Foto: Ana Stojković
Archive for beograd
Izložba Mile Borojević u galeriji Nikole Radoševića
Posted in KULTURA with tags art, beograd, Mila Borojević, Slikarstvo on May 26, 2026 by zooncoolionPredstava ,,Centrala za humor”
Posted in KULTURA with tags aleksinac, beograd, Centrala za humor, festival, KULTURA, PIP, Pozorište, Praizvedba, Teatar on November 25, 2025 by zooncoolionRodoljublje je luksuz koji retko ko može da priušti za vreme rata
Piše: Ana Stojković
Predstava ,,Centrala za humor“ prema tekstu Đorđa Kostića, a u režiji Olje Đorđević izvedena je na daskama aleksinačkog pozorišta kao druga po redu u okviru festivala Praizvedbe.
Višestruko nagrađivan tekst mladog pisca i dramaturga vrca pomalo vulgarnim humorom dok smeh ne preraste u dramsku neprijatnost izazvanu spolja. Nonšalantno igranje na sceni, dosetke tokom priprema predstave, razgovori glavnih junaka koketiraju sa stvarnošću i publikom na liberalan način sve dok sloboda javne reči ne bude sankcionisana početkom Drugog svetskog rata i novim okolnostima.
Naime, glumci tadašnjeg Narodnog pozorišta u Beogradu priključuju se pozorištu pod nazivom ,,Centrala za humor.“
Deo glumačkog ansambla odlazi u rat, deo nastavlja saradnju sa Nemcima, dok jedan deo ni po koju cenu ne pristaje na rad sa okupatorom. Ljubinka Bobić, glumica, bira poslove čišćenja stanova jer je, prema njenim rečima, ,,rodoljublje luksuz koji retko ko može da priušti za vreme rata.“
Njene kolege i prijatelji Žanka Stokić, Mirko Milisavljević i Nikola Popović bili su stavljeni pred isti čin – da li igrati ili ne?
Tri fronta među glumcima u novonastaloj situaciji.
Vođa nacističkog pokreta, Adolf Hitler u predstavi je obučen u roze suknjicu. Ekscentrični glumac ,,Centrale za humor” obasipa ga rečima i obigrava oko njega odeven u šal od belog luka. Urnebesno komičan čin rediteljke koja se na sceni poigrava sa okupatorom.
Prema rečima dramaturškinje, Jefimije Sekulović, autor nas navodi da taktilno osetimo punokrvnost likova koji su zaista postojali i morali u strahu da biraju pozornicu ili mrak – pun stomak ili rat. On, naravno, nikako ne odstupa od istine i kontroverznog pitanja umetničke etike, ali i ne zaboravlja da su mnogi glumci zabavljali publiku u „Centrali“ ili „Narodnom pozorištu“ tokom rata, a 27. novembra 1944. godine Tanić i Cvetković bili su streljani. Bez suđenja – zbog „Centrale za humor“ i pod navodnom optužbom za saradnju sa okupatorom.
Žanka Stokić, jedna od vodećih glumica u predstavi, ulazi u igru sa okupatorom jer kako kaže, zajedno sa kolegama vodi dilemski rat na sceni igrajući svakakve uloge ne bi li preživela. Od detinjstva.
Ta dilema, igrati ili ne u situaciji u kakvoj su se našli koštala ih je života nakon završetka Drugog svetskog rata.
Jedan od glumaca koji je tokom rata izabrao partizansku borbu u šumi, čita im svima presude i omalovažava postojanje dodeljujući im na kraju uloge čistača pozorišta i smrt.
Jer, kako kaže, nije isto jesti kavijar i piti šampanjac sa okupatorom, dok je on bio na frontu.
Pucanj iza scene bio je simboličan čin streljanja glumaca nakon biranja da svoje uloge tokom rata odigraju na sceni.
Najlepša knjiga na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga je „PESMA“ Oskara Daviča u izdanju Kontrast izdavaštva
Posted in KULTURA with tags 67-medunarodni-sajam-knjiga, 67.Međunarodni sajam knjiga, beograd, Dizajn, Izdavači, knjige, Nagrade, Najepša knjiga on December 8, 2024 by zooncoolionRedakcija
Žiri 67. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, koji je radio u sastavu Irena Špadijer (predsednik), Tatjana Nježić, Mile Bjelajac, Zoran Paunović i Marko Krstić, razmatrao je i ocenio izdavačku produkciju u kategorijama za koje se dodeljuju priznanja.
IZDAVAČ GODINE
Žiri je odlučio da u uži izbor za nagradu Izdavač godine u 2024. uđu sledeće izdavačke kuće: 1. Kreativni centar, 2. Karpos, 3. KOV, 4. Gradac i 5. LOM
Nagrada za Izdavača godine u 2024. dodeljuje se izdavačkoj kući KREATIVNI CENTAR
(Od 1989, kada je osnovan, “Kreativni centar” je izdavač koji kvalitetom, visokim standardima i nesumnjivim postignućima jeste činjenica koja u najboljem i najlepšem smislu obeležava izdavaštvo u zemlji, a vremenom je postigao i međunarodnu reputaciju.
Između dva Sajma objavili su osamdesetak naslova, a sveukupno ih je na njihovom štandu oko 1.500.
Svojim izdanjima za decu, bebe, tinejdžere, roditelje, mlade i druge, ovaj izdavač na inspirativan, inovativan, relevantan a prijemčiv način obrađuje širok spektar tema, od istorije i mitova do najznačajnijih fenomena današnjice.
Njihova izdanja grade mostove među ljudima i generacijama.
IZDAVAČKI PODUHVAT GODINE
Članovi žirija su u uži izbor za Izdavački poduhvat godine 2024. izabrali sledeća dela: 1. Edicija „Popularna lingvistika“, Prometej, 2. „Zbornik kraljeva i arhiepiskopa srpskih“, priredio Tomislav Ž. Jovanović, Čigoja štampa, 3. Borislav Pekić, „Život na ledu“ (dnevnici) 1-5, Štampar Makarije, 4. Biblioteka „Veliki prevodi“, Treći Trg.
