Ako se usredsredimo na formalno obrazovanje, vredna i svestrana Ana Stojković je novinarka. Diploma žurnalistike na Političkim naukama u Beogradu pružila joj je priliku da izgradi novinarsku karijeru na nekolikim televizijama, ali i da piše za različite magazine. Od 2014. godine uređuje portal Zooncoolion koji se bavi kulturom, umetnošću, putovanjima i istorijom.
Međutim, nismo za badava Anu nazvali svestranom i vrednom. Pored toga što se bavi novinarstvom, Ana je i slikarka. To ju je dovelo do članstva u Udruženju likovnih umetnika Aleksinca (ULUA) i nekoliko značajnih izložbi, od kojih sama izdvaja: virtuelnu izložbu u Londonu koju je organizovala art galerija Virtual Artists. Ponosna je i na Prolećni i Jesenji likovni salon u Aleksincu, gde je više puta imala prilike da izlaže. Njeno umetničko oko uspeva i da uhvati zanimljive kadrove, od kojih nastaju zanimljive fotografije. S ponosom ističe da su njene fotke objavili časopisi Vog i Nacionalna geografija.
Ipak, poseban razlog zašto ovog puta pišemo baš o Ani krije se u objavljivanju njenog kratkog romana prvenca koji nosi naziv Pomahnitalost i ataraksija, a izašao je u martu ove godine. Delo je objavila izdavačka kuća Talija iz Niša, a predgovor je napisala Tihana Petrović. Upravo autorka predgovora ovo delo žanrovski određuje kao pripovetku, zato što je manjeg obima i poseduje jedinstvo vremena i zbivanja. Namerno ne kažem radnje, jer se u ovoj knjizi malo šta događa, barem u konvencionalnom shvatanju pojma radnje, ali junaci, na metafizičkom nivou, doživljavaju jedno od najlepših iskustava.
Elem, krenimo od početka. Već na prvim stranicama upoznajemo Ahtamatulusa, dirigenta, koji pati za Jelenom. U njemu je prisutan različit spektar osećanja – patnja, usamljenost, mržnja, želja za osvetom, nesigurnost – pogotovo u momentu kada se susreo sa njom posle dužeg vremena, a ujedno i poslednji put. Međutim, on isto tako oseća i ljubav i veliku seksualnu privlačnost.
,,Bio je umoran od postojanja i sopstvene neumoljivosti da iscrpljuje telo do maksimuma. U prstima je osećao blago treperenje. Glavu je odavno izgubio, negde, u bespućima igranja i neumornog sanjarenja”
Pomahnitalost i ataraksija, Ana Stojković
Sajam knjiga, Niš
Ana Stojković
U trenutku kada se Ahtamatulus oslobađa Jeleninih laži, njene prevrtljivosti, ali i sopstvene privrženosti prema njoj, pojavljuje se Anastazija. Ona je vila, pričina, pojava; manifestuje se samo u snu. I tu priča počinje da levitira između sna i jave i dobija potpuno metafizičku dimenziju. Sve se dešava u snoviđenju, mašti, u izmaglici sećanja i slutnje o budućem. Ipak, Ahtamatulus i Anastazija spajaju se u jedno.
„Jer, napokon, Anastazija je bila samo senka u njegovim mislima koja ga je stalno pratila, mada nije nikada do kraja posumnjao u njeno realno postojanje”
Pomahnitalost i ataraksija, Ana Stojković
I tu dolazimo do objašnjenja naslova pripovetke. Pomahnitalost je reč koja najbolje opisuje Ahtamatulusove misli i osećanja, dok je ataraksija starogrčki filozofski pojam koji se odnosi na neuznemirenost i spokoj. Ahtamatulosova pomahnitalost pronalazi Anastazijinu ataraksiju i to se može smatrati ključem dela, ali, ne bojte se, na taj način vam ne odajem kraj, jer kraja i nema. Takođe, čitanje ove pripovetke se ne svodi na otkrivanje kraja, već na doživljavanje i proživljavanje naboja osećanja koje knjiga sa sobom nosi. Upravo taj naboj osećanja Ana Stojković uspeva da prenese izuzetno ekspresivnim stilom koji jedini može da opiše metafizičko.
