispred ovog nacionalnog lokaliteta nalaze se tezge sa raznoraznim napicima. Prilazim starijoj gospođi i pitam koja je cena slatka od jagode. Osamsto dinara- kaže gospođa. Možete probati ovaj ljubavni napitak. Otvara bočicu ljubavnog napitka i daje mi da probam. Sladunjavi ukus napitka topi mi se u ustima. Osećam da je predivnog ukusa ali se ipak odlučujem za slatko od jagoda. Slatko me podseća na detinjstvo. Pazarimo i magnetiće koji su u obliku ovih kamenih figura.
Ispred nas se prostite fascinantna priroda i prijatan ambijent.
Ulaznica za Đavolju varoš je 300 dinara, što je pristojna cena i svako ko nije imao prilike da poseti ovaj prirodni fenomen trebao bi to da učini. Miris šume i svež vazduh dok koračamo prožima nam telo. Na putu do skamenjenih figura nalaze se drvene statue koje podsećaju na skamenje svatove. Tu je i izvor lekovite vode a sa desne strane nalazi se i crkva gde je pored paljenja sveća potrebno vezati i papirnate maramice u čvor kako bi vas pratilo dobro zdravlje i sreća. Tu je i kamenje sreće upakovano u male kutije. Cena ovog kamenja je 80 dinara.
Nakon obilaska crkve penjemo se strmim stepenicama da vidimo skamenje svatove. Đavo je svakako bio ljut. Visoke okamenjene figure prostiru se pored nas kao u nekom filmu. Ogromna visina. Plašim je se.
Možeš ti to -govori Milena. Ja sam tu, ne boj se.
Neverovatan prizor ispred mene navodi me na razmišljanje o prirodi koja ima neverovatna svojstva transformacije dok kroz eroziju stvara kamene, skoro ljudske figure o kojima je narod ispredao raznorazne legende.
Uočavam da se na glavi jednog od svatova nalazi kamen koji podseća na žabu koja sedi.
Milena, pogledaj – žaba.
Dok sa vidikovca posmatramo neverovatanu maštariju prirode Milena uporno fotoaparatom beleži svaki kadar ovog prirodnog fenomena.
Spuštamo se strmim stepenicama. Gledam u svaki stepenik da ne padnem.
Dole na klupama srećemo stariji bračni par koji takođe želi stepenicama na vidikovac.
Dok se vraćamo ka izlazu, nailazimo na izvor lekovite vode
Pored se nalazi klupa. Da li je slobodno?-pitam.
Da, naravno – kaže godpođa.
Jel voda za piće? -pitam opet.
Mislim da nije – kaže Milena.
Moram da vam kažem da sam ovde drugi put, javlja se gospođa sa klupe. Prvi put sam na ruku stavila malo ove vode i rana na koži je nestala. Da znate da ima čudnavata lekovita svojstva ova voda.
Hvala vam na informacijama -uzvraćam
Mars sedi na klupi i odmara. Malo je prehlađen. Idem do auta, čekam vas tamo.
Posted in REPORTAŽA on October 5, 2026 by zooncoolion
Foto: Ana Stojković
Spomenik prirode „Đavolja Varoš“ nalazi se na jugu Srbije, 27 km jugoistočno od Kuršumlije, a 89 km jugozapadno od Niša. Od Beograda je udaljen 288 km. Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom.
Ova dva u svetu retka prirodna fenomena posmatrana zajedno „Đavolju Varoš“ čine pravim svetskim čudom prirode. Atraktivnost dva neviđena čuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.
Lokalitet „Đavolja Varoš“ je stavljen pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite – SPOMENIK PRIRODE. Ukupno je zaštićeno 67 ha površine. Trenutno se kod vlade RS nalazi zahtev za zaštitu 1014 ha.
202 kamene figure visoke od 2 do 15 metara, nastale su dugotrajnim procesom erozije tla.
U narodu su ispredane legende o nastanku ovog jedinstvenog fenomena. Po jednom narodnom predanju reč je o skamenjenim svatovima. Ljudi su po nalogu nečastivog pili đavolju vodu sa ova dva izvora i rešili da po svaku cenu venčaju rođenog brata i sestru, zaboravivši na rodbinske odnose. Da se to ne bi dogodilo, umešala se Božja sila koja ih je okamenila i ostavila da svedoče da ni jedan greh neće proći bez kazne.
Drugo mitopoetsko objašnjenje ovog prirodnog fenomena je to da se u dalekoj prošlosti nalazilo dobro utvrđeno naselje. Čitavim krajem je vladao zli aga, čiji zulum nije poštedeo nikoga. Narod je verovao da ima veze sa samim Đavolom. Zbog nepokornosti raje, strašni aga se naljutio, sakupio celu vojsku i porušio grad, a njegove stanovnike pretvorio u kamene figure.
Spektakularnim koncertom grupa ,,Galija”, koja ove godine obeležava pola veka postojanja, zatvorila je 32. internacionalni niški Jazz festival.
Pred prepunom koncertnom arenom ova jugospovenska i srpska rok grupa izvodila je poznate hitove od,, Da me nisi”,,,Dodirni me”,,,Da li si spavala” i mnoge druge.
Na konferenciji za novinare grupa ,,Galija” izjavila je da nisu pravili plan da će na sceni ostati pola veka.
Radili su album po album, a novi materijal, koji je spremaju već dve godine, objaviće kada procene da je za to pravi trenutak.
Klinci koji odbijaju da budu mediokriteti, već sadržajnije ličnosti koje čitaju knjige i slušaju dobru muziku, njihova potreba za umetnošću raste i tako pronalaze svoje puteve i drago mi je da naša muzika pripada sličnom sazvežđu. Kada čujem te klince na koncertu, kažem da je aplauz za njih, a ne nas. Mi radimo to kako umemo, s obzirom da svaka pesma doživljala i umiranje i rađenje – rekao je Nenad Milosavljević.
