Или о мудрости и вештини да се нађе срећа док се бори против погано подмукле и тешке болести
Пише и Фотографише: Милена Милетић
„Кад си срећан лупи тада длан о длан“, орило се у великој сали Центра за културу у понедељак вече, по завршетку пројекције документарног филма „Срећа, пази, снима се“, редитеља Душана Визића док је разнежена публика, понешто и уплакана, следила стихове те холандске дечије песме заједно с двема главним учесницама овог узбудљивог и поучног остварења – Горицом Ђокић и Селеном Рибић. С добрим разлогом – филм који је неуобичајено бројна публика гледала у понедељак, 16. новембра, тиче се хиљада наших грађана, заправо сваког од нас, јер се бави једном од најтежих болести савременог доба – карциномом јајника. Али и изласком из страшног кошмара у коме се, због ове болести, одједном нађу хиљаде жена и њихове породице.
Замислите да живите свој живот уобичајено –идете на посао, решавате породичне проблеме, уз мало среће имате и пријатеље с којима повремено излазите. Ако то дозволи сулудо захуктали животни ритам због кога, рецимо, не стижете код лекара. Баш то – лекар, контролни преглед – одлажете из недеље у недељу. А и зашто би сте ишли, добро сте. Све док се једног дана некако не обрете у ординацији и лекар вам не изда хитан упут за даље прегледе. Јер – имате рак јајника, веома подмуклу болест која, за разлику од многих, нема најаву, увод и разраду, болест коју лекари често не могу да уоче обичним прегледом. Постаје видљива тек у веома узнапредовалој фази. Болест која се чак и у хируршком смислу тешко оперише а свака операција, како то рече професор др Александар Стефановић, директор Универзитетске клинике за гинекологију и акушерство, више личи на скупљање гомиле конфета. Јер даље лечење зависи од те прве операције, од тога јесте ли успели да скупите и одстраните све те врло злоћудне ‘конфете.’ А баш то ову болест чини врло специфичном – болест је индивидуална јер је такво и свако људско биће, па тражи и посебан приступ у лечењу за говото сваког пацијента. „У овом случају не можеш дати свима све и зато је тумор јајника у пуној мери покренуо персонализацију медицине“, рекао је профсор Стефановић.
Статистика тумора јајника је поражавајућа – сваке године у Србији оболи око 800 жена а половина изгуби битку. Или, сваког дана три жене оболе а једна умре. Од 78 жена, 1 се суочава с овом болешћу и пролази кроз веома тешку, сложену и неизвесну борбу у којој струка али и лични однос према себи и болести играју кључну улогу.
„Она је мене звала из болнице, замолила да јој донесем неке ствари, и саопштила о чему се ради те да ће победити“, казала је једна од учесница у филму о Горици Ђокић. Борбеност и спремност да се прихвати све што иде уз болест и лечење су, показаће се, од кључне важности. Јер, ово није само прича о терапијама, мучнини од хемотерапије, опадању косе – нешто што многи виде као главни тренутак суочавања, кад морате да одете код фризера и кажете „шишај све, на нулу“. А што вам удари на идентитет. „Коса се врати“, каже Горица Ђокић која је целог живота поносно носила своју врану гриву као заштитни знак, и одједном… „Али лимфне жлезде, јајници, материца, цео ваш репродуктивни систем – не.“ Нема више шансе за децу, барем не своју. „Увек има довољно деце коју нико није хтео, може се усвојити дете, видећемо“, каже о том веома болном делу губитка функције Селена Рибић која се са 24 године суочила са овом болешћу и победила.
У преводу, обе јунакиње филма говоре и о томе како наћи срећу опет у околностима које су све само не срећне. То је она стара – само да је глава на рамену, биће све. И буде. Човек је сувише сложено биће и не може се сводити само на неколико функција. Зато је овај филм и прича о сукњи боје лимете са лицима неких жена, тетоважама, изласку пред људе без косе и обрва, како се улепшати и надокнадити изгубљене атрибуте лепоте, о млађем брату који изненада мора постати старији, како живети у пуној мери и упркос злом „осмом путнику“ што се уселио у тело… Где се то проналази мир и духовна снага. Или, како рекоше јунаци филма – срећа и како је наћи. Да, баш то – у овом филму нећете слушати суве и помало туђе медицинске изразе и податке. Гледаоц ће видети запањујућу снагу и мудрост што воде ка изласку из мрака. Уз праву струку, разуме се, а не магове с интернета који ће објаснити да су сода бикарбона или какво друго свакодневно средство баш то чудо што лечи рак и друга тешка обољења.
За крај, али нипошто најмање важно – филм је подржало удружење „Проговори“ које се бави подршком пацијентима оболлелим од рака репродуктивних органа.