foto: Nevena Stajković
O tome da je autorka utkala deliće svoje duše u ovo delo govori i činjenica da se na pojedinim stranicama knjige nalaze i njene slike, ulja na platnu koja ilustruju priču o Ahtamatulusu i Anastaziji, odnosno o pomahnitalosti i ataraksiji. Knjigu možete nabaviti preko sajta izdavačke kuće Talija.
Promocija romana ,,Pomahnitalost i ataraksija” autorke Ane Stojković održana je 21. oktobra sa početkom od 19h u prostorijama Karitasa u Aleksincu.
Ovo intermedijalno književno delo objavila je izdavačka kuća ,,Talija” iz Niša početkom marta ove godine.
Promociju knjige pratile su i autorkine nadrealne slike kojima je ilustrovala roman, te je publika pored književne večeri mogla da uživa i u slikarskim radovima Ane Stojković..
,,Roman ,,Pomahnitalost i Ataraksija“ napisan je pre skoro dve decenije i s obzirom da je počeo da se prodaje pre promocije mnogi čitaoci su me pitali šta je to ataraksija. Želela bih da objasnim da je naslov romana filozofsko nadahnuće studenta četvrte godine žurnalistike u Beogradu. Dok sam studirala bila sam opčinjena svakakvim pojmovima iz filozofije te odatle i pojam ataraksije koja zapravo predstavlja odsutvo od svih briga, nevolja. Dakle, predstavlja stanje potpunog spokoja i kao takav pojam predstavlja filozofski ideal.
Ovaj pojam uvod Piron u filozofiju najverovatnije pod uticajem budizma.
Naslov predstavlja dva suprotna osećanja a njihova sinteza upravo bi dovela dva glavna lika u stanje potpune harmonije i unutrašnjeg spokoja čija unutrašnja stanja su i te kako praćena različitim spektrom osećanja.
U knjizi postoje tri lika od čega su Ahtamatulus i Anastazija glavni protagonisti.
Na početku knjige upoznajemo Ahtamatulusa, dirigenta, koji pati za Jelenom koja je sušta suprotnost Anastaziji. Jelena je putena dok je Anastazija vila, pričina i predstavlja jedno potpuno duhovno biće.
Ovaj roman nadrealne naracije objašnjava unutrašnja stanja i psihološka previranja oba junaka.
Ova dva glavna lika koja su oslobođena kroz roman racionalnosti žive u svojim imaginarnim svetovima i kroz nezmerno traženje, a u susretu sa drugim ljudima, možda se samo naslućuju.
,,Kontinuitet traženja duše nalik sopstvenoj okosnica je ove pripovetke. Potreba da nesebično predamo sebe kada smo shvatili da postoji drugi deo duše, odraz u ogledalu prikazan kroz suprotan princip” napisala je Tihana Petrović u predgovoru.
Time bih i obasnila radnju ovog romana koji je satkan od nadrelanih niti naracije, koje sam zamišljala kao prozno -poetično delo.
Knjiga je u biti psihološki roman koji kroz lik glavnog junaka predstavlja sublimaciju kolektivno nesvesnih sadržaja njegovog uma čiju analizu je dao Jung u svojoj psihoanalizi.
Prema Jungu naša svest sastavljena je od svesnih i nesvesnih sadržaja a termin arhetip kakav je u današnjoj upotrebi Jung je primenio još 1919. godine u potrazi za arhetipom. Ahtamatulusova razmišljanja u knjizi baš kao da predstavljaju upravo taj termin, jer su kroz knjigu prikazani najdublji, najzagastiji i najmračniji prostori njegove psihe.