Nagrada za Izdavački poduhvat godine 2024. dodeljuje se ravnopravno:
1. KNJIGAMA IZ EDICIJE „POPULARNA LINGVISTIKA“, PROMETEJ, NOVI SAD
(Edicija „Popularna lingvistika“ Izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada, u kojoj je između dva sajma objavljeno pet novih knjiga, postojano i delotvorno istrajava na ostvarivanju plemenite misije negovanja kulture jezika i govora, kao i jačanja svesti o značaju te kulture u savremenom društvu. Studije, rečnici, priručnici i sve druge knjige objavljene u okviru edicije „Popularna lingvistika“, dela su uglednih domaćih autora čija visoka stručnost podrazumeva i umeće približavanja složene i aktuelne lingvističke tematike širokoj čitalačkoj publici, čime ova edicija daje izuzetno veliki doprinos podizanju nivoa jezičke kulture u našoj sredini.)
2. „ZBORNIKU KRALJEVA I EPISKOPA SRPSKIH“, PRIREDIO TOMISLAV Ž. JOVANOVIĆ, ČIGOJA ŠTAMPA
(Trotomno kritičko izdanje „Zbornika kraljeva i arhiepiskopa srpskih“, koje je priredio Tomislav Jovanović a izdala Čigoja štampa, predstavlja izuzetan doprinos srpskoj filološkoj nauci, posebno u domenu tekstologije i istorije književnosti. Detaljno je proučeno kompletno rukopisno nasleđe Zbornika (22 rukopisa i fragmenta) od HVI do HIH veka, a za osnovu izdanja uzet je kodeks iz Arhiva SANU, ispisan 1553. godine u Mileševi za manastir Hilandar. Kompoziciono najsloženije delo stare srpske literature, koje je nastajalo tokom HIV stoleća, a čiji je glavni autor arhiepiskop Danilo Drugi, sada je konačno u pravom svetlu dostupno naučnoj i široj kulturnoj javnosti.)
NAJBOLJI IZDAVAČI IZ DIJASPORE I REGIONA U 2024.
Članovi žirija su u uži izbor za nagradu Najbolji izdavači iz dijaspore i regiona u 2024. predložili: 1. Monografija „Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju“, autora Milene Martinović, Mitropolija Crnogorsko-primorska, 2. Izabrana dela akademika Rajka Kuzmanovića u 12 knjiga, Pravoslavna reč, Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske, Banja Luka, Novi Sad 2024.
Nagrada Najbolji izdavač iz dijaspore u 2024. pripala je izdavaču
MITROPOLIJA CRNOGORSKO-PRIMORSKA
(Monografija Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju, autora Milene Martinović, koju je izdala Mitropolija crnogorsko-primorska, na dosad najpotpuniji način predstavlja jednu od retkih sačuvanih srpskih srednjovekovnih manastirskih biblioteka. Pored opisa svih rukopisa današnje cetinjske kolekcije, kao i rekonstrukcije rukopisne zbirke manastira Pive, čiji je deo bio prenet u Cetinjski manastir, autorka je sakupila i prezentovala podatke o knjigama koje su nekada pripadale ovoj zbirci a sada se nalaze u raznim inostranim bibliotekama. Posebnu vrednost knjige M. Martinović predstavlja prikaz kulturnih prilika, duhovnog i crkvenog života na teritoriji današnje Crne Gore tokom HVI i HVII stoleća.)
NAGRADA ZA DOPRINOS U OBLASTI NAUKE
Članovi žirija su u uži izbor za Nagradu za doprinos u oblasti nauke predložili: 1. Lejdulf Melve, Svet koji se menja: Globalni srednji vek 500-1500, Karpos, Loznica, 2. Dejan Jović, Uvod u Jugoslaviju, Akademska Knjiga, Novi Sad, 2024, 3. Ognjen Pribićević, Drugačiji svet, Klio
Nagrada za doprinos u oblasti nauke u 2024. pripala je izdavaču
KARPOS, LEJDULF MELVE, SVET KOJI SE MENJA: GLOBALNI SREDNJI VEK 500-1500, LOZNICA, 2024.
(Svet koji se menja: Globalni srednji vek 500 – 1500, norveškog naučnika Lejdulfa Melvea, u izdanju Karposa i prevodu Jelene Lome, predstavlja srednji vek u širokom civilizacijskom kontekstu i razmatra njegov doprinos nastanku savremenog društva. Autor analizira sedam svetskih civilizacija: mezoameričku, afričku, zapadnoevropsku, vizantijsku, islamsku, indijsku i istočnoazijsku u vremenskom rasponu od 500. do 1500. godine.
Ovim monumentalnim izdanjem izdavačka kuća Karpos uključuje se u najaktuelnije naučne tokove savremenog sveta.)
DEČJA KNJIGA GODINE
Članovi žirija su u uži izbor za Dečju knjigu godine izabrali dela: 1. Naš svet u 1000 odgovora, Marije Forero, Laguna, 2. Ršumovanje od A do Š, Ljubovoja Ršumovića, Pčelica, 3. Hodošašće rastrojenog uma, Uroša Savića, Besna kobila, 4. Edicija „Veliki moreplovci“, Milomira Kragovića, Prometej.
Nagrada za Dečju knjigu godine se dodeljuje knjizi
NAŠ SVET U 1000 ODGOVORA, LAGUNA
(Naš svet u 1000 odgovora, Marije Forero, sa ilustracijama Marife Gonzales, izdavačke kuće Laguna (Mala Laguna), predstavlja pravi primer kako na najzanimljiviji i najrazumljiviji način možete preneti najmlađima najširu lepezu različitih pojmova i znanja iz svetske kulture i istorije, nauke i prirodnih pojava. U ovoj knjizi dete će pronaći brojne informacije, zabavne eksperimente i zagonetke koje bi trebalo rešiti, kao i upoznavanje sa drevnim civilizacijama i znamenitim ličnostima. Gledajući tako, 1000 odgovora može biti i 1000 razloga zašto ovogodišnji žiri Sajma knjiga nagrađuje ovaj, zaista edukativan, leksikon za najširu upotrebu namenjen, što je posebna vrednost, i mlađoj i starijoj deci.)
SPECIJALNO PRIZNANJE ZA IZDAVAČA, KNJIGU ILI STRIP U 2024.
