Piše i fotografiše : Ana Stojković
Tihomir Barbulović već trideset godina živi u Danskoj. Po struci je diplomirani inženjer ali se već godinama bavi novinarstvom i pisanjem knjiga. Ove godine promovisao je na štandu izdavačke kuće ,,Talija“ iz Niša svoje novo delo ,,Piper“. Izdavačka kuća ,,Talija“ koja se uglavnom bavi izdavanjem istorijskih naslova ove godine izlazi sa Tihomirovom novom knjigom koja predstavlja izuzetno istorijsko svedočanstvo o političkom emigrantu Marku Milunoviću ,,Piperu“, zatočeniku ,,Ozne.“
Do sada je napisao tri knjige. ,,Srpske staze u Skandinaviji – prilozi za istoriju srpskog iseljeništva“, 2018. godine, zbirku pesama ,,Pored tuđeg plota“ i knjigu,, Piper, svedok jedne epohe” koju je potpisivao na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.
,,U knjizi ,,Piper“ govori se o vitezu srpske – političke emigracije koga sam imao čast da lično upoznam u poslednjim godinama njegovog stranstvovanja po tuđim zemljama, ili kako je to Marko često opisivao, od ,,Nemila do nedraga“ i shvatim veličinu ovog velikog Srbina iz Crne Gore. Savest me naterala da na skroman način opišem ovog čoveka kome je tuđina bila sudbina, ali koji se ni jednog trenutka nije libio da iskaže svoje srpsko poreklo, identitet i kulturu“ – kaže za Zooncoolion, pisac Tihomir Barbulović.
Knjiga opisuje njegov životni put od desete godine kada je krenuo da izučava škole, njegovo maturiranje na Bogosloviji u Prizrenu, početak Drugog sv.rata i njegovo službovanje kao oficira Kraljevske vojske u otadžbini, njegovo zatočeništvo u zatvoru ,,Ozna“, izlasku iz zatvora, prebeg u Rumuniju, skrivanje u srpskim manastirima u Rumuniji i dolazak u austrijski logor za raseljena lica. Najzad, 1955. godine dobio je azil u Švedskoj i veći deo svog života proveo je tamo.
Tihomir Barbulović, Ana Stojković
Prvi put u otadžbinu, Srbiju i Crnu Goru, vratio se nakon 62 godine. Bio je veoma aktivan u Socijal – demokratskoj partiji gospodina Živka Topalovića, lidera predratne Socijal – demokratske stranke i bio je aktivan socijalista u Švedskoj. Izdao je prvi list ,,Jugosloven“ na srpskom jeziku u Skandinaviji sredinom pedestih godina. List je izlazio u 212 primeraka, a u knjizi se može videti jedan primerak iz 1972. koji je bio posvećen smrti dr Živka Topalovića“ – dodaje Barbulović.
Ana Stojković: ,,Kako ste ga upoznali?“
Tihomir Barbulović: ,,Upoznao sam ga tako što sam u Danskoj upoznao jednog političkog emigranta, jer je većina političkih emigranata živela u Švedskoj. Godinu dana sam bio u kontaktu sa tim čovekom s obzirom na moje interesovanje za istoriju. Jednog dana je napustio Dansku nazvao me telefonom i rekao da želi da mi ostavi sve njegove knjige, ili bar deo. Ja sam to prihvatio sa velikim zadovoljstvom i radošću. Među ovim knjigama je bila i knjiga o Marku Milunoviću Piperu koji je pisao na četiri jezika, a govorio osam i napisao 20 knjiga. Njegova najpoznatija knjiga nosi naziv ,,Od nemila do nedraga“ i ja sam bio jako zainteresovan za tu knjigu zato što je on bio civilni komandant Kladova a ja sam inače iz Negotina. Meni je bilo jako zanimljivo njegovo svedočanstvo za vreme rata. Onda sam ja nazvao Darka Mićića da se zahvalim i on kaže ,,Tihomire, on je još živ, živi u Švedskoj“ i ja sam dobio kontakt telefon, nazvao ga i kako Marko reče, izvukao sam ga iz naftalina. Posetio sam ga u više navrata i 2009. godine na njegovoj sahrani održao posmrtno slovo i na mene je taj čovek ostavio snažan utisak.
Prva knjiga koju sam pisao gde spominjem Marka Milunovića Pipera ,,Srpske staze u Skandijaviji” je zapavo je bila pokretač da pored bavljenja novinarstvom napišem i knjigu o njemu.
Ana Stojković: ,,Za koga pišete?”
Tihomir Barbulović: ,,Ja sam novinar – saradnik Frankfurtskih vesti. To je naš dnevni list koji izlazi u dijaspori na srpskom jeziku. Ponekad obuhvatim teme iz Švedske koja je blizu Danske. Dosta pratim i crkveni život, aktivan sam u parohiji naše crkve u Kopenhagenu. Sarađujem sa parohijama u Malmeu i nekoliko švedskih gradova i izveštavam za Radio ,,Slovoljublje“ u zavisnosti od materjala iz dijaspora.
Ana Stojković: ,,Koliko Vas novinarski posao čini srećnim i koliko se razlikuje od pisanja knjiga kada se osamite i posvetite jednoj osobi?
Tihomir Barbulović: ,,Meni se sve promenilo kada sam upoznao Marka Milunovića jer nikada nisam
verovao u sebe da ću napisati knjigu. Smatrao sam da je za to potrebno nešto više. Onda, nakon njegove
smrti, shvatio sam da ga obavezno treba spomenuti i upravo u delu ,,Srpske staze u Skandinaviji – prilozi
za istoriju srpskog iseljeništva“, i to i učinih. Pripremajući ovu poslednju knjigu dolazim i do saznanja da
je pored dela Markove pisane zaostavštine koja je odneta u SANU po njegovoj želji, još dvadeset
kartonskih kutija za selidbe odneto je u srpski manatir u Švedskoj. Kako sam već nekoliko decenija
poznavao episkopa Britansko – skandinavske eparhije, a danas Visokopreosveštenog mitropolita
skandinavskog, gospodina Dositeja, imao sam pristup arhivskoj građi i to mi je bio jedan od delova za
pisanje ove knjige, a drugi sam deo sakupio tako što sam stupio u kontak sa njegovim potomcima. Kao
posledica torture nad njegovom suprugom Simkom u zatvoru ,,Ozne“, koja je u to vreme bila trudna i
izgubila dete, kasnije nisu više mogli imati poroda. Ali ja sam stupio u kontakt sa njegovim rođacima i
obišao njegovo selo, rodnu kuću i crkvu i čak dobio jedan deo neobjavljenog materijala za knjigu a koji
sam objavio u jednoj od deset poglavlja koliko sadrži ova knjiga. Ali ujedno ispoštovavši i savet
blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, da se jedan deo ne objavi“.
