Archive for Film

10. Internacionalni festival turističkog i ekološko dokumentarnog filma VRMDŽA FEST 2026

Posted in FILMSKE KONTEMPLACIJE, KULTURA, REKLAME, REPORTAŽA, VESTI with tags , , , , , , , , on July 27, 2026 by zooncoolion

Foto: Ana Stojković i Milorad Marsenić

Piše: Redakcija



VRMDŽA FEST 2026, jedinstvena kulturna manifestacija, održaće se 01.avgusta u selu Vrmdža.

Organizator festivala je LAG RTANJ ( Lokalna akciona grupa Rtanj ) uz podršku Mesne zajednice Vrmdža i pod pokroviteljstvom Opštine Sokobanja.
Partner festivala VRMDŽA FEST 2026 – je „Forum Artistikum“ Niš. Slaviša Krstić predsednik je LAG RTANJ-A.

Selo Vrmdža u poslednjih 10-ak godina postalo je prava turistička atrakcija. Više hiljada posetilaca svake godine poseti selo, i to pre svega ljubitelji prirode. Veliki doprinos u očuvanju kulturnog indetiteta, oživljavanju i razvoju sela Vrmdža ima i jedinstvena kulturna manifestacija VRMDŽA FEST što može da bude kao primer modela za razvoj sela u Srbiji.

U Srbiji gotovo i da nema ovakvih manifestacija na kojim bi se prezentovali ekološki i turistički dokumentarni filmovi, kao
i filmovi o etno kulturi, jer filmovi ovog sadržaja imaju edukativnu, a isto tako i zabavnu funkciju. Manifestacija podrazumeva organizaciju i realizaciju jubilarnog, desetog po redu Internacionalnog festivala turističkog i ekološkog dokumentarnog filma.

Razlog uvođenja ove kategorije leži u činjenici da je „ VRMDŽA FEST“ jedan od retkih filmskih festivala koji se održava u prirodnom okruženju, podno Latin Grada gde ima ostataka rimskog utvrđenja iz 3.veka, i da sama Vrmdža predstavlja
jedno od retkih sela u Srbiji u koje se ljudi doseljavaju.


Na festivalu se dodeljuje Grand Prix za najbolji film, koji nosi naziv „Latin grad“. Počevši od
2018, na festivalu se dodeljuje i Priznanje za poseban doprinos podizanju ekološke svesti na filmu,
koje nosi ime jednog od najvećih autora filmova o prirodi Petra Lalovića. Program manifestacije 10.”Internacionalni festival turističkog i ekološkog dokumentarnog filma VRMDŽA FEST 2026″


Festival je takmičarskog karaktera, dok celokupan program sadrži takmičarski i revijalni deo.
Filmovi na festivalu snimljeni su tehnikom filmskog ili televizijskog zapisa.


NAGRADE:


Za najbolji film festivala GRAND PRIX “LATIN GRAD” VRMDŽA FEST 2026
-za najbolji TV film oblast TURIZAM
-za najbolji film oblast TURIZAM
-za najbolji TV film oblast EKOLOGIJA
-za najbolji film oblast EKOLOGIJA
-za najbolji TV film oblast ETNO KULTURA ŽIVOTA NA SELU
-za najbolji film oblast ETNO KULTURA ŽIVOTA NA SELU


PROGRAM FESTIVALA VRMDŽA FEST ZA 01. avgust (subota ) _ selo Vrmdža, (Opština
Sokobanja )


Od 15:00 -17:00 časova doček, prihvat i smeštaj gostiju i učesnika u realizaciji festivala
Od 15:00 – 18:00 časova svečani ručak u etno restoranu “Vodenica kod deda Mije” za goste i
učesnike u realizaciji festivala
Od 18:30 – 20:00 časova REVIJALNI deo festivala
-Uživo filmska muzika “LAS MADONAS”

  • Prikazivanje filmova koji ne budu izabrani za takmičarski deo programa
    OTVARANJE VRMDŽA FESTA u 20:00 časova
    -Dodela priznanja „Petar Lalović“
  • Proglašenje pobednika VRMDŽA FEST-a, dodela nagrada i priznanja
    U 20:35 časova
  • Projekcija nagrađenih filmova
    U 23:15 časova zatvaranje filmskog festivala VRMDŽA FEST 2026 , sa željom da ponesete lepe
    utiske iz Vrmdže.
    Organizator LAG RTANJ

Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:

OTP BANKA:

Broj Žiro računa: 325930070548544149

Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com

Leave a comment »

Dajte mi danas od juče

Posted in Kolumna, KULTURA with tags , , , , , , , on February 13, 2026 by zooncoolion

Piše: Ana Stojković

Ilustracija: Albert Zelda

Otišla sam po novine.

Imate li danas od juče – pitala sam?

Bilo je već kasno noću. Možda jedan. Ostala sam bez cigareta. Morala sam da izađem napolje. Bio je vikend, najverovatnje.

– Znate šta?

Te novine ja još nisam pročitala. Velike priče čitam preko telefona, a novine kupujem i skladištim. Nepročitane:(

Naslovi u sekvencama. Pred mojim očima. Uključim se jednom u hiljadu godina.

TV nisam gledala decenijama, čini mi se. Nemam koncentraciju. Naučno – sportsku galaksiju pratim. Jak bariton i uverljva naracija mi drže pažnju. Pantić je genije verbalnog zanata. Filmove, gledam. Mada, kao dementna baba, zaboravljam naslove. Sorentinovu Milost, ako Bog da para i zdravlja idem u Deltu ili Takvud da pogledam. Kompletan ugođaj da doživim. Kako vizuelno – audijski tako i komfortnost tokom sedenja. Čekam da pogledam naravno i The Devil wears Prada, kao i ekranizaciju novih SF filmova. Odiseju, Dinu i Ratove zvezda i naravno, Egzorcistu, mada horore izbegavam. Skarlet tumači u filmu. To se ne propušta.

Kada nabavim Vučićevog robota da mi okreće TV, da čisti po kući i spasi me tih poslova, moći ću na miru da se posvetim gledanju Tv-a . Posvetim se sebi. Pisanju i slikanju. Cant wait. Artuditua već imam. On nam hladi i zagreva kuću. Okreće se čas levo, pa desno.

Uključila sam TV skoro. Počela malo da pratim koliko mi poslovi u kući dozvoljavaju.

Sada razmišljam da kao one očajne američke domaćice instaliram TV u kuhinji, te dok spremam ručak makar slušam vesti i gledam Praktičnu ženu. Obožavam je. Pozitivna je i vedra. Cela emsija je za uživanje.

No, da se vratim na priču.

Ne znam zašto sam upisala Političke nauke. Jer sam volela da pišem. Eto.

Zamislite jednu sanjalicu Akademije dramskih umetnosti, koja gleda Enzeštajna i čeka da u beogradskoj kinoteci odgleda Podmornicu Potemkin. U selu sanja o kadrovima, vilama, obredima srpskim, Almodovaru. Dok komponuje, sanja i snima zalaske i izlaske sunca.

Nalazi Kastanedino mesto. To mesto je na njenom omiljenom proplanku.

Bavi se estetikom vizuelnog.

Onda se nađe među brucošima koji su u glavi budući ministri. Kravata, odelo.

Zamrznem godinu i plačem.

Onda ćale traži vezu za tu prokletu akademiju.

Ja se nekako sredim, pošto volim da učim i položim Uvod u pravo, kolokvijum, sa desetkom i, naravno, posle nekoliko godina završim Političke.

Polis, Metropolis, Agelast. Danas.

Fashion VS. National Geography dok učim.

Kada su ogrome vrućine spremam ispit u kupatilu. Uz ventilator. Hahahaha.

Sada već imam objavljene fotke na Vogue.it i National Geography.

Onda se pojavljuje haker. U vremenu kreiranja Zooncooliona. O njemu ću drugom prilikom.

Krao je sve. F, insta i emailove… Digitalne zapise, adrese.

Biće on lav, narogušen i ljut sav. U pokojnoga Bojovića Zoo Vrtu.

Htela sam da pišem o Danasu jer je još pre 20 godina trebalo za Danas da pišem, ali ja završih TV novinarstvo, pa počeh kao stres informativac na Tv-u. Ko pređe taj level, odmah nakon faxa, posle može i u Ukrajinu.

Sada ne radim nigde, volontiram na mom Zoon-u deceniju. I razvijam teme.

Nasuprot plamtećim ratovima okolo i u nas, organizujem mirne, ataraksične promocije pozivajući se na balans.

Balansiram uz Vukove.

OTP BANKA:

Broj Žiro računa: 325930070548544149

Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com

Leave a comment »

Film

Posted in FILMSKE KONTEMPLACIJE with tags , , , on October 31, 2025 by zooncoolion

Deliver me to Nowhere

Piše i totografiše: Ana Stojković

Nebraska

Većinu svog života proveo sam kao muzičar mereći udaljenost imeđu američkog sna i američke stvarnosti” – Brus Springstin

Brus Springstin

Junaci pesama Brusa Springstina ispevani u rok stilu slikajući egzistencijalnu stvarnost radničke klase Nju Džersija dovela su ga na vrhunac slave 80 -tih godina, te su ga u jednom trenutku tadašnji predsednici Ronald Regan i Vilter Mondijal svojatali i poistovećivali sa političkom doktrinom njihovog doživljaja patriotizma.