Članovi žirija su odlučili da Specijalno priznanje za izdavača, knjigu ili strip u 2024. godini ponesu:
- GORNJA KNJIGA – DONJA KNJIGA, ALEKSA GAJIĆ, IZDAVAČKA KUĆA „MAKONDO“, BEOGRAD
- „KNJIŽEVNI SVIJET BRANISLAVA NUŠIĆA“, GORAN MAKSIMOVIĆ, PRAVOSLAVNA REČ, NOVI SAD (povodom 160 godina od rođenja Branislava Nušića)
- „VELIKI ATLAS SRBIJE“, SLUŽBENI GLASNIK, BEOGRAD
- STRATIŠTE UMORENE SRPSKE DECE U NDH (NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA – GROBNICA 54.009 DEVOJČICA I DEČAKA), AUOR BOŽO GRBIĆ, UDRUŽENJE „SRPSKA KRAJINA 1990“, 1-2, „IZDAVAČ MIROSLAV, BEOGRAD
NAJLEPŠA KNJIGA NA 67. BEOGRADSKOM MEĐUNARODNOM SAJMU KNJIGA
Žiri u sastavu Jovan Čekić (predsednik), Jugoslav Vlahović i Borut Vild jednoglasno je odlučio da
Nagrada „Bogdan Kršić“ za najlepšu knjigu na Beogradskom međunarodnom sajmu knjiga 2024. godine bude dodeljena knjizi
„PESMA“ OSKARA DAVIČA, U IZDANJU IK KONTRAST
(Treba istaći da je pored nagrađene knjige /“Pesma“ Oskara Daviča/ čitavoj ediciji Balkanon/Re:publika posvećena posebna pažnja s obzirom na to da je za potrebe ove edicije dizajner Slavimir Stojanović posebno dizajnirao pismo tako da su sve naslovne rađene u fontu „kontrast bold“. Može se reći da je u pitanju atraktivan, a opet ne nametljiv pristup koji svojom preciznošću i istančanošću već na prvi pogled privlači pažnju dajući čitavoj ediciji prepoznatljiv identitet. U poređenju sa mnoštvom manje-više klasično oblikovanih knjižnih korica na Sajmu, ovo nije samo osveženje, nego istinski pomak. Posebno je važno što taj pomak dolazi iz onog što čini samu srž i suštinu knjige – slova i tipografije.
Pored nagrađene knjige, žiri želi posebno da istakne dizajnerski kvalitet monografija „Vojo Stanić“, dizajn Ana Matić, i „Gornja knjiga – Donja knjiga“ Alekse Gajića)
NAJLEPŠA DEČJA KNJIGA
Nagrada za najlepšu dečju knjigu dodeljuje se knjizi
JASMINKE PETROVIĆ „GIGA PRAVI MORE“, U IZDANJU KREATIVNOG CENTRA, 2024, ILUSTRACIJA ANA PETROVIĆ, DIZAJN DUŠA PAVLIĆ
(Retko smo u prilici da vidimo tako harmonično i smisleno uvezivanje slike i teksta u nedeljivu celinu. Suptilne i decentne ilustracije Ane Petrović ni u jednom segmentu ne podilaze opštem (ne)ukusu, a izvanredno se slažu sa sada već kultnim tekstom Jasminke Petrović. Ono što posebno odlikuje ovu knjigu je dostojanstveno mesto ilustracija, koje nisu samo vizuelno dekorisanje priče, nego podjednako važan element storytellinga.)
SPECIJALNO PRIZNANJE ZA MLADOG DIZAJNERA
Specijalno priznanje za mladog dizajnera dodeljuje se Urošu Saviću za kompletan autorski angažman (tekst, ilustracije i grafičko oblikovanje) za knjigu
HODOČAŠĆE RASTROJENOG UMA, IZDAVAČ „BESNA KOBILA“, 2024)
(Ne dešava se često da imamo autora koji je kadar da podjednako kvalitetno realizuje knjigu u svim njenim elementima. Uroš Savić je bez tehnoloških ekstravagancija, ali dizajnerski primereno i dosledno oblikovao sopstveni tekst i odlične ilustracije u knjigu koja deluje zrelo, atraktivno i celovito. U rukama držimo knjigu bez produkcijskih ustupaka i mana, knjigu kojoj verujemo.)
Izvor: sajamknjiga.rs
Nova knjiga Tihomira Barbulovića ,,Piper, svedok jedne epohe”
Posted in KULTURA with tags beograd, Piper, Sajam knjiga, Talija, Tihomir Barbulović, Zooncoolion on October 29, 2024 by zooncoolionPiše i fotografiše : Ana Stojković
Tihomir Barbulović već trideset godina živi u Danskoj. Po struci je diplomirani inženjer ali se već godinama bavi novinarstvom i pisanjem knjiga. Ove godine promovisao je na štandu izdavačke kuće ,,Talija“ iz Niša svoje novo delo ,,Piper“. Izdavačka kuća ,,Talija“ koja se uglavnom bavi izdavanjem istorijskih naslova ove godine izlazi sa Tihomirovom novom knjigom koja predstavlja izuzetno istorijsko svedočanstvo o političkom emigrantu Marku Milunoviću ,,Piperu“, zatočeniku ,,Ozne.“
Do sada je napisao tri knjige. ,,Srpske staze u Skandinaviji – prilozi za istoriju srpskog iseljeništva“, 2018. godine, zbirku pesama ,,Pored tuđeg plota“ i knjigu,, Piper, svedok jedne epohe” koju je potpisivao na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga.
,,U knjizi ,,Piper“ govori se o vitezu srpske – političke emigracije koga sam imao čast da lično upoznam u poslednjim godinama njegovog stranstvovanja po tuđim zemljama, ili kako je to Marko često opisivao, od ,,Nemila do nedraga“ i shvatim veličinu ovog velikog Srbina iz Crne Gore. Savest me naterala da na skroman način opišem ovog čoveka kome je tuđina bila sudbina, ali koji se ni jednog trenutka nije libio da iskaže svoje srpsko poreklo, identitet i kulturu“ – kaže za Zooncoolion, pisac Tihomir Barbulović.
Knjiga opisuje njegov životni put od desete godine kada je krenuo da izučava škole, njegovo maturiranje na Bogosloviji u Prizrenu, početak Drugog sv.rata i njegovo službovanje kao oficira Kraljevske vojske u otadžbini, njegovo zatočeništvo u zatvoru ,,Ozna“, izlasku iz zatvora, prebeg u Rumuniju, skrivanje u srpskim manastirima u Rumuniji i dolazak u austrijski logor za raseljena lica. Najzad, 1955. godine dobio je azil u Švedskoj i veći deo svog života proveo je tamo.
Tihomir Barbulović, Ana Stojković
Prvi put u otadžbinu, Srbiju i Crnu Goru, vratio se nakon 62 godine. Bio je veoma aktivan u Socijal – demokratskoj partiji gospodina Živka Topalovića, lidera predratne Socijal – demokratske stranke i bio je aktivan socijalista u Švedskoj. Izdao je prvi list ,,Jugosloven“ na srpskom jeziku u Skandinaviji sredinom pedestih godina. List je izlazio u 212 primeraka, a u knjizi se može videti jedan primerak iz 1972. koji je bio posvećen smrti dr Živka Topalovića“ – dodaje Barbulović.
Ana Stojković: ,,Kako ste ga upoznali?“
Tihomir Barbulović: ,,Upoznao sam ga tako što sam u Danskoj upoznao jednog političkog emigranta, jer je većina političkih emigranata živela u Švedskoj. Godinu dana sam bio u kontaktu sa tim čovekom s obzirom na moje interesovanje za istoriju. Jednog dana je napustio Dansku nazvao me telefonom i rekao da želi da mi ostavi sve njegove knjige, ili bar deo. Ja sam to prihvatio sa velikim zadovoljstvom i radošću. Među ovim knjigama je bila i knjiga o Marku Milunoviću Piperu koji je pisao na četiri jezika, a govorio osam i napisao 20 knjiga. Njegova najpoznatija knjiga nosi naziv ,,Od nemila do nedraga“ i ja sam bio jako zainteresovan za tu knjigu zato što je on bio civilni komandant Kladova a ja sam inače iz Negotina. Meni je bilo jako zanimljivo njegovo svedočanstvo za vreme rata. Onda sam ja nazvao Darka Mićića da se zahvalim i on kaže ,,Tihomire, on je još živ, živi u Švedskoj“ i ja sam dobio kontakt telefon, nazvao ga i kako Marko reče, izvukao sam ga iz naftalina. Posetio sam ga u više navrata i 2009. godine na njegovoj sahrani održao posmrtno slovo i na mene je taj čovek ostavio snažan utisak.
Prva knjiga koju sam pisao gde spominjem Marka Milunovića Pipera ,,Srpske staze u Skandijaviji” je zapavo je bila pokretač da pored bavljenja novinarstvom napišem i knjigu o njemu.
Ana Stojković: ,,Za koga pišete?”
Tihomir Barbulović: ,,Ja sam novinar – saradnik Frankfurtskih vesti. To je naš dnevni list koji izlazi u dijaspori na srpskom jeziku. Ponekad obuhvatim teme iz Švedske koja je blizu Danske. Dosta pratim i crkveni život, aktivan sam u parohiji naše crkve u Kopenhagenu. Sarađujem sa parohijama u Malmeu i nekoliko švedskih gradova i izveštavam za Radio ,,Slovoljublje“ u zavisnosti od materjala iz dijaspora.
Ana Stojković: ,,Koliko Vas novinarski posao čini srećnim i koliko se razlikuje od pisanja knjiga kada se osamite i posvetite jednoj osobi?
Tihomir Barbulović: ,,Meni se sve promenilo kada sam upoznao Marka Milunovića jer nikada nisam
verovao u sebe da ću napisati knjigu. Smatrao sam da je za to potrebno nešto više. Onda, nakon njegove
smrti, shvatio sam da ga obavezno treba spomenuti i upravo u delu ,,Srpske staze u Skandinaviji – prilozi
za istoriju srpskog iseljeništva“, i to i učinih. Pripremajući ovu poslednju knjigu dolazim i do saznanja da
je pored dela Markove pisane zaostavštine koja je odneta u SANU po njegovoj želji, još dvadeset
kartonskih kutija za selidbe odneto je u srpski manatir u Švedskoj. Kako sam već nekoliko decenija
poznavao episkopa Britansko – skandinavske eparhije, a danas Visokopreosveštenog mitropolita
skandinavskog, gospodina Dositeja, imao sam pristup arhivskoj građi i to mi je bio jedan od delova za
pisanje ove knjige, a drugi sam deo sakupio tako što sam stupio u kontak sa njegovim potomcima. Kao
posledica torture nad njegovom suprugom Simkom u zatvoru ,,Ozne“, koja je u to vreme bila trudna i
izgubila dete, kasnije nisu više mogli imati poroda. Ali ja sam stupio u kontakt sa njegovim rođacima i
obišao njegovo selo, rodnu kuću i crkvu i čak dobio jedan deo neobjavljenog materijala za knjigu a koji
sam objavio u jednoj od deset poglavlja koliko sadrži ova knjiga. Ali ujedno ispoštovavši i savet
blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, da se jedan deo ne objavi“.
Novi roman Nenada Kiša ,,Bilo jednom u Indijanapolisu“
Posted in KULTURA with tags 67-medunarodni-sajam-knjiga, beograd, Bilo jednom u Indijanapolisu, Nenad Kiš, Sajam knjiga, srbija on October 28, 2024 by zooncoolionPiše: Ana Stojković
Nenad Kiš
Nenada Kiša nalazim na 67. Međuarodnom sajmu knjiga u Beogradu ispred štanda ,,Albion books” -a gde potpisuje i promoviše svoju knjigu “Bilo jednom u Indijanapolisu” koja je izašla u junu ove godine i prodata u više stotina primeraka. Ono što je na mene ostavilo najveći utisak je bio red ispred štanda od nekih 80 ljudi koji su čekali da dobiju svoj primerak, kao da se nešto besplatno deli tog dana, jer nećete verovati, pored Nenada za pultom bio je i legenda naše košarkaške reprezentacije, selektor, Svetislav Pešić koji je jedan od glavnih aktera Kišove priče. Gužva na sajmu nije jenjavala, te sam se jedva nekako probila kroz masu da se i ja družim sa njma.
Svetislav Pešić 2002. godine sa košarkaškom reprezentacijom Jugoslavije osvaja Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu, te je ovaj spektakularni uspeh naše reprezentacije nagnao Nenada da napiše knjigu na kojoj kaže da je radio nekoliko godina kako bi sakupio i priče svi ljudi koji su tada na bilo koji način bili deo tog uspeha.
,,Sreća je u tome što je to priča svetskih razmera, priča o poslednjoj zlatnoj medalji muške košarkaške reprezentacije, zemlje koja se tada zvala SR Jugoslavija. To se desilo 2002 godine u Indijanapolisu, gradu u jednoj od najkošarkaškijih zemalja Amerike i zbog toga možda ima veću težinu nego neke druge zlatne medalje koje smo kao bivša zemlja osvajali, a koju kao Srbija još uvek nemamo, ali hajde da verujemo da ćemo u nekom skorijem periodu možda već sledeće godine u avgustu kada prođe Evropsko prvenstvo i to osvojiti. Sada nam je već potrebno, mada Svetislav Pešić stalno pita ,,Ko to čeka zlatnu medalju“ jer se poteže često da mi čekamo zlatnu medalju već 22 godine. Ja kažem čekamo svi koji pratimo, navijamo i volimo reprezantaciju a on odgovara ,,Pa da, to i jeste uspeh svih.“ Zlatna medalja je produkt raznih dešavanja i osvajaš je mnogo češće pre prvenstva nego na samom prvenstvu. Na prvenstvo odeš i pokupiš je, a to znači da si duži vremenski period radio kako treba.
Ja sam inicijator i sakupljač. Knjiga ima 54 priče u kojima govore 54 razni ljudi. Od članova legendarne reprezentacije nema samo Marka Jarića, koji nije želeo da priča niti smo u arhivi mogli da pronađemo bilo šta što je vezano za Indijanapolis, jer kada uđeš u arhivu, gde su mi i kolege pomagale, nema ničega. Ali ga ima na slikama, u izveštajima i kazivanjima drugih. I on je deo toga“ – počinje priču Nenad Kiš.
Ana Stojković : ,,Ko ti je sve bio sagovornik u pripremi knjige?“
,,Ako uzmeš ekipu u Indijanapolisu tu su Bodiroga, Konturović, Čabarkapa, Rakočević, Stojaković, Radmanović, Drobnjak, Divac, Vujanić, Tomašević, Gurović, Pešić i njegovi pomoćnici
Steva Karadžić i Aco Petrović, Milivoje Karalejić kao kondicioni trener, direkroe reprezentacije Žarko Varajić lekarski tim koji ima doktora Dragana Radovanovića koji je od tada do danas doktor reprzentacije, fizioterapeuti Dušan Popović i Mića Ćirić a tu je naravno i tadašnji PR Jovo Maksimović.
Imate i priču o strancu u reprezentaciji, koji je bio fizioterapeut te godine. Naš fizioterapeut zbog svog imena Milorad. P. Ćirić nije mogao dobiti vizu na vreme jer je neki drugi Milorad. P. Ćirić u to vreme napravio neki prekršaj i bio deportovan iz Amerike. Dok američke imigracione službe nisu utvrdile da to nije naš Mića, prvenstvo je već došlo do finala i onda imate priču Mićinu zašto nije bio tamo i kako je podneo to i zašto nije gledao finale.
Onda imamo priču tog fizioterapeuta Amerikanca Manuela Romera kog je Divac pozvao jer je ranije sarađivao sa njim u Los Anđeles Lejkersima i njega sam uspeo da nađem i nateram da mi ispriča kako je sve to izgledalo. Čovek kaže da mu je najžalije to što se nije na vreme probudio kada je ekipa kretala iz Amerike za Jugoslaviju jer je hteo da dođe u Beograd i vidi taj doček.
Tri godine posle bombardovanja nama znači više nego sport. U Americi pobediš amerikance koji su te bombardovali tri godine pre toga
Ta zlatna priča nama znači više od sporta. Znači, u Americi pobediš Amerikance koji su predvodili bombardovanje tri godine pre toga. Svetislav Pešić mi je jednom ispričao ,,Pobedimo Amerikance u četvrtfinalu, dođeš u hotel i na svakom od spratova a bilo ih je petnaest, stajala je reprezentacija svake od zemalja učesnica i aplaudirala a drugo dobiješ na desetine telegrama gde piše ,,Ovima smo sada vratili za bombardovanje i možemo da idemo kući.“ A on meni kaže: ,,Čuj, kući, a došli smo po zlatnu medalju, kojiu tek treba da osvojimo.
Dramatično finale protiv Argentine, bilo je prvo gledano na Trgu Republike. Na Trgu je bilo desetak hiljada ljudi.
Dejan Tomašević često govori da se zlatna medalja osvaja dva puta. Jednom kada je osvojiš i daju ti je na postolju, a drugi put kada dođeš u Beograd i popneš se na balkon. Jer kažu da je te 2002. godine bio jedan od najvećih dočeka ikada gde je bilo skoro 250 hiljada ljudi.
Ceo plato ispred Skupštine grada Beograda, od Pošte do Terazija je bio prepun ljudi.”
,,Talija” izdavaštvo nastavlja tradiciju objavljivanja istorijskih naslova
Posted in KULTURA with tags 67.međunarodni sajaam knjiga, beograd, Miljana Despotović, Talija izdavaštvo on October 24, 2024 by zooncoolionPiše i fotografiše: Ana Stojković
I ove godine izdavačka kuća ,,Talija” iz Niša nastavlja tradiciju objavljivanja istorijskih naslova.
,,Ove godine je izašlo novo delo Miloša Crnjanskog o Sv. Savi koje nije biografija već prikaz. Novo u ponudi je i knjiga Simeuna Piščevića pod nazivom ,,Memoari“. Simeun Pišćević je opisao put jednog austrijskog oficira do oficira u ruskoj carskoj imperiji.
Novi naslovi su i ,,Odnosi Srbije i Rusije u Prvom sv. ratu” autora Nikole Popovića i ,,Ruski otpor, borba protiv antihrista” Olega Platonova i ,,Pomahnitalost i atarksija” Ane Stojković koja spada u žanr toka svesti” -rekao je izdavač Pavle Despotović za Zooncoolion.
Pavle i Miljana Despotović
Prema rečima njegove žene Miljane, koja zajedno sa Pavlom drži ovu izdavačku kuću, čitaoce u Srbiji
najviše zanimaju istorijski naslovi i oni se najviše i prodaju a o tome govore i statistike.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
Dinarski: OTP Banka 325930070548544149
Devizni: OTP Banka 5354815101112201
Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com
67. Međunarodni beogradski sajam knjiga pod sloganom ,,REČ JE SLOBODNA”
Posted in KULTURA with tags 67.sajam knjiga, art, beograd, books, migel bernet, photography, reč je slobodna, srbija on October 24, 2024 by zooncoolionFoto: Ana Stojković
U subotu, 19. oktobra 2024. godine, u 18 časova, u Hali 2 Beogradskog sajma, svečano je pokrenuta najreprezentativnija književna manifestacije ne samo u ovom delu Evrope nego i na širem međunarodnom planu – 67. Međunarodni beogradski sajm knjiga.
Pod sloganom „Reč je slobodna“, više od 400 domaćih i inostranih izdavača, pisci, posetioci i svi drugi poštovaoci književnosti i svih univerzalnih vrednosti književnog stvaralaštva, mogli su da u halama 1, 1A, 2A i 4 uživaju u lepoj reči i brojnim sajamskim programima nastojeći da dokažu da je reč ne samo slobodna nego i da je sloboda sama.
Zemlja počasni gost ove godine je Republika Kuba, koja će predstaviti svoju tradiciju i kulturnu raznovrsnost – dela naučnika, pisaca, pesnika i umetnika. Pored Kube, svoje kulture i književnosti predstaviće autori iz Belorusije, Bosne i Hercegovine (Republika Srpska), Grčke, Italije, Irana, Konga, Maroka, Nemačke, Rumunije, Rusije, Tunisa, Turske, Ukrajine, Hrvatske i Crne Gore.
Svečano proglašavajući početak rada ovogodišnjeg Sajma knjiga, pesnikinja, dramski pisac i scenarista, redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Milena Marković (Beograd, 1974) bila je veoma nadahnuta u hvatanju trenutka u kojem se sve to dešava:
„Imam pedeset godina a sajam knjiga ima šezdeset sedam. Sećam se čudesne kupole i hrskavih jabuka i šećerne pene i pljeskavica i mirisa slikovnica. Na njima junaci jašu krilate konje a sunca iskaču iz vode i ta se sunca obrnu u jabuke. Ja hoću tu veliku knjigu a govore mi da nije za mene.
Kod kuće sve knjige u malom stanu počinju da lete kroz prozor da odlete na Dunav pa bućnu u vodu da uhvate ribu pa eto je Sava i opet čarobna kupola Sajma tamo knjige idu da spavaju i da porastu do sledeće godine kaže mi mama i ja stvarno dobijam sledeće godine knjigu o bogovima, pa knjigu sa pesmama koje su pisali moji bogovi i svake godine dolazim da njušim Savu krilata od svega što sam ponela u otežaloj torbi pa je lepo kad sednem i otvorim mirisnu knjigu a ona me odvede dalje od ovog života.
Šta bi bio život da nema reči. Ne bi ga bilo a šta bi bilo od svih nas kad ne bi bilo priča. Ne bi bili ljudi nego nešto drugo. A šta bi bilo kad ne bi zapamtili naše priče. Ne bi postojali. Ovo je mesto gde žive pisci krilati i rogati, ti pisci se ovde pokazuju. Oni će napisati priče zbog kojih ćemo svi da opstanemo i da porastemo.
Dođite pod čarobnu kupolu, čitajte knjige još ovaj šezdeset i sedmi i da bude i stoti. Hvala.“
U ime zemlje počasnog gosta učesnike Sajma je pozdravio Migel Barnet (Havana, 1940), pripovedač, pesnik i antropolog, višestruko nagrađivan nacionalnim i uglednim međunarodnim priznanjima.
Pozdravljam sve zvaničnike, organizatore, intelektualce, pisce i širu javnost koja prisustvuje ovom važnom događaju. Želim, pre svega, da izrazim svoje poštovanje i zahvalnost za priznanje kubanskoj književnosti na ovom važnom kulturnom događaju.
Za mene, kao kubanskog pisca i intelektualca, velika je čast da izgovorim ove uvodne reči u ime kubanske delegacije koja prisustvuje ovom šezdeset sedmom izdanju Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu 2024. godine. Ovaj događaj se smatra jednim od najstarijih i najvažnijih književnih prostora u Evropi. Ističe se kao pravo mesto razmene između izdavača, autora, knjižara, bibliotekara i drugih stručnjaka koji rade na tome da književnost približe različitoj čitalačkoj publici. Tome se pridodaju i akademski ili društveni prostor kroz konferencije, susrete sa autorima, forume i radionice koje su veoma potrebne za promociju čitanja u sve digitalnijem svetu, u kojem moramo sanjati o većoj koherentnosti u našim strategijama promocije kako magija knjige ne bi umrla.
Književnost vaše nacije datira iz srednjeg veka i u današnje vreme je referenca za latinoameričke i svetske pisce. Istorijski tekst Miroslavljevo Jevanđelje, jedan od najpoznatijih po svom stilu i onome što predstavlja za istoriju univerzalne književnosti, izvršio je značajan uticaj na rukopise koji su se kasnije pojavili u srednjovekovnoj Evropi. Sećam se da je tokom mog boravka kao zamenskog ambasadora Kube pri UNESKO-u 2005. godine – ovaj nezaboravni tekst uvršten na listu baštine „Sećanja sveta“.
Srpska književna kultura obogaćena je lirskim i epskim pesmama koje se izvode uz pratnju tradicionalnih muzičkih instrumenata, i koje su se na usmeni način prenosile sa generacije na generaciju. Ovi tekstovi su postali značajan simbol identiteta srpskog naroda.
Proći kroz istoriju srpske književnosti u ovim kratkim crtama biće izazov, ali želim da istaknem neka imena koja su bila književna referenca za Latinsku Ameriku, posebno u dvadesetom veku kada su se predstavnici srpske književnosti razvijali sa velikim prestižem. Značajan primer je romansijer, pesnik i esejista Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961. godine, zatim književnik i akademik Meša Selimović, romanopisac i teoretičar književnosti Danilo Kiš, književnik i političar Dobrica Ćosić i jedan od najpoznatijih savremenih autora, nedavno preminuli Goran Petrović, da spomenemo samo nekoliko univerzalno priznatih imena.
Diplomatski i kulturni odnosi između naroda Srbije i Kube su istorijski i imaju veliki potencijal u kontekstu globalnog sela u šta se naš svet pretvorio. Upravo je taj prostor ušća naših književnih stvaranja primer rada kreativne razmene koji smo uvek zasnivali na uzajamnom poštovanju i solidarnoj saradnji.
Ovu sestrinsku naciju su posetili vrhovni komandant Fidel Kastro, legendarni komandant Ernesto Če Gevara, general vojske Raul Kastro Rus, predsednik Republike Kube i prvi sekretar Komunističke partije našeg ostrva Migel Dias-Kanel Bermudes, predsednik Narodne skupštine narodne vlasti Esteban Laso Hernandes i druge vođe kubanske vlasti.
Društveno-kulturni odnosi između dve zemlje postaju sve prisniji potpisivanjem sporazuma o saradnji gde su favorizovane različite umetničke manifestacije, kao što su: pozorište, muzika, ples, bioskop, vizuelne umetnosti, biblioteke, muzeji i književnost. Činjenica da je grupa kubanskih pisaca i intelektualaca, koju predvodi pesnik i ministar kulture Alpidio Alonso Grau, danas ovde na šezdeset sedmom Međunarodnom sajmu knjiga, znak je uzajamne posvećenosti očuvanju i promovisanju kulturnih identiteta obe zemlje. Nadamo se da će ovi odnosi ojačati istinski prijateljske veze između Havane i Beograda.
Drage kolege, prijatelji, srpski jezik ilustruje najoriginalnije književne izraze jednog naroda koji je izgradio svoj identitet na ovom posebnom području između Istoka i Zapada. Time je postignut visok stepen poetske osetljivosti, kao i veoma visok akademski nivo. U svojim najraznovrsnijim izrazima, srpska kultura uživa svetsko priznanje, tako da mi je veoma teško da izaberem jednu temu iz ovog bogatog i moćnog identitetskog opusa.
Iz tog razloga, dok gledam slova koja osvetljavaju ovaj Međunarodni sajam svojom uzvišenom svetlošću, dozvolite mi da završim mišlju najvećeg kubanskog pesnika i revolucionara, jednog od začetnika književnog modernizma i apostola naše nezavisnosti, Hosea Martija, koji je napisao: „Slova su poput velikodušne majke na čijim se kolenima smiruju prolazne svađe njene dece (…) Neophodno je da ispod slova duša krvari…“ jer na kraju, kao što je najslavniji Kubanac takođe napisao, „velika dela slova su uvek bila izraz velikih vremena… ko zna za slovo, biće pravedan“.
Kubanska kultura ovim rečima želi da izrazi svoju zahvalnost plemenitim predstavnicima ovog univerzalnog praznika književnosti. Mnogo vam hvala.“
Izvor: Međunarodni beogradski sajam knjiga
Provincija u prestonici
Posted in KULTURA, REPORTAŽA with tags beograd on November 9, 2021 by zooncoolionTekst i Foto: Tihana Petrović
Septembar. Trenutak godine koji izlazi iz leta i ulazi u jesen. Put od Aleksinca do Beograda prepešačen je točkovima nebrojeno puta. Od devojčice koja je išla u posetu rođacima, devojke koja je išla na studije do žene koja sa svojim dragim, sa Milošem, odlazi da se sretne sa sestrom i ovog puta, turistički se prošeta gradom.
Obnovljeni Toranj na Avali, široka naplatna rampa i velika radnja Ikee, nekada tako čekane, indikatori su ulaska u grad. Očekujem da se, nakon priličnog uspona, prospe preda mnom ogroman prostor zvani Prestonica. I pojavljuje se. Posle uspona dolazi nispon koji uvodi tako mnogo vozila, buke, naseljenost. Zagledam ulaz u grad. Uvek sam se žestila izgledom eksterijera koji je stajao tik uz autoput. To je atrijum grada. Trebalo bi da bude uređen, kao i svako predvorje. Ovog puta izgled je malo bolji. Jezdimo Mostarskom petljom s koje skrećemo u jezgro. Dve godine od zadnjeg susreta. U Nemanjinoj smo. Poprečno je Admirala Geprata. Tu je 2003. ubijen premijer Srbije dr Zoran Đinđić. Saobraćaj je gust, napet, veći nego pre. Letim preko zgrada koje su ,uglavnom, institucije i preturam u glavi događaje koji se u njima stvaraju. Generalštab vojske Srbije 22 godine stoji kao polomljeni div. Više je Slavija sa, sada, poznatom fontanom koja noću svetli i kružnim tokom u kome se ne tako jednostavno sporazumeva u saobraćaju.
Treba ostaviti stvari u Starom gradu, a onda ići ka Majke Jevrosime. Miloš me ostavlja. Pridružiće se kasnije. Koračam poznatim ulicama čijih se imena prisećam i pokušavam da pothranim u mapi. No, ipak ih neću pothraniti dovoljno dobro jer ću se jedne noći pune lahora zagubiti na prostorima Neimara, Crvenog Krsta, Čubure.
Do tada, krećem se ka sestri koja je iznajmila stan u Majke Jevrosime. Vukov spomenik, niz fakulteta, Tašmajdanski park, Pošta, Skupština Republike Srbije. Izmenjena infrastruktura Bulevara. Trotoar je sužen da bi bilo mesta za parkiranje. Kao i uvek, centralne ulice grada su žive. Ulazim u ulicu Majke Jevrosime. Mir. Hlad. Drvored. Mali kafići. Ulazim u zgradu gde ću sresti sestru i njenog dragog. Osmesi, zagrljaji, toplina susreta. Miloš uskoro stiže. Ljubav je u vazduhu. Ovaj boravak će biti magičan. Divno!!!!!
Noć se spustila. Sestri je rođendan. Idemo do Skadarske da u nekoj od prepoznatljivo srpskih kafanica proslavimo. Tri šešira nude nam mesto. Raskomoćujemo se. Kafana je puna. Tu su turisti. Tu su tamburaši. Svetovi cirkulišu. Uživamo u noći.
Budim se. Sunčano je. Grad uveliko struji. Nakon kafe, izaći ću da uhvatim strujanje. Stare, niske kućice. Zgrade. Gradilišta. Majstori, verovatno, sa svih strana dovedeni da neimarišu. Parkići. Hram Svetog Save.
Idem ka dverima. Na njima na više jezika ispisana molitva. Ulazim. Radnici rade. Turisti razgledaju. Veličanstvenost hrama me obuzima. Zidovi su mozaikom oslikani događajima i ličnostima hrišćanstva. Rođenje, Krštenje, Poslednja večera, Raspeće, Vaskrsenje Hristovo. Majka Bogorodica. Učenici. Sveci. Srpski kraljevi. Hristovo bdenje nad nama sa neba. Izlazim prožeta Duhom.
Spuštam se ka Savskom trgu. Statua Stefana Nemanje uzvisuje pogled. Postament i njegova figura su izvajani dosta dobro. Ne razumem materiju koja bi trebalo da predstavlja njegove skute, a podseća na peraja ili polu mrežu. Baš kvari spomenik. Kao i mač. Iza spomenika nalazi se nekadašnja Železnička stanica koja je sada muzej. Autobuska stanica je ista. Malo više smeća između njih. Penjem se na Zeleni venac. Ništa se nije promenilo. Izraubovane stepenice, masnoća lokala, prodavci odeće koji su mi uvek bili simpatični jer me podsećaju na unutrašnjost. Vreva. Gradski prevoz. Semafori. Topličin venac. Renoviran parkić. Prolazim pored antikvarnice knjiga. Ulazim u Knez Mihailovu. Svraćam u Hleb & Kifle. Kupujem kroasane. Tako uređena pekara, a kroasan je daleko od originalnog. Idem ka Kalemegdanu. Akademija i dalje ne radi. Zar je moguće da kultno mesto služi da prašina pada po njemu? Šetam Kalemegdanom. Ne ulazim duboko u Tvrđavu. Vraćam se. Ulica je puna. Vidim i čujem strance. Svi kontinenti su pored mene. Dolazim do spomenika Knez Mihaila. Zašto je i dalje zelen? Čini se da je restauracija Narodnog muzeja završena. Ovlaš prelazim preko znamenja centra.
Šetam. Svih dana boravka u prestonici. Prija mi da gazim, razgledam ljude, fasade. Koliko lepih zgrada čija bi obnova fasada razbistrila sivilo. Grafiti posvuda. Kako bih inače našla grafit s likom TKV, uličnom umetnicom, da nisam zalutala one noći u Starom gradu.
Od zadnjeg puta Beograd je postao i više nego prijateljski nastrojen ka psima i mačkama. Tamo gde se životinje ne sretnu osete se njihove fiziološke potrebe.
Različitost je prisutna u svemu. Ili je ranije nisam primećivala ili je sada prisutnija. Dopada mi se to. Kontrast arhitektonski, modni, umni. Dok hodam razmišljam da su ljudi nebeska tela koja sama putuju svemirom. Na tom putu sretnu se sa drugom planetom i malo se podruže. Do sretanja imaju telefone ili kućne ljubimce.
Turista sam. U sopstvenom glavnom gradu. Nisam došla iz inostranstva već iz palanke. Osvežava me. To se retko dešavalo ranije. Sada uživam da skačem od mesta do mesta i posmatram atmosferu ulice. Ne oseća se glad, nemaština, sirotinja, umor, apatija. Naprotiv. Oseća se lepota življenja. Mada, centralni delovi svakog mesta su najudešeniji, a bolne tačke društva su sklonjene na rubove.
Ah, da. Umalo da zaboravim da spomenem kaskadne zgrade i kule na vodi. Savremene su. Velike. Kao da su raskrsnica. Južna strana gleda na unutrašnjost srbijansku koja se neumitno prazni. Severna strana gleda na ravnicu i iza na Austrougarsku koja se puni Srbijancima. Autobusi stižu, stižu, stižu…
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
Dinarski: OTP Banka 9891137003896720
Devizni: OTP Banka 5354815101112201
325930070548544149
Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com
Hvala
https://www.zazzle.com/zooncoolion_cofee_mug-256608797490822378
Jezero Ćelije i palačinke od heljde
Posted in REPORTAŽA with tags beograd, dorćol, jezero ćelije, palačinke od heljde on August 31, 2021 by zooncoolionTekst i Foto: Ana Stojković
Seli smo u auto jednog avgustovskog popodneva i krenuli na put. Moji prijatelji nisu hteli da mi otkriju kuda idemo.
,,To je tajna za sada”- rekla je Tihana. Videćeš kada stignemo.
Kretali smo se put Kruševca.Vožnja je predstavljala prilično uživanje.
Nakon konstatne zatvorenosti i večernjih šetnji gradom, odlučili smo da leto provedemo obilazeći Srbiju.
Tihana je bila ćutljiva u putu dok je Miloš, koji je vozio auto, pričao meni fantastičnu priču o nekom novo otvorenom hotelu u Beogradu koji se nalazi na Dorćolu. Paviljon.
Zvučalo je kao da mi prepričava scenario iz filma ,,Četiri sobe“.
,,Ančika, ukoliko želiš da pojedeš palačinku od heljde sa pečenicom, potrebno je da izdvojiš 2300 dinara. Naravno, potrebno je da popiješ i neko piće. Hiljadu dinara plus bakšiš u istom iznosu za konobara. Dakle, ne ulaziš tamo ispod 100 e za doručak. Ako bi pravila neko okupljanje, flaša Kristal šampanjca košta 78.000 dinara.
Da li mi priča o nekoj paralelnoj stvarnosti, ili o filmu koji još nisam gledala. Odakle svim tim ljudima toliko novca?
Zamišljam Marka, njegovog rođenog brata, koji radi tamo od nedavno, kako ulazi u sobu nekog budže, donosi mu palačinku od heljde, a on go ko od majke rođen, zove Marka da mu se pridruži u orgijama koje je organizovao taj dan, umesto nekog formalnog sastanka. Marko onako fin i pristojan odgovara:,,Neki drugi put, hvala na pozivu, sada moram da idem.“
Tihana i ja umiremo od smeha dok zamišljamo Marka kako odbija nepristojnu ponudu.
,,Imam boju ideju” – rekla je Tihana.
,,Da pojedemo mi palačinke od heljde ispred Paviljona? Šta misliš?
Napravićemo palačinke i doći na Dorćol, sesti ispred hotela i pojesti palačinke. Jeftinija je varijanta, svakako. Kupićemo sokove na nekom kisoku i čekaćemo da Marko završi smenu.”
,,Može” – odgovorila sam.
U tom trenutku iz hotela Paviljon izlašlo je obezbeđenje sa pitanjem:
,,Šta radite vas dve ispred hotela sa tim palačinkama?”
,,Valjda vidite da jedemo. Bila nam je želja da ovde pojedemo palačinke ispred hotela. Da budemo viđene”- odgovorile smo.
,,Ajde sad idite, dok nismo upotrebili silu. Pogledaj našta ličite. Ajde, sikter!”
,,Ali, samo još jedan zalogaj i odlazimo- govorile smo uglas.
,,Nemate ni za palačinke u hotelu, ajde idite, rekao sam.”
,,Ali gospodine, bila je uporna Tihana, tu radi naš prijatelj Marko, čekamo da završi smenu.“
,,Kakav Marko sada, ajde skupite te vaše rančeve odatle i da vas više nisam video ovde!?“- bio je uporan lik iz obezbeđenja.
Dok smo gutale poslednje zalogaje palačinke od heljde, Tihana i ja smo mrzovoljno ustale sa platoa hotela Paviljon i krenule Dobračinom. Spakovale smo u ranac kese i bacile u kantu flaše od koka kole.
Miloš se grohotom smejao.
,,Stigli smo na jezero” – rekao je.
Dakle, jezero Ćelije je bila tako čuvana mala tajna.
Iz Dