Piše: Redakcija
Foto: Marinka Stojković
Multimedijalna umetnica, Ana Stojković, promovisala je svoj prvi roman pod krošnjama sokobanjskog parka uz muzičku pratnju Bobana Jovanovića, aka. Bobbi Brown.
Čitala je odlomke iz knige, dok su u hladu drveća bile postavljene i njene slike. Prolaznici su imali jedinstvenu priliku da vide galeriju na otvorenom dok su slušali odlomke iz njene knjige.
Cena knjige je 1100.dinara.
Piše i fotografiše: Ana Stojković
U galeriji Centra za kulturu i umetnost u Aleksincu očekuje nas još jedna izložba.
Reč je o retrospektivnoj izložbi akvarela eminentnog aleksinačkog slikara čiji rad je uvršten u kulturno dobro. Zlatka Pavlovića.
Ova izložba obeležiće 60. godina rada jednog od najistaknutijih slikara sa prostora Južne Morave.
Zlatka nalazim u zabačenoj bašti kafane ,,Šumatovac” u Aleksincu. Susret je bio zakazan za dvanaest sati. Dočekao me je u poetskom i lepom raspoloženju, kao i uvek, iako je bilo oblačno i kišovito vreme. Nakon fotografisanja krenuli smo da razgovaramo i, naravno, otkrivamo šta nas to očekuje 13. maja u galeriji Centra za kulturu i umetnost u Aleksincu.
Zlatko Pavlović: Mala, ali velika svečanost. Za ljudski rod nova, za večnost mala. Obeležiću ovom retrospektivnom izložbom 60. godina od prve samostalne izložbe. Te davne ’66. godine postavljena je 29. aprila moja prva samostalna izložba, a sklonjena 13. maja. Bio sam četvrta godina Učiteljske škole, a postoji i zapis utisaka koji su pre godinu dana pronašli kada su čistili arhivu Pedagoške škole.
Ana Stojković: Kako je izgledala Vaša prva samostalna izložba?
Zlatko Pavlović: Predivna. Na izložbi su bile izložene skice, crteži, akvareli, unutrašnja preživljavanja. Tu su mi pomogle i koleginice. To je nekako sačuvano od zaborava. Posle sam se zaljubio u akvarele i tu tehniku.
Ana Stojković: Zašto ste se zaljubili u akvarele? Odakle ta potreba baš za ovom teškom slikarskom tehnikom?
Zlatko Pavlović: Ta potreba proističe iz odnosa prema ljudima. Prozračna je. Spoj vode, vazduha i oka. Pun doživljaj može da bude samo u akvarelu. Jer, to je nešto što je pesma u književnosti.
Ana Stojković: Kada već govorimo o pesmama ovde ispred mene se nalazi knjiga pod nazivom ,,Naslikati pesmu.” Da li će i ona biti promovisana na retrospektivnoj izložbi?
Zlatko Pavlović: Ne, ostaviće se taj taj trenutak za autorsko veče. Ovo nije jedina zbirka. Tu će biti predstavljeni i plakati sa mojih izložbi. To su moja unutrašnja preživljavanja. Te emocije, nemiri, titraji koje sam zapisivao. Ponekad bih to radio na poleđini slike, a ponekad na papiru. Oni su spoj slike i pesme. U predgovoru knjige sam baš objasnio kako je to naslikati pesmu.
Ana Stojković. Kako Vam uspeva da naslikate pesmu?
Zlatko Pavlović: Ta knjiga je ispoved. Ko ima malo osećaja za život, videće da sam se ja tu ispovedao.
Ana Stojković: Šta ste to ispovedali?
Zlatko Pavlović: Sve ono što je u meni i što sam preživljavao kod drugih. Ja sam i tu ljubav ispovedao. Preživljavanje i tuđih ljubavi, ne samo ono što je u meni. Ja sam samo za lepim tragao.
Ana Stojković: Da li Vi kroz svakodnevni život vidite samo lepe stvari ili i one ružne?
Zlatko Pavlović: Ja ih primećujem, ali ih vešto izbegavam. Sklonim se da slikam ili nešto da napišem ili sadim cveće. Biram društvo.
Ana Stojković: Kako izgleda Vaš dan kada slikate? Šta Vas inspiriše?
Zlatko Pavlović: Postoje dva emotivna naboja. Jedan je kada je nešto lepo kao, na primer, ljubav. Ne samo prema ženama jer je ljubav univerzalna za sve. I kada mi je mnogo teško. Spremam više tekstova koje ću u nekom trenutku otpremiti u knjigu. Zvaće se ,,Pisma koja ne stižu na poznate adrese.” Tu sam pisao recimo o vama, ali Vam nikada neću pomenuti ime. Mislim da sam u najvećem mraku uradio najbolja dela.
Ana Stojković: Koliko zbirki pesama je iza Vas?
Zlatko Pavlović: Dve zbirke su u kompletu. Jedna je u rukopisu pod nazivom “Doživeti sreću”, zbirka poetskih zapisa. Ova druga je ,,Pisma koja ne stižu na poznate adrese”, dakle rukopis koji čeka svoju objavu.
Ana Stojković: Da se vratimo na slike. Koliko samostalnih izložbi ste imali do sada?
Zlatko Pavlović: Ovo će biti 48. samostalna izložba. Imao sam i preko 100 kolektivnih izložbi.
Ana Stojković: Gde ste sve izlagali u inostranstvu?
Zlatko Pavlović: Francuska, Švajcarska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Grčka. U 38. zemalja sveta se nalaze moje slike. Od Švedske do Malezije. Kako se to desilo, ja ne znam. Ambasade 14. zemalja imaju moje slike. Belgijska ambasada, Švajcarska, ambasada u Lisabonu, Atini…
Ana Stojković: Prenesite nam najlepša iskustva sa neke izložbe.
Zlatko Pavlović: Francuska je Francuska. Pariz je Pariz. Ali moram Vam reći nešto neverovatno. Ja sam amater. Sve je prolazilo kroz komisiju. Bilo je žiriranja. Nikada me niko nije pitao da li sam završio Likovnu akademiju. Samo me je jedna osoba pitala, dok sam izlagao u kući Đure Jakšića, u čijoj sam klasi profesora bio. Ja sam odgovorio: ,,Ja sam u klasi Velibora Bibe Đorđevića, Jovice Solunovića i Mome Mirkovića.” Kaže ona ,,Nikad čula”, a ja kažem ,,To su bili moji nastavnici.”
Ana Stojković: Vaš rad je neprocenjiv i uvršten je u kulturno dobro naše države.
Možete li mi reći koje godine se to desilo?
Zlatko Pavlović: To je bilo 2010. ili 2011. godine kada sam dobio i priznanje kraljevskog Univerziteta za širenje kulture u evropskoj uniji. Jedno veliko priznanje. Dobio sam priznanje i na Fruškoj gori gde sam bio član likovne kolonije.
Ana Stojković: Na koje priznanje ili nagradu ste izuzetno ponosni?
Zlatko Pavlović: Imam oko stotinak zahvalnica i priznanja i jednu nagradu. Znak Biblioteke je moj, takođe znak Lipovca, znak ustanove ,,Lane.” Imam jednu anegdotu. Kada sam dobio opštinsku nagradu za doprinos kulturi i umetnosti, u mojoj ulici se pravila kanalizacija i nisam imao novac.Ja sam od nagrade uložio novac i platio priključak za kanalizaciju. Nagrada je iznosila oko 20-ak hiljada dinara, a priključak je bio oko 18.000 dinara.
Ana Stojković: Koliko dugo ste član ULUA?
Zlatko Pavlović: ,,Ja sam jedan od osnivača tog udruženja. Sve je počelo davne 1983. godine. Tu je bio Paja Nasković, pokojni Vlada Kostić, Bata Krstić, pomagali su nam još neki umetnici. Ja sam bio toliko srećan što se to radi i od radosti popio neku. I u sali Doma kulture sede svi koje sam nabrojao. Pozovu me i ja dođem i kažu mi da treba da održimo osnivačku skupštinu. Ja na kraju osnivačke skupštine počnem da recitujem.