Brus je kritikovao Vijetnamski rat, a predsednici su ga 1984. uzdizali kao muzičara koji veliča patriotizam, iako je patriotizam lična opredeljenost duše, a ne politički čin. Bar u umetničkom svetu.

Nadahnuće da pišem baš o Brus Springstinu je upravo novi film pod nazivom ,,Deliver me to Nowhere.”

Dunja I Ana

Ovu biografsku filmsku priču melanholičnog karaktera ekranizovao je i režirao Skot Kuper koji je ujedno i scenarista filma. Scenario je napisan prema knjizi ,,Deliver me from Nowhere” objavljenoj 2023.godine autora Varena Zejnsa. U filmu su korišćeni elementi autobiografskog snimka sa koncerata ,,Born to run” Brusa Springstina.

Brusa Springstina glumi Džeremi Alen Wajt, a hronika ličnog i profesionalnog života tokom profesionalne borbe za album ,,Nebraska” utkani su u filmski i scenarijski pejzaž kroz oko i pero režisera.

U filmu glume još i Dẓ̌eremi Strong, Pol Valter Hauser, Stiven Grejam i Odesa Jang.

Pre početka filma aleksinačka legenda muzičke scene Vlada Veljković, koji je imao prilike da ode na koncert Brusa Springstina, odao je počast ovoj muzickoj legendi svirajući numere njegovih pesama na gitari i usnoj harmonici.

Projekcija filma je bila u filmskoj sali Doma kulture u Aleksincu i nije bila posećena. Nekoliko fanova Vlade Veljkovića i ljubitelja muzike Brusa Springstina bili su prisutni.

Film poseduje nostalgični ton, vrhunsku fotografiju, odličan scenario. Kadrovi su fantastični, pomešani sa Brusovim realnim muzičkim delovima koncerta.

Film traje više od dva sata i moja jedina zamerka je ta što nije bilo više elemenata muzike sa Brusovih koncerata koja je revolucionarna na sceni kao i sam rokenrol. Jer tako razbija tešku i melanholičnu dramu glavnog junaka.

Leave a comment »

FILM: NOSFERATU

Posted in FILMSKE KONTEMPLACIJE with tags , , , , , , , , , , on January 22, 2025 by zooncoolion

Da li je zlo u nama ili van nas?

Piše: Ana Stojković

Dugo očekivani horor film Roberta Egersa ,,Nosferatu” koji je premijeru imao pred beogradskom publikom 2. janura stigao je i u aleksinački bioskop.

Ljubitelja horor filmova nije bilo mnogo na premijeri u Aleksincu, ali svakako dovoljno da se film prikaže.

Robert Egers iza sebe već ima zavidnu filmsku karijeru. Filmovi ,,The Witch”, ,,The Lighthouse”, i ,,The Northman” već imaju kultni status među ljubiteljima njegovih horor filmova.

Ono što je zanimljivo vezano za rediteljevu inspiraciju ovog rimejka ,,Nosferatua” iz 1922. godine jeste to da je Egers bio pod uticajem našeg filma ,,Leptirica”, filmskog ostvarenja Đorđa Kadijevića, iz 1973. godine koji je snimljen prema pripovetci Milovana Glišića “Posle devedeset godina.”

O fasciniranosti ,,Leptiricom” Egers je govorio na različitim filmskim panelima. Upravo će u februaru u Linkoln Centru, u Njujorku, govoriti o inspiraciji za film na reviji filmova po njegovom izboru. Na filmskom maratonu pod nazivom ,,Conjuring Nosferatu” po izboru Egersa biće prikazani filmovi koji su uticali da ,,Nosferatu” dobije sadašnji oblik. Među njima će biti i naša ,,Leptirica.”

Za one koji se ne sećaju kultne ,,Leptirice” strašniji srpski film od njega ne postoji. Bar se ja nisam toliko uplašila gledajući sinoć novog ,,Nosferatua” koji će sigurno postati još jedan kultni ,,vampirski” film nakon Kopolinog ,,Drakule” ili Đordanovog ,,Intervjua sa Vampirom” iz ’94. godine.

Priča je jedinstvena i kod ,,Drakule” i novog ,,Nosferatua.”

Zlo se zaljubljuje u bolešljivu glavnu protagonistkinju i opseda je kompletno. Kako u snu tako i na javi. Da li je zlo u nama ili van nas, postavlja se pitanje tokom filma.

Da Vam film ne bih prepričavala, svakako preporučujem odlazak u bioskop iako nisam ljubitelj horora, ali vampirskih priča da. Svakako mi je bilo lepše da gledam Džona Malkoviča kao Drakulu jer ima dva oblika. Jedan ljudski, a drugi đavolski od današnjeg ,,Nosferatua” koji sve vreme ima nakazni oblik, a seksualne scene sa glavnom protagonistinjom, inače glumicom Lili Rouz Melodi Dep, ćerkom Džonija Depa i Vanese Paradis, kojoj je ovo, čini mi se, jedna od prvih glavnih uloga na filmu posle nekoliko zapaženih serija, su brutalno zastrašujuće.

Odlična režija, vrhunska fotografija, odličan scenario, ali ne dovoljno ,,romantičan” kao ,,Drakula”. Bar meni.

Leave a comment »

Distopijski filmski prikaz Srbije kroz objektiv Nemanje Ćeranića

Posted in KULTURA with tags , , on December 15, 2024 by zooncoolion

Piše: Ana Stojković

Današnja srpska kinematografija počinje da parira američkim  blokbasterima.

Upravo  je novo filmsko ostvarenje Nemanje Ćeranića ,,Volja sinovljeva“ upoređeno sa Mad Maxom iz 1979. godine.

Danas je 2024. Trebalo nam je 45 godina da dođemo dotle.

Nemanje Ćeranić pretenduje da postane najbolji srpski reditelj današnjice.

Njemu je ovo drugi film ove godine, nakon rediteljskog tandema  u blokbasteru ,,Nedelja“  sa Nemanjom Ćipranićem i Milošem Radunovićem o usponu turbofolkera Džeja Ramadanovskog.

Nakon rada na nekolikim TV serijama  Ćeranić se pre tri godine predstavlja i  debijem ,, Lihvar“ o kriminalcima u malom gradu. Njegovi prvi filmovi,, Stočar“ i  ,,Soba smrti“ osvojili su niz nagrada  na festivalima širom zemlje.

On po scenariju Strahinje Madžarevića osmišljava film.

U filmskom izrazu ,,Volje sinovljeve“ prisutna je kombinacija filmskih elemenata američke produkcije.

 Na platnu je vidljiva kombinacija uticaja filmova ,,Mad Max“, ,,Matrix“, ,,Kill Bill“,  ,,Red Sonja“ i ,,Dina“  prožeti srpskom lirskom  fantastikom. Kako u kostimu, tako u naraciji, dinamičnosti radnje, fotografiji i srpskom folkloru utkanom u nadrealno.

Nemanja distopijsku budućnost epske Srbije nakon nuklearnog rata,  stavlja u objektiv vrhunske fotografije, dinamične režije, a lirični srpski folklor kombinuje sa fantastikom očigledno inspirisan Frenkom Herberom i Deni Vilnevom, rediteljem naučno – fantastičnih serijala ,,Dina“. Poslednji ples na ,,Arakisu“ finišira plesom borbe glavnih junaka maestralno prevođenih Igorom Benčinom, Sergejem Trifunovićem, Martom Bjelicom, Isidorom Simijonović, Petrom Benčinom  i ,naravno, Žarkom Lauševićem kome je ovo, najverovatnije i poslednji film u karijeri.

 Autorski tekst potpisuje Strahinja Madžarević, a film koji je započet još 2017. godine tek ove godine dobija premijeru 26. novembra u Sava Centru potpomogut finansijski Telekomom.

Film unosi potpuni preokret u savremenu srpsku kinematografiju koja do sada nije bila moguća. Najverovatnije tome doprinose i nove tehnologije koje omogućavaju da se ovakav film realizuje i kod nas. Kao i budžet.

Dekonstruisani koncept moderne civilizacije nukrealnim ratom vraćen je u plemensku zajednicu.Vladaju haos i anarhija.

Borbu za grad.

Borbu  za potomstvo. Animirani početak filma kroz naraciju.

Žene kao ulov. Ratnice kao buduće nesuđene majke. Nemušte ratnice buduće su vladarke distopijskog  grada.

Apsolutna težnja za vlašću i materijalnim bogatstvom gubi smisao ako nema naslednika.

Čemu seme, ako nema dobre zemlje.

Dok se srpska ,,Crvena Sonja“ Marta Bjelica sprema za borbu sa srpskim samurajem Tuđinom, koga tumači Sergej Trifunović, na drugoj strani je porodica koja živi povučenim životom na farmi, obrađujući zemlju i plaćajući gradske poreze. Kada grad zatraži veći deo prinosa, a vođa odbija da plati, banda ubija jednog od članova. Aberdarov sin, Jovan, izabran je da osveti smrt njihovog brata.

Rezident Evil oličen u liku Sergeja Trifunovića ima samo jedan cilj. Da dobije naslednika i u tom pokušaju čini sve. Od ubistva, podmetanja ubistva srpskoj Crvenoj Sonji u koju je zaljubljen. Ako takav čovek uopšte može biti zaljubljen. ,,Neplodni Mars“ očajan je u pokušaju dobijanja naslednika. Sprovodi danak u krvi.

Nakon isecanja jezika Mariji stavlja je u kavez.

Petar Benčina odenut je u odoru srpskih mačevaoca. Mačevanje kao veština prisutno je u Srbiji od davina a mačevanje predstavlja jednu  trostruku  tajnu.

Jedna od njih je i sablja, a vladar onaj koji je poseduje.

Makar u filmu Nebojše Ćirjanića.

Leave a comment »

Tokijska sonata

Posted in FILMSKE KONTEMPLACIJE with tags , , on January 15, 2024 by zooncoolion

Piše: Aleksandar Petrović

Evo filma iz Japana, koji bi mogao biti snimljen u Francuskoj ili, recimo, Srbiji. Reč je o univerzalnim, u svakoj sredini prepoznatljivim temama: ekonomska nejednakost, kriza porodice, opadanje roditeljskog autoriteta, traganje za smislom u haotičnom svetu.

Reditelj Kijoši Kurosava (Kiyoshi Kurosawa), poznat je, inače, po svom doprinosu žanru horora, i to u njegovoj japanskoj varijanti (i nije ni u kakvoj rodbinskoj vezi sa svetski poznatim starijim kolegom, autorom „Rašomona“ – Akirom Kurosavom). Mada se i u nekim ranijim filmovima bavi načinima na koje društvo oblikuje individuu, tek sa filmom „Tokijska sonata“ Kurosava se, bez sumnje, približava pravom „socijalnom filmu“, kakve pravi, recimo, britanski reditelj Majk Li (Mike Leigh). To su, kako je jednom Li rekao, filmovi koji se ne ustežu da prikažu znoj ili bore na licima svojih junaka. Dakle, filmovi koji se trude da prikažu svakodnevni ili „realni“ život.

Film počinje „udarcem“ nanetim „ocu porodice“ Sasaki, koji dobija saopštenje o otkazu. On nema snage da to prizna svojoj porodici, te nastavlja da, iz dana u dan, oblači odelo poslovnog čoveka i napušta dom. Međutim, vreme provodi pred zavodom za zapošljavanje ili pred zajedničkim kazanom za beskućnike. Pogotovu u kontekstu japanske kulture, kako to nagađa evropski gledalac, ostati bez posla za glavu porodice znači ostati i bez dostojanstva i autoriteta. Stoga je jasno zašto otkaz mora ostati tajna.

Narušen očev autoritet, ali i uzaludnost postojanja u savremenom Japanu, predstavljaju teško breme za porodicu Sasaki. Stariji sin donosi odluku da se dobrovoljno prijavi u vojsku Sjedinjenih Država.

Najugroženiji je, međutim, mlađi sin, koji ima jednu neobičnu želju – da uči da svira klavir. Majka uzalud pokušava da posreduje između autoritarnog oca i pobunjenih sinova. U očajanju, i ona napušta dom u jednoj epizodi, ali nakratko.

U filmu se neprestano smenjuju kadrovi u kojima je porodica, ili njeni pojedini članovi, na okupu. To su „kamerni“, intimni snimci, napravljeni u unutrašnjosti japanskog doma. Unutar doma je, izgleda, jedino i moguće približavanje i toplina. Spoljašnji svet, međutim, je hladan i negostoljubiv. Porodica posrće i rastače se pod njegovim udarcima.

Niti koje vode junake filma – članove porodice – krivudaju i prepliću se, udaljavaju i približavaju. Ponekad izgleda kao da je priča zalutala, da je u ćorsokaku. Ili to, možda, govori o onome što vide junaci filma – da izlaza nema.

Ipak, bizarno i neuverljivo deluje epizoda u kojoj pljačkaš otima majku.

Ovaj film nam govori o nečemu što već znamo: da je svet postao mali, da su naše brige zajedničke, kao i da Japan više nije sakriven iza sedam velova.

Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:

Dinarski: OTP Banka 325930070548544149

Devizni: OTP Banka 5354815101112201

Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com

Hvala

Leave a comment »

FILM: Napoleon

Posted in FILMSKE KONTEMPLACIJE with tags , , , on November 25, 2023 by zooncoolion

,,Francuska, Vojska, Džozefina”

Piše: Ana Stojković

Čuveni britanski reditelj, Ridli Skot, ove godine nam se na filmskom platnu predstavlja filmom ,,Napoleon.” Epski akcioni spektakl koji prikazuje uspone i padove francuskog cara Napoleona Bonaparte premijeru u Srbiji imao je 22.novembra. Iako su kritike jako podeljene, a Ridli Skot zbog određenih scena stavljen pod nož filmske kritike, film i te kako zaslužuje dvosatnu  pažnju u bioskopu.

Pojedini britanski mediji zamerili su Skotu izostavljanje bitnih istorijskih činjenica do giljotine Marije Antoanete kojoj je Napoleon u filmu prisustvovao, a u stvarnosti, prema istoričarima nije, nije sprečilo ovog rediteljia da svima njima postavi pitanje: ,,A da li ste vi zaista bili tamo?”

Njegova inspiracija osvajanjem datira još od snimanja filma ,,1492. Osvajanje raja” u kome Kolumbo kreće put osvajanja Indije, a muziku za film potpisuje čuveni grčki kompozitor Vangelis.

Ridli Skot je izjavio da je na osnovu nekoliko istorijskih knjiga o Napoleonu napravio scenario za film, a snimanje ovog filmskog spektakla trajalo je samo dva meseca. Rekao je, takođe, da je za potrebe ovog filma bilo potrebno minimum 120 dana.

Napoleon je stekao vlast 1799. godine tokom perioda političke nestabilnosti posle Francuske revolucije. Poštovaoci kažu da je učinio Francusku mediokritetskom državom nego što je bila pod predrevolucionarnim starim režimom.

Centralizovao je Vladu, reorganizovao bankarstvo, obrazovanje i institucionalizovao je Napoleonov kodeks koji je transformisao pravni sistem i poslužio kao model za mnoge druge zemlje.

Pokrenuo je i niz krvavih ratova širom Evrope. Osnovao je carstvo koje se na svom vrhu protezalo od Pirejskog poluostrva do Moskve. Saveznici predvođeni Velikom Britanijom konačno su ga porazili 1813. godine u bici kod Vaterloa.

,,Možete da debatujete o tome da je Napoleon bio tiranin ili ne – ja naginjem ka tome da jeste bio, ali svakako nije bio Hitler ili Staljin, dva autoritarna diktatora koji su brutalno tlačili svoj narod što je za posledicu imalo milione smrti.

I Napoleon je pokretao ratove, diskutabilno je da li su bili potrebni ili ne, kada znamo da su koštali života milione ljudi, mada ne znamo tačno koliko je civila poginulo direktno ili indirektno kao rezultat njegovih ratova – mišljenja je Filip Drajer, profesor istorije na Univerzitetu u Njukastlu, u Australiji i autor Napoleonove biografije u tri toma.

Da se vratimo na film. Iako je  ugledni francuski magazin ,,Figaro” objavio prikaz u kom se navodi da bi ime Skotovog filma trebalo promeniti u ,,Barbi i Ken pod imperijom”, a Napoleonov biograf Patris Žunifri izjavio da je reditelj napravio antifrancuski i probritanski film i pokušaj prepravljanja istorije. Ne bih se složila sa ,,Figarom”, jer mi je poentiranje ljubavne priče između Napoleona koga glumi Joakin Finiks i Džozefine koju glumi Vanesa Kirbi u filmu potpuno romantizovalo istorijsko viđenje Ridlija Skota jednog od najlegendarnijih vojskovođa i osvajača svog doba – Napoleona Bonapartu.

Ta isprepletenost  ljubavnog odnosa između Napoleona I Džozefine i njegovih osvajanja prikazanih kroz šest spektakularnih bitaka u filmu, daje dvodimenzionalnost filmu i objašnjava kroz nju tvrdoglavost i karakter osvajača.

Čitajući pojedine komentare gde je pojedinim gledaocima film bio bizaran, nepovezan i sa lošim dijalozima, preporučila bih gledanje filma sa potpunom pažnjom i koncentracijom kako bi im svi ovi ,,nedostaci” bili razumljiviji.

Joakin Finix maestralno prikazuje Napoleona kao grandioznog, ambicioznog, tvrdoglavog i nadasve zaljubljenog vladara Francuske. On je zbog nemogućnosti da mu Džozefina podari prestolonaslednika morao da raskine taj brak dok su njegove poslednje reči na kraju života bile  ,,Francuska, Vojska, Džozefina,” Na kraju svoje vladavine, Napolen je bio prognan na ostrvo Sv. Jelena gde je nakon šest godina i preminuo.

Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:

Dinarski: OTP Banka 325930070548544149

Devizni: OTP Banka 5354815101112201

Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com

Hvala

Leave a comment »

Film: C’mon c’mon

Posted in FILMSKE KONTEMPLACIJE with tags , , , on March 6, 2022 by zooncoolion

Piše: Ana Stojković

Emotivna i nadasve humana i dirljiva priča o odnosu odraslih i dece na platnu koje je obojeno crno belim tonovima, osnova je novog remek dela reditelja Majk Milsa u kojoj glavne uloge tumače Hoakin Finiks i mlađašni Vudi Norman.

Hoakin Finiks, koji je dobio Oskara za film ,,Džoker”, u ovom filmu tumači radijskog voditelja, i na svom putu po Americi gradi svoju emisiju anketirajući decu sa pitanjem o njihovoj budućnosti. Kako je zamišljaju, šta bi mogli da urade da ona bude bolja, da li je se plaše i da li će porodice u budućnosti biti iste? Na tom uzbudljivom novinarskom putu  društvo mu pravi mladi Vudi Norman, njegov nećak, koji sa njim prolazi niz emotivnih situacija koje su uglavnom bazirane na razgovoru, razumevanju stvarnosti kao i odnosa između njih dvojice.

Džesi (Vudi Norman) je egocentričan mladi čovek, koji svoje detinjstvo pred spavanje zamišlja kao siroče i insistira da se priče za laku noć vrte oko njegovog ,,statusa” siročeta, obožavajući da izmišlja pojedinosti iz takvog života.

Devetogodišnji Džesi je vrlo mudar i u razgovoru sa Džonom otkriva  niz životnih hipoteza o tome kako treba uklanjati nagomilani stres. Kao da je on to sa samo devet godina sve prošao. Naravno, zahvaljujući prebrižnom čuvanju njegove majke zaključujete da je ova žena sa malim Džesijem vodila vrlo ozbiljne razgovore. ,,Vrlo je bitno noću zamišljati kako je sve ok, pucnuti prstima ne bi li odagnali stres i zamisliti zvezdano nebo iznad nas” – reči su mladog Džesija koji kao da svog već formiranog i odraslog ujaka podučava o važnosti zen filozofije, postavljajući niz pitanja o emotivnom životu svog ujaka, dok Džon na njih odgovara pomalo zbunjeno, gledajući da se odgovori uklope u priču za laku noć koju malom Džesiju čita pred spavanje.

Gledanje ovog filma pokrenuće u vama niz pitanja o pravilnom odgoju deteta, nežnost bez ustručavanja, toplinu i mir na koju možda niste navikli tokom užurbanog dana, ali i osećanje odgovornosti prema potrebama dece koja i te kako imaju neki svoj svet koji treba razumeti.

Mirne tonove koji prate spor tempo filma komponovali su Aron i Brus Desner, a crno bela kinematrogafija odaje utisak pravog dokumentarnog doživljaja  baš kao i Džonov posao.

Film ,,C’mon c’mon” je imao svetsku premijeru na 48. filmskom festivalu Telluride u Koloradu početkom septembra prošle godine, a premijerno je počeo da se prikazuje 19. novembra iste godine.

Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:

Dinarski: OTP Banka 9891137003896720

Devizni: OTP Banka 5354815101112201

325930070548544149

Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com

Hvala

Leave a comment »

FILM ,,House of Gucci“

Posted in FILMSKE KONTEMPLACIJE with tags , , , , , , on December 8, 2021 by zooncoolion

Ubistvo zbog glamura

Tekst: Ana Stojković

Prva asocijacija na modni brend ,,Gucci“ su luksuzne torbe, ženski aksesoari, prefinjene cipele, šminka i modni nameštaj.

Glamur, modne revije i svetlucavost slave iza kojih se krije mnogo novca i duga tradicija poslovanja modne industrije porodice Guči.

Guči je italijanska modna kuća osnovana 1921. godine od strane Gučo Gučija u gradu Florens u Toskani. Pod direktivom Aldo Gučija, postaje svetski priznati modni brend i ikona italijanske modne industrije.

Ko na kraju ne bi poželeo da bude deo Gučija? Obučen u skupocene haljine vozivši Rols Rojs baškareći se u penthausu u Nju Jorku? Sa nekoliko hiljada miliona dolara na računu. Patricija Ređani je svakako želela ovakav glamurozan život i u svom prezimenu ime ovog svetski poznatog modnog brenda.

Film ,,Kuća Gučijevih“ (House of Gucci) snimljen prema delu književnice Sare Gej Forden ,,The House of Gucci“, inspirisan je istinitom pričom o familiji Guči koja se krije iza ovog modnog carstva. Scenario koji je napisala Andrea Berlov, prati biografsku krimi dramu između Particije Ređani i Mauricija Gučija koje tumače Lejdi Gaga i Adam Drajver. Lejdi Gaga se dobro snašla u ulozi provincijalke koja radi kao sekretarica u očevoj firmi koja na jednoj žurci upoznaje budućeg pravnika. Mauricija Gučija. Ridli Skot je Patriciju predstavio već tada kao osobu koja prati modne trendove, u svakom novom kadru u novoj skupocenoj odevnoj kombinaciji sa samo jednim ciljem. Da postane deo Guči familije. Svesna činjenice da joj rad u očevoj firmi neće doneti mnogo novca a još manje slavu i bogatstvo u razmerama kojim raspolaže bogata porodica Guči, spremna je na sve. Lejdi Gaga, kojoj ovo nije prva uloga na filmu, oportunu Patriciju glumi prirodno, mačkasto i prefinjeno a njen nestašluk, lukavstvo i ambicija odišu bioskopskim platnom, intenzivno. Njena pojava na filmu je baršunasta, lukava i kitnjasta prikazujući duh osamdesetih godina i prilike Gučijevih u kojima se Patricija dobro snalazila. U filmu ne odaje utisak siromašne žene iz provincije zbog koje Mauricijev otac rešava da prekine svaki kontakt sa sinom čuvši da Mauricijo želi sa njom brak. Lišava ga nasledstva, smatrajući da je Patricija sa Mauricijom isključivo zbog njegovog bogatstva. Tu je svakako bio u pravu, jer posle dva sata gledanja filma u bioskopu, shvatate da je Patricija spremna na mnogo gore stvari od spletkarenja i odlazaka kod vračare. Razvod koji joj Mauricijo uručuje nakon sedamnest godina braka, naginje je da unajmi profesionalnog ubicu i ubije svog nekadašnjeg muža. Za to nedelo biće osuđena na 18. godina zatvora, noseći epitet Crne udovice.

Lady Gaga i Adam Drajver

Pored Lejdi Gage i Adama Drajvera u filmu igraju i Džeremi Ajrons, Al Paćino kao Aldo Guči, i do neprepoznatljivosti kostimiran Džerad Leto kao jedan od dizajnera familije. Tu je i Selma Hajek kao Patricijina vračara koja joj pomaže da ubije Mauricija. Njihove uloge značajno dopirinose zapletu filma, prikazujući rivalstvo unutar same porodice kao i spremnost svakoga od njih na zadnje namere u cilju osvajanja većinskih deonica unutar same firme. Patricija Ređani nije bila zadovoljna izborom glumačke ekipe, smatrajući da Robert de Niro ne predstavlja autentično Alda, kao ni izborom Lejdi Gage za koju kaže da nije došla ni da se sa njom upozna a usudila se da je glumi.

Lejdi Gaga nije bila prvenstveni izbor reditelja Ridlija Skota, čuvenom po naučno fantastičnim filmovima ,,Alien“ i ,,Blade Runner“. Reditelj se za Lejdi Gagu odlučio tek nakon premišljanja između Anđeline Džoli i Penelope Kruz, ali je možda uloga Lejdi Gage u filmu ,,The Star is Born“, predominirala da klapa padne na Lejdi Gagu. Prema oceni kritike, ova nesvakidašnja pevačica možda dobije čak i Oskara za glumu u ovom filmu.

Ridli Skot rešava da snimi film o propasti porodice Guči nakon što je stekao prava na knjigu Fordenove početkom 2000. godine. Priprema projekta trajala je nekoliko godina, a razmatrani su mnogi glumci pre nego će se Skot odlučiti za ekstravagantnu pevačicu. Snimanje je počelo u Italiji i trajalo je od februara do kraja 2021.godine.

Premijera filma održana je 9. novembra 2021. godine u Odeon Luks Lester Skveru u Londonu. Naši gledaoci imaju priliku da pogledaju film koji se u bioskope pojavio 25. novembra ove godine kada je premijerno prikazan u Srbiji u distribuciji Taramount filma.

Film je do sada zaradio 39,8 miliona dolara.

Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:

Dinarski: OTP Banka 9891137003896720

Devizni: OTP Banka 5354815101112201

325930070548544149

Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com

Hvala

Leave a comment »