Pre ,,Galije” nastupili su ,,Daltoni”, bend koji svoje početke vezuje za vreme kada je radio bio jedan od retkih načina da muzika sa svetske scene stigne do Niša.
-Mi smo voleli muziku i svirali muziku, nismo je doživljali kao politiku, niti nam je neko branio. Mi smo voleli to što radimo i nastupali. Nemamo taj utisak da se politika meša jer sviramo “zapadnjačku” muziku. Problem provincije smo imali, u odnosu na Beograd, taj se odnos nije promenio ni danas. Bila je jedna TV stanica, Radio Niš nas je podržavao, tu smo pravili snimke. Nisu sačuvani tamo u arhivama, ali ih imamo mi u našoj. Goce Nikolovski bio je zreliji od nas u to doba, pravio je kvalitetne tekstove i melodije. Kada smo snimili prvu ploču snimili smo za Jugoton Zagreb. Snimili smo u beogradskom studiju njihovom, nisu znali da smo Nišlije, oni su napravili omot, 4 stvari i Ruka od sna koja je postala hit – rekli su Daltoni.
Pretposlednji nastup od 22:30 pripao je grupi Lavina. Bend je ovog leta predstavljao Srbiju na Evroviziji. Za njih je nastup na 32. internacionalnom Nisville Jazz festivalu prvi nastup pred niškom publikom nakon tog takmičenja.
Legendarna disko – fank grupa BONEY M predvođena originalnom pevačicom Maizie Williams nastupila je sa bendom u petak, 14. avgusta, na tradicionalnom Nišville jazz festivalu, povodom značajnog jubileja – 50. godina od objavljivanja njihovog prvog albuma.
Ovom prilikom sastavu je uručena nagrada „Grand prix“ festivala „Šaban Bajramović“ za fuziju džeza sa disko muzikom. Ova nagrada predstavlja posthumno priznanje osnivaču sastava BONEY M, pevaču i producentu Frank Farian-u.
Ovo je njihovo drugo gostovanje u Srbiji, a prethodni put su nastupali u Beogradu još davne 1977. godine. Zanimljivo je da su nastupili u originalnom sastavu i da je svirka bila prema mišljenju posetioca fantastična.
,,Drago mi je da sam deo istorije benda Boney M koja je duga 50 godina. Mi i dalje nastavljamo da radimo jer uživamo u koncertima. Naša baza fanova je velika I imamo ih svih generacija. Na Nišvilu ćemo izvesti naše najpoznatije hitove”, rekla je na press konferenciji Mejzi Vilijams originalna članica postave i pevačice grupe koja je obeležila disco-funk pravac u svetu.
BONEY M je jedan od najpopularnijih i najznačajnijih predstavnika glamurozne disko-fank scene koja se pojavila početkom sedamdesetih godina u SAD, doživela pravu ekspanziju od 1975. godine pa nadalje i brzo osvojila Evropu i ostatak sveta.
Grupa BONEY M osnovana je 1974. godine u Zapadnoj Nemačkoj. Stekli su ogromnu popularnost tokom disko ere u drugoj polovini sedamdesetih godina. Bend je osnovao nemački muzički producent Frenk Farijan, koji je bio glavni autor pesama i jedan od vodećih vokala grupe. Iako su u početku delovali iz Zapadne Nemačke, četiri originalna člana zvanične postave benda bili su Mejzi Vilijams sa Montserata, Liz Mičel i Marša Baret sa Jamajke, kao i Bobi Farel sa Arube. Različito poreklo članova originalne postave dovelo je do kreativnog spoja multikulturalnog umetničkog izraza, pa je BONEY M u svom muzičkom stilu, pored prepoznatljivog disko-fank zvuka, povremeno koristio i elemente regea i soula.
Bend je prodao više od 100 miliona nosača zvuka tokom svog komercijalnog vrhunca i poznat je po hitovima kao što su „Daddy Cool”, „Ma Baker”, „Belfast”, „Sunny”, „Rasputin”, „Rivers of Babylon”, „Brown Girl in the Ring”, „Gotta Go Home” i drugi. Osam singlova dostiglo je prvo mesto na top-listama u njihovoj rodnoj Nemačkoj, a dva u Ujedinjenom Kraljevstvu – pri čemu se oba ubrajaju među najprodavanije hitove svih vremena u toj zemlji.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
Posted in KULTURA on August 12, 2026 by zooncoolion
Afro Gitano Phtoshoot. Toni Kitanovski, Baba Sissoko, Dj Goce. Skopje, May 2024
Iako je prethodno najavljeno da će ovogodišnji Nišvil trajati 3 dana, odlučeno je da se ipak održi i četvrti dan festivala. Nišvil želi da u nedelju 16. avgusta obelezi 60+ godina niške rokenrol scene tako da će pored legendarnih Daltona koji su nastali daleke 1963. godine i Galije koja ove godine slavi pola veka postojanja nastupiti i najmlađi niški rok bendovi Lavina i Bohemija.
Direktor Nišvila Ivan Blagojević izjavio je da je ovo odstupanje od koncepta festivala motivisano ne samo promocijom autentičnih najiskusnijih i najmlađih niških bendova već i ukazivanjem na ugroženost rok kulture i slabijom zanteresivanišcu mladih za formiranjem bendova kao i živih nastupa pred naletom elektronske muzike i DJ producenata.
Kompleti karata za trodnevni Nišvil važiće i četvrtog dana.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