Ja sam radio logistiku, uglavnom, bio asistent. To je sve počelo preko sindikata kada sam pobeđivao na takmičenjima gde su moje slike sa još jednim fotografom dolazile i do Beograda. Moram da kažem da sam mnoga dela poklonio.
Ana Stojković: Za one koji ne znaju recite nam nešto o Vašem humanitarnom radu.
Zlatko Pavlović :Najskuplja slika koja je bila na aukciji za pomoć izbeglom narodu je bila u Kraljevu. Prodata je devedesetih godina za 600 maraka. To je najskuplje vrednovana moja slika. U humanitarne svrhe sam, ne znam, koliko slika poklonio. Ja nikada nisam hteo da se hvalim tim, ali sam srećan što su pare otišle tamo gde je bilo najpotrebnije. Svaka vrsta pomoći koju su dobila deca, škola ili ja bila je upućena donacijama.
Ana Stojković: Kako opisujete Vaš umetnički rad?
Zlatko Pavlović: To su moje lirske ispovesti preko akvarela.
Bilo me je sramota da u ovim godinama pišem ljubavne ispovesti jednog akvarela. Mržnju takođe izaziva ljubav.
Uživam kada slikam. Najlepše se osećam kada slikam.
Ana Stojković: Da li je na Vaš rad uticao neki slikarski pravac ili određeni umetnik ?
Zlatko Pavlović: Prvu umetničku strelu sam dobio u trećem razredu osnovne škole, na svetskom takmičenju crteža umetnika, kada sam dobio treću nagradu. Nagrada se sastojala od jednog bloka, drvene boje i jedne četkice. Osoba koja je najviše uticala na mene je bio Grujica Lazarević čuveni slikar. On mi je udario šamar ljubavi za akvarel. Rekao je: ,,Pred tobom je budućnost samo sa akvarelima.”
SLOVO O AUTORU
Zlatko Pavlović je rođen 28. jula 1947. u Aleksincu. Svoje likovne radove prvi put je izložio 1963. godine, kao učenik sedmog razreda osnovne škole, a prvu samostalnu izložbu imao je 1966. godine u čitaonici biblioteke u Aleksincu (Tisin dućan). Do sada je učestvovao na preko šezdeset kolektivnih i priredio četrdesetpet samostalnih izložbi, od toga osam u inostranstvu. Likovna dela su u kolekcijama, domovima i galerijama 38. država sveta od Švedske, Novog Zelanda, Malezije, Australije, do Južnoafričke republike i 14 ambasada.
Ilustrovao je petnaest knjiga i autorizovao deset zaštitnih znakova. Autor je osam murala, likovni urednik više časopisa, autor biblioteke i istraživača zavičajnog odeljenja. Dobitnik je priznanja posebnog priznanja Narodne biblioteke Srbije. Dobitnik je Opštinske nagrade (2006) iz oblasti kulture i umenosti i Plakete SO Aleksinac za poseban doprinos u oblasti umetnosti i kulture 2013. godine i Međunarodnog priznanja za izuzetan rad u oblasti kulture i umetnosti Univerziteta Krajole iz Rumunije. Dobitnik je više od šezdeset priznanja za kulturno – umetnički rad.
Zlatkovi akvareli su večiti zapisi o Aleksincu, Moravi, Moravici, Brđanci i okolini sa tematskim izložbama:
Piše: Dušan Jevtić
Foto: Jasminka Jasna Nikolić
Viši kustosi muzeja Rudničko-takovskog kraja (Gornji Milanovac), Ana Ranković i Aleksandar Marušić, autori su izložbe „Naša sugrađanka kraljica Draga: između slave i anateme.“ Izložba je svoju prvu postavku imala 2020. godine u matičnom muzeju u Gornjem Milanovcu. Tokom proteklih pet godina, izložba je imala više gostujućih postavki širom Srbije. Ovu zanimljivu izložbu, posvećenu supruzi poslednjeg vladara iz dinastije Obrenović žitelji Aleksinca će imati prilike da pogledaju tokom novembra.
Izložba je otvorena 12. novembra u Domu omladine, a postavka će trajati do 21. novembra 2025. godine.
Po nazivu izložbe, može se pogrešno zaključiti da je kraljica Draga deo svog kratkog ali burnog životnog veka provela u Aleksincu. Bez obzira što se naziv zapravo odnosi na Gornji Milanovac i predeo oko planine Rudnik, ljubitelji nacionalne istorije iz našeg grada i okoline ne bi trebalo biti razočarani predstavljenim sadržajem. Izložba je sastavljena od vise starih fotografija, umetničkih slika, knjiga, pisama i raznih ličih predmeta (naočare, štapovi, čase, šolje za kafu…) koji su pripadali kraljici Dragi, kao i njenim najbližim srodnicima iz porodice Milićević-Lunjevica, kao i dinastiji Obrenović. Pored toga, tu su članci koje je Draga оbjavljivala u domaćim časopisima (ženski list „Domaćica“) , zatim članci koji govore o njoj, njenom drugom suprugu kralju Aleksandru, svekru kralju Milanu i svekrvi kraljici Nataliji.
Mnogobrojne prikazane fotografije govore o svakodnevnom životu, ali i značajnim događajima iz srpske istorije u kojima je Draga sudelovala posredno ili neposredno. Posebno mesto na izložbi zauzima poseta kralja Aleksandra i kraljice Drage njenom rodnom kraju 1901. godine, kada je vladarskom paru darovan izuzetno vredan poklon, „Takovski dvorac“, sagrađen narodnim kulukom na inicijativu tadašnje načelnika Rudničkog okruga Šurdilovića.
Posetioci izložbe će se susreti sa duhom vremena tadašnje Srbije. U mladoj Kneževini, a zatim Kraljevini Srbiji, nad institucijom braka pomno je bdelo više faktora: država, crkva i lokalna zajednica. Iako nije bio do kraja sekularizovan, brak je bio institucija pod budnim okom građanske javnosti. Pogotovo ako je u pitanju dinastički brak. Karađorđevići su sa svojim suprugama su živeli u relativnoj harmoniji, što je podrazumevalo odsustvo skandala u javnosti. Za razliku od konkurentske dinastije, Obranovići su od samih početaka imali burne i nestabilne brakove. Afere i skandali su ubrzali kraj dinastije Obrenović, a ženidba kralja Aleksandra sa udovicom češkog inžinjera Mašina, Dragom, bila je poslednji ekser u mrtvački kovčeg nesrećne vladarske porodice.
Draginja Milićević, u našoj istoriji upamćena kao kraljica Draga, rodila se 1866. godine u Gornjem Milanovcu. Srbija nije imala plemstvo, ali je Dragin otac Pantelija pripadao samoj eliti tadašnjeg srpskog društva. Činovnici su od doba ustavobranitelja sačinjavali gornje slojeve društva, a Pantelija Milićević Lunjevica je zauzimao mesta načelnika Jaseničkog, Šabačkog i Rudičkog okruga. Dragin deda Nikola je bio jedan od učesnik Drugog srpskog ustanka, pobratim kneza Miloša i dalji srodnik kneginje Ljubice. Po selu ispod Rudnika iz koga su poticali Milićevići su stekli nadimak Lunjevice.
Srbija je u to vreme bila pretežno agrarna zemlja, u kojoj je preko 90% stanovništva živelo na selu i bilo nepismeno. Kako je pripadala društvenoj eliti, Draga je imala priliku da se obrazuje. Nakon završene osnovne škole, Draga je upisana na Višu žensku školu u Beogradu, kojom je upravljala Katarina Milovuk, pionirka borbe za ženska prava u Kraljevini Srbiji.
Školovanje Drage Milićević je prekinuto sa nepunih 17 godina, kada je posle očeve smrti morala da se uda za rudarskog inžinjera češkog porekla Svetozara Mašina. Udaja nije omela Dragu srpskoj javnosti pokaže svoje intelektualne sposobnosti. Bavila se pisanjem novinskih članaka, priča i prevođenjem sa ruskog, francuskog i nemačkog. Svoje tekstove objavljene u ženskom listu „Domaćica“ potpisivala je pod pseudonimom Rudničanka, a prevode skraćenicom D. S. M. (Draginja Svetozara Mašina). Kako je njen muž radio na rudarskim i građevinskim poduhvatima širom Srbije, Draga je često menjala mesto boravka.
Draga je u svojoj dvadesetoj godini ostala udovica, nakon naprasne muževljeve smrti. Dragin bivši dever, pukovnik Aleksandar Mašin je kasnije za bratovljevu smrt krivio Dragino neverstvo, a to mišljenje je prihvatila i beoradska čaršija. Zahvaljujući autorskim tekstovima iz „Domaćice“ i članstvu u Beogradskom ženskom društvu, Draga se upoznala sa svojom budućom svekrvom kraljicom Natalijom. Draga je postala kraljičina dvorska dama. Sa svojim budućim suprugom, deset godina mlađim Aleksandrom Obrenovićem se upoznala prilikom jedne svečanosti u Kladovu, a prava ljubav se rasplamsala u Bijaricu, letovalištu na francuskoj atlanskoj obali gde je kraljica Natalija živela u vili nakon razvoda od kralja Milana.
Bivši supružnici Natalija i Milan Obrenović koji se gotovo se ni u čemu nisu slagali, bili su jednoglasni da Draga nikako nije dostojna statusa supruge njihovog sina kralja Aleksandra. Isti stav delila je i beogradska čaršija. Uprkos protivljenju porodice i mnogih značajnih političara iz Liberalne i Napredne stranke, Aleksandar se verio sa Dragom i ubrzo oženio. Sam čin sklapanja braka jednog vladara sa građankom (morganatski brak) za mnoge je bio skandal. Novi skandali su se ređali kao na traci, od kojih je najviše odjeknula neuspešna trudnoća koju je javnost protumačila kao Draginu obmanu naivnog Aleksandra. Za političke klackalice u vidu čestih smena vlade, ustavnih promena, državnih udara, kao i pogoršanje odnosa sa Austro-Ugarskom i Rusijom, često je optuživana kraljica Draga, koja je navodno imala negativan uticaj na svog mnogo mlađe supruga.
U noći između 28. i 29. maja po julijanskom kalendaru grupa oficira iza kojih su stajale vrhuške Liberalne i Naprednjačke stranke, nekada izuzetno nastrojene proobrenovićevski, upala je u Konak, dvor na mestu današnjeg Pionirskog parke u Beogradu, gde je obitavao kraljevski par. Cilj je bilo kraljeubistvo i promena vladajuće dinastije. Oficire je predvodio mladi kapetan Dragutin Dimitrijević Apis, kasniji pionir srpske vojnoobaveštajne službe, ali je posle njegovog ranjavanja akciju u svoje ruke preuzeo bivši Dragin dever, pukovnik Aleksandar Mašin. Pod komandom osvetnički nastrojenog Mašina, oficiri su zverski ubili Dragu i njenog supruga Aleksandra. Bio je to tragični kraj dinastije Obrenović.
Izložba „Naša sugrađanka kraljica Draga: između slave i anateme“, autora Ana Ranković i Aleksandra Marušića je pravi vremeplov kroz šaroliku i turbulentnu istoriju Srbije na razmeđu 19. i 20. stoleća.
Piše: Redakcija
Foto: Ana Stojković
Mališani svih uzrasta imaju priliku da prođu kroz vreme gledajući izložbu dinosaurusa koja je postavljena u dvorištu Zavičajnog muzeja u Aleksincu. Izložba eksponata pod nazivom „Svet dinosaurusa“ trajaće sve do 19. septembra, a cena ulaznice iznosi 200 dinara.
Zavičajni muzej pravi je vremeplov jer se u dvorištu nalaze brojne rekonstrukcije dinosaurusa u prirodnoj veličini.
Za najmlađe su organizovane kreativne radionice, a u večernjim časovima će se na otvorenom prikazivati filmovi o dinosaurusima.
Karte se mogu nabaviti na biletarnici Doma kulture i u Zavičajnom muzeju.
Organizator izložbe je Centar za kulturu i umetnost Aleksinac.
Piše: Ana Stojković
Pedeset dela rodonačelnice srpskog modernog slikarstva, Nadežde Petrović, pod nazivom ,,Modernost i nacija”, izložena su u Galeriji savremene umetnosti u Nišu, 11.oktobra, povodom rođendana ove poznate srpske slikarke. Izložbu je svečano otvorila većnica za kulturu Grada Niša, Adriana Anastasov, a na otvaranju su govorile Bojana Borić Brešković, direktorka NMS i Emilija Bilić ,direktor GSLU Niš. Za postavku izložbe pored Emilije Bilić bila je zadužena i Evgenija Blanuša, muzejski savetnik Narodnog muzeja Srbije.
Povodom značajnog nacionalnog jubileja, pedeset godina od rođenja ove srpske slikarke, autori, prof. dr Lidija Merenik i prof. dr Igor Borozan, redovni profesori Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, priredili su ovu izložbu u saradnji sa Galerijom savremene likovne umetnosti iz Niša i Narodnim muzejom Srbije.
,,Postavka u Umetničkom paviljonu obuhvata reprezentativni izbor pedest dela rodonačelnice srpske moderne umetnosti iz kolekcije četiri ustanove: Narodnog muzeja Srbije, Umetničke galerije Nadežda Petrović Čačak, Spomen – zbirka Pavla Beljanskog i galerije Matice Srpske u Novom sadu. Na celovit i sveobuhvatan način, osmišljena u skladu sa vodećim temama i motivima, kroz hronološko – tematske celine, izložba daje uvid u razvoj i likovno stvaralaštvo Nadežde Petrović od njenih najranijih minhenskih dana, slika zemlje i naroda, impresionističkih epizoda i nacionalnog narativa do pariskog i ratnog perioda” – kaže za Zooncoolion Emilija Bilić, kustos izložbe.
Ona dodaje da je Nadežda Petrović široj javnosti poznata i kao osnivač Kola srpskih sestara, ratna bolničarka i jedina žena na srpskoj novčanici. Istaknuta srpska umetnica bavila se i likovnom kritikom, pedagoškim radom i u istoriji ostavila trag kao društveno angažovana žena, otvorena za nove i napredne ideje. Emilija ističe da je tokom svog stvaralaštva Nadežda Petrović provocirala svojom umetnošću, smelošću, avangardnim pristupom, feminističkim stavovoma i političkim aktivizmom, a patriotizam i humanost iskazala kao ratna bolničarka u balkanskim ratovima i Velikom ratu. Izložba Modernost i nacija prilika je da javnost vidi Nadeždu Petrović i kao prvu srpsku fotografkinju.
,,Dragocen doprinos Nadežede Petrović umetnosti i kulturi, posebno jugu Srbije, jeste još jedan jubilej – šezdeset održanih saziva Likovne kolonije Sićevo. Davne 1905. godine, u vinogradarskom selu nadomak Niša, uz velike napore, trud i zalaganje uporne i istrajne mlade umetnice, osnovana je Prva jugoslovenska umetnička kolonija, preteča današnje Sićevačke kolonije, koja se poslednjih šest decenija održava u kontinuitetu i značajna je za formiranje i bogaćenje fonda Galerije savremene likovne umetnosti Niš” – kaže Emilija.
Izložba u Nišu priređuje se uz podršku Grada Niša i Ministarstva kulture Republike Srbije nakon predstavljanja publici u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci, Galeriji Božidar Jakac u Kostanjevici na Krki i umetničkoj galeriji Nadežda Petrović u Čačku, a biće otvorena za javnost do 5. januara 2024.godine.
Piše: Zooncoolion
Izložba slika i skulptura pod nazivom ,,Prava forma” različitih umetnika iz celog sveta otvorena je krajem februara u virtuelnoj galeriji ,,Virtual Artists” u Londonu.
Kako bi prisustvovali ovom nesvakidašnjem kibernetičkom iskustvu nalik na video igricu u kome su izložene skulpture i zanimljiva umetnička dela, potrebno je ući na link: https://www.virtualartists.co.uk/, otići na Visit Our Gallery i pritisnuti Enter.
Za nekoliko trenutaka naći ćete se u virtuelnom umetničkom prostoru i moći ćete da obiđete nekoliko virtuelnih galerijskih soba, ali i da ćaskate sa umetnicima. Takođe, možete reagovati na omiljenu sliku, ali i kupiti neko umetničko delo.
Rebeka Sison, kustos ove virtuelne galerije za Zooncoolion kaže da ,,Virtual Gallery” posetiocima pruža impresivno i privlačno galerijsko iskustvo jer mogu šetati virtuelnim galerijskim prostorom po meri realnog vremena.
,,Posetioci mogu da razgovaraju jedni sa drugima u realnom vremenu koristeći prostorni zvuk i još bolje, komuniciraju sa samim umetnicima. Virtuelni umetnici oduševljeni su što mogu da ponude prvo iskustvo umetničke virtuelne galerije sa impresivnim realnim vremenom”- kaže Rebeka Sison.
Virtuelna galerija biće otvorena sve do 13. marta za posetioce iz celog sveta.
Tekst i Foto: Ana Stojković
U Galeriji Sinanoga, izložbenom prostoru niškog Narodnog muzeja, otvorena je izložba jedne od najpoznatijih srpskih slikarki 20.veka, Milene Pavlović Barili. Svakog radnog dana osim ponedeljka, posetioci će moći da pogledaju preko tridesetak Mileninih radova kao i njene modne kreacije u periodu od 12 do 19 sati. Galerija je otvorena i vikendima za posetioce, a izložba koja je otvorena prvog septembra trajaće sve do kraja ovog meseca.
Rani slikarski radovi Milene Pavlović Barili iz faze racionalizma do kasnijeg perioda njenog stvaralaštva na kojem dominira nadrealizam, poređani su na dva nivoa u izložbenom prostoru niškog Narodnog muzeja. Izložba predstavlja presek Mileninog umetničkog opusa od 1924 do 1945.godine na kojoj je moguće videti portrete najmilijih članova porodice urađenih uljem, portret njene majke Danice, portrete prijatelja do grafika, pejzaža kao i modnih ilustracija koje je ova požarevljnka uradila kao ilustrator u modnom časopisu Vogue. Autoportret, i svakako jedna od njenih najpoznatijih slika ,,Devojka sa velom“ iz 1939.godine, izložen je u samom centru Galerije a oko njega se nalaze i njene modne kreacije koje odišu ekstravagantnim stilom iz perioda tridesetih godina dvadesetog veka. Na samom ulazu u Galeriju moguće je kupiti i knjigu njenih pesama po ceni od 700 dinara, kao i njenu biografiju po ceni od 1000 dinara.
Milena Pavlović Barili rodila se u Požarevcu 9.novembra 1909. godine a umrla u Njujorku 6.marta 1945. Od 1932.godine živi i radi u Parizu, a od 1939 i u SAD gde prerano i umire u 36.godini od srčanog udara. Smatra se jednom od najeminentnijih srpskih slikarki 20.veka.
Interes za slikarski rad pokazala je vrlo mlada kada je sa samo pet godina naslikala egzotične cvetove kao i kompoziciju sa jarićima obučenim u haljinice. Već na samom početku njenog slikarskog rada dominiraju ljudski portreti, dok su pejzaž, mrtva priroda i slični motivi korišćeni kao pozadina u kompozicijama u kojima dominira ljudski lik. Kroz celo njeno stvaralašto dominiraju bajkovitost, usamljenost i seta. Naklonjena je ilustraciji i dekorativnosti što se na izložbi može i videti.
Već posle prve samostalne izložbe u Parizu, u proleće 1932.godine, njen slikarski talenat je zapažen u umetničkim krugovima Pariza. Eminentni umetnici tog doba u njenom radu prepoznaju pravac mekog metafizičkog slikarstva, a Žan Kasu joj piše predgovor za katalog. Njenim slikarstvom očarani su Pol Valeri, Andre Lot kao i mnogi drugi. Njen otac je najverovatnje najzaslužniji za pojavljivanje Milene na Pariskoj slikarskoj sceni, jer su njegova umetnička interesovanja kao i kretanje u krugu pariskih boema doveli do naglog otkrivanja i samostalnosti slikarskog umeće mlade Milene. Bez njegove pomoći najverovanije ne bi bila moguća velika izlagačka aktivnost Milene tokom prvih godina života i rada u Parizu.
U odnosu na sve druge naše slikare iz tog doba, Milena je bila izvan i iznad glavnih i razvojnih tokova jugoslovenskog slikarstva, ukalupljenog u stereotip evropske umetnosti tridesetih godina, posebno Pariske škole. Usled dugog boravka i smrti u inostranstvu, dugo je bila zaboravljena
u Srbiji, sve dok njeno delo domaćoj javnosti nije otkrio Miodrag. B Protić, 50 godina dvadestog veka, tekstom u NIN-u. Nakon toga usledila je i njena izložba u Galeriji ULUS-a.
Milena Pavlović Barili za života je uradila preko 300 slikarskih radova, kao i skica i grafika.Njena dela čuvaju se u Galeriji Milena Pavlović Barili u Požarevcu, Muzeju savremene umetnosti i Narodnom muzeju u Beogradu, kao i u mnogim svetskim muzejima i zbirkama. Milenina dela su u organizaciji Milene Pavlović Barili iz Požarevca, izlagana u mnogim evropskim gradovima: Briselu, Parmi, Parizu, Bukureštu, Bratislavi, Pragu, Brnu, Skoplju i Zagrebu kao i u mnogim gradovima u Srbiji među kojima je izložba održana u Galeriji Srpske akademije i nauka u Beogradu.
Prvu samostalnu izložbu, Milena je otvorila 16.decembra 1928.godine u Novinarskom domu na Obilićevom vencu u Beogradu, gde se predstavila sa 120 radova nastalih tokom školovanja u Beogradu i Minhenu. Kritika je Mileni predviđala sjajnu umetničku budućnost.
Tako je i bilo kada je nakon samo mesec dana boravka u Nju Jorku počela da radi kao ilustrator za modni časopis ,,Vogue“ gde njene ilustracije postižu značajan uspeh, a ubrzo u istom časopisu dobija i ugovor o stalnoj saradnji. Zahvaljujući tom uspehu ona proširuje svoj rad na komercijalnom dizajnu sarađujući sa različitim časopisima i žurnalima kao što su modni magazin Harpers Bazar radeći naslovne strane, dizajn odeće i obuće, i reklame za tekstilnu industriju.
Prve godine u Americi su bile posebno teške za Milenu, naročito 1940. kada ima vidne probleme sa srcem, sudeći po prepiskama sa svojom majkom, a verovatno i srčani udar. Ovoliki komercijalni uspeh je jako okupira te sledeću samostalnu izložbu organzuje tek početkom 1943. godine u Njujorku a potom i u Vašingtonu, gde upoznaje svog budućeg muža, mladog oficira avijacije, Roberta Tomasa Astora Goselinga.
U martu 1945. ovaj bračni par se seli za Njujork. Uveče, petog marta Barili i Goseling odlaze u restoran da proslave preseljenje.Vraćajući se dosta kasno sa proslave, Milena ostavlja cedulju sobarici da je probudi u 10 sati. Međutim, Milena nije dočekala to jutro. U svom stanu u Njujorku, Milena je umrla od srčanog udara 6.marta.1945.godine.
U znak zahvalnosti i sećanje na čuvenu i rano umrlu slikarku, u Požarevcu je 24.juna 1962.godine, pod krovom stare porodične kuće Pavlovića, otvorena Galerija Milene Pavlović Barili. Inicijator je slikarkina majka Danica Pavlović Barili, koja je odlučila da imovinu od svojih roditelja i umetnički fond svoje preminule ćerke daruje srpskom narodu i da se ova zaostavština sačuva kao celina.
https://www.zazzle.com/zooncoolion_cofee_mug-256608797490822378