Ana Stojković
U njemu kao da je pothranjeno duhovno iskustvo hiljade generacija, božanskog deteta, roditelja, arhetip duha.
Kroz Ahtamatulusa predstavljeni su nevidljivi koreni svesti u svojoj bipolarnoj strukturi i nose i svetlu i tamnu prirodu njegove duše.
Ahtamatulus je nabijen emocijama.
Recimo Jung da bi objasnio nagon duha i položaj arhetipa u tom odnosu pozvao je u pomoć boje. Ako se nagon označava crvenom, a duh plavom bojom onda arhetipu odgovara ljubičasta boja te je ova knjiga ilustrovana i mojim nadrelanim slikama koje prate radnju romana a na njima i dominira plava boja koja bar u Jungovoj psihoanalizi predstavlja duh.
Delo je eklektika arhetipova oba junaka, dakle kolektivno- nesvesnih sadržaja utkanih u njihov misoni proces. Ono što kroz roman doživljava glavni lik sigurno se desilo svakome od nas i zato će vas njegovo duševno stanje dok čitate roman možda i boleti. On oseća bes, ljutnju, ljubomoru, rastrzanost, melanholiju dok se na drugim stranicama nalazi Anastazija koja je potpuno nestvarna u svom delovanju ali je njihov susret predosređen kao epohalan.
Tihana Petrović i Ana Stojković
Oni bi mogli biti Adam i Eva a Jelana Lilit.
Međutim, ja sam ih zamišljala kao mitološka bića poput Astreja i njegove žene Eoje jer Anastazija kroz roman ima mogućnost upravljanja vetrovima, a Ahtamatulus kontemplira nad nebom i zvezdama i mogao bi se uporediti sa Astrejem, grčkim božanstvom zvezda i planeta. Oni zapravo imaju jedan cilj koji se naslućuje kroz kraj romana a to je stvaranje novog božanstva koje će imati namensku svrhu božanske svesti. Svesti sačinjen od plemenitosti i dobrote. ” -Ana Stojković
Roman ,,Pomahnitalost i Ataraksija” izašao je iz štampe početkom marta ove godine u izdanju izdavačke kuće ,,Talija” iz Niša. Autor romana sam ja:).
Nikada sebi nisam pisala promociju, obično sam to radila drugim ljudima. Desilo se da je već nakon prvog tiraža knjiga planula, te sam štampala još dva tiraža od po 50 primeraka pre prve promocije romana, a prvu promociju sam imala u Tehničkoj školi ,,Prota Stevan Dimitrijević” u Aleksincu na Svetski dan knjige i autorskih prava.
Na poziv Maje Nešić, profesorke istorije u toj školi, promocija je održana u prostorijama njihove bibilioteke, a mladi, znatiželjni srednjoškolci pomno su pratili tok moje priče.
Bilo je svakakvih pitanja, nakon čitanja delova romana, od toga da li se Anastasija i Ahtamatulus napokon sastaju, reč je o glavnim likovima u knjizi, do promišljanja i dijaloga o tome da li su oni predodređeni jedno za drugo i da li ih epohalni susret čini razdvojenim iz određenog razloga.
Roman ,,Pomahnitalost i Atarksija” nastao je davne 2006. godine u Beogradu, dok sam bila na studijama žurnalistike u Beogradu.
Naslov knjige bio je inspirisan Pironovim idealom u grčkoj filozofiji, tj. Ataraksijom, koja je pojam za potpunu oslobođenost od briga i predstavlja spokoj duše, kome je Piron težio u svojim filozofskim raspravama.
Naslov je zapravo i suština romana koji čini sublimaciju ova dva osećanja, ili mešanja dve energije glavnih likova koji bi doveo upravo do toga da se njihove energije spoje i dosegnu harmoniju njihovih bića. Kako je uznemirenom Ahtamatulusu potrebna Anastazija, tako je je i njoj potreban Ahtamatulus u njenom ne tako vremenskom određenju i svrsi kroz roman.
Glavni likovi zamišljeni su na osnovu grčkih mitoloških bića, Astreja i njegove žene Eje, koji imaju jedan cilj. Da naprave potomka vetrova ili novo božanstvo koje će imati namesku svrhu božanske svesti. Dakle, svesti sačinjene od mira, blaženstva i dobrote. Jer, Anstazija je biće koje upravlja vetrovima, a Ahtamatulus je zamišljen kao Astrej koji pored dirigovanja, kontemplira nad nebom i zvezdama i potpuno je obuzet knjigama.
Oni plešu kroz roman kao vetar i vazduh.
Roman nema tipičnu radnju, osim one univerzalne koja podrazumeva traženje dva slična bića koja će se dopunjavati, inspirisati i bivati zajedno, do njihovog suštinskog spajanja u jedno.
Ovo je postmodernistički roman, roman toka svesti, nadrelane naracije, koji sam u svojoj glavi zamišljala kao prozno – poetično delo, ne znajući da će ikad ugledati svetlost dana, a još manje da ću u međuvremenu početi i da se ozbiljno bavim slikanjem te roman prate i moje ilustracije.
Tihana Petrović, kojoj dugujem ogromnu zahvalnost jer je uradila korekturu i lekturu romana, napisala je i osvrt za roman koji Vam prenosim kako bih Vas još malo zaintrigirala:
,,Animus i anima, spokoj i nemir, vatra i voda, plač i smeh. Celo ima dva pola. Pušteno u mirni vrtlog nebeskog. U visoke galaksije uma i tela. U guste pejzaže nesaznajnog prostora.
Ana Stojković u svojoj pripoveci Pomahnitalost i ataraksija sve vreme pleše kroz predele koji su opskurni, ali i svetli, ukoliko se dovoljno prepustite toku njenih misli. Da li je princip muškog, odnosno spokoja jači, trezveniji od ženskog principa ili se površinski tako nazire? Čiji je tremor srca snažniji?
Dovoljno je da poželite da ste i sa Ahtamatulusom i sa Anastazijom u prostoru da biste osetili delić spisateljkine mašte koja neprestano snažno vibrira. Baš kao i zvuk dirki Anastazijinih prstiju i Ahtamatulusovog uspinjanje kroz partiture.
Kontinuitet traženja duše nalik sopstvenoj okosnica je ove pripovetke. Potreba da nesebično predamo sebe kada smo shvatili da postoji drugi deo duše, odraz u ogledalu prikazan kroz suprotan princip.
Strah od vulkana emocija je prisutan i kod Ahtamatulusa i kod Anastazije. Nose se s njim i u svanućima i u smirajima dana. Damari im teško biju krvotokom. Hoće li sva njihova nadanja, stremljenja, nadahnuća i poniranja ostati neutažena i neplodna ili u svakom tom skupu ima svetlih atoma koji će prevladati i osvetliti put kojim će ići u susret jedan drugom.
Ako ste željni da popodnevna svetlost pred svršetak dana jače zasvetli otisnite se na talase misli koje Ana Stojković kao četkicom premazuje na stranicama Pomahnitalosti i Ataraksije. Pružite sebi uvid u priču koja sliči baletu čiju koreografiju sami stvarate. Umešnost spisateljkina vidi se u tome što ćete nakon
pročitane priče izaći kao da ste zapravo bili na moru, gledali balet ili slušali muziku koja Vam je umila lice i osvežila ostatak dana.”
Prikaz mog romana koji je napisala Nevena Stajković, urednica Magazina ,,KUŠ” iz Beograda, možete naći putem sledećeg linka:
Kupovinu mog romana možete izvršiti putem linka izdavačke kuće ,,Talija” iz Niša, ili se možete obratiti direktno meni na email ana.t.stojkovic@gmail.com.
