Piše i Fotografiše: Ana Stojković
U okviru 58. niškog sajma knjiga posetili smo štand izdavačke kuće ,,Talija.
Ova izdavačka kuća nastavlja tradiciju objavljivanja novih izdanja etnologa, kulturnog istoričara, folkloriste i profesora beogradskog univerziteta, Tihomira Đorđevića.
Tihomir Đorđević akademsku karijeru započeo je u Aleksincu kao profesor Učiteljske škole. Tu je pokrenuo jedan od najznačajnijih srpskih časopisa ,,Karadžić”.
Posle završetka doktorskih studija u Minhenu, postaje profesor beogradskog Univerziteta. Svoju naučnu karijeru krunisao je prijemom u srpsku kraljevsku akademiju.
Osim folkoristike angažovan je i na mnogim drugim poljima nauke tako da je ostao upamćen kao jedan od najznačajnih srpskih naučnika u prvoj polovini dvadesetog veka.
Direktor izdavačke kuće ,,Talija” za naš portal kaže, da su pre par godina objavili knjigu Tihomira Đorđevića ,,Veštica i vila”, a tradiciju objavljivanja njegovih dela nastavljaju objavljivanjem dela ,,Običaji naroda srpskog”, gde je on bio glavni urednik.
,,Tihomir Đorđević na taj način pravi sažetak o tome kako se trebaju sakupljati narodni običaji. Taj sažetak je poslao svojim asistentima koji su živeli u različitim krajevima Srbije. Reč je o Lego Štemniću i krajevima Kosovo Polje, skopska Crna Gora, ili srez Boljevački. Kroz knjigu ,,Običaji srpskog naroda“ – drugi tom, objavili smo i građu za Srpske narodne običaje za vreme vladavine srpskog kneza Miloša koje je sakupio Tihomir Đorđević u arhaiskom arhivu” – kaže direktor izdavačke kuće ,,Talija”, Pavle Despotović.
Ova izdavačka kuća objavljuje i knjigu ,,Srpske svetinje u Palestini” kroz koju štampaju članak Tihomira Đorđevića koji ih je uputio na ktitore i manastire koje su oni u to vreme zidani.
,,Govor koji je držao pomenuti akademik izašao je u knjizi ,,Javno predavanje” održano 18. februara 1925. godine na Univerzitetu u Beogradu u korist materinskog udruženja. Kroz taj govor, Tihomir upućuje javnost na temu hadžiluka, koji kroz ovaj govor postaje popularn. Srpska tradicija hadžiluka postaje popularna sa Svetim Savom, ali ono što mnogi od nas nisu znali jeste da je naša srednjevekovna Srpska država imala manastire koji su u to vreme služili kao ambasade, prihvatni centri, bolnice i to baš u Svetoj zemlji, Jerusalimu.
On nam je na taj način i približio saznanje o manastiru Svetog arhađela u Jerusalimu koji je sazidao kralj Milutin I sve do devetnaestog veka. Liturgija je bila držana na crkveno – slovenskom jeziku. Međutim, ulaskom Grka i Rusa na tu teritoriju, tradicija je prekinuta” – objašnjava Pavle Despotović.
On kaže da je nakon toga postojala tendenija da se ti manastiri vrate Srbiji i da je naša kraljevska vlada slala dopise 1944. godine konzulu koji se te godine nalazio u Kairu, zahtevajući da se srpski manastiri vrate. To nije postignuto i o svemu tome možete saznati čitajući knjigu ,, Srpski manastri u Palestini”.
Takođe, izdavačka kuća ,,Talija” objavljuje i knjigu Tihomira Đorđevića ,,Veštica i Vampir”.
,,O tome gde se vampir javlja, i kako se on zove, Tihomir Đođević piše u ovoj knjizi. Lamper, lampijer nazivaju vampire u Kučevu, u Hercegovini. Vuk, vukodlak ili vukozlačina. Tihomir Đorđević kroz ovu knjigu donosi sve sadržaje o vampirima” – kaže za naš portal direktor izdavačke kuće ,,Talija”. Ime prvog vampira nalazi se u arhivama u Beču pod nazivom Petar ili Pavle Blagojević.
“Čak su dolazili inspektori iz Beča da utvrde da li je to ime postojalo ili ne. To se dešavalo baš u mom Kneževcu koji je u to vreme pripadao Vojvodini” – kaže Pavle Despotović.
Puna cena knjiga ,,Vile i veštice” je 550 dinara, dok je knjiga ,,Srpski manastiri u Palestini” 770 dinara.
Cene ovih knjiga možete dobiti na sajamskom popustu od 20% na njihovom sajtu.
Ipak, predlažemo da posetite Sajam, prošetate do štanda izdavačke kuće ,,Talija” i izaberete šta vam se najviše od ovih naslova dopada.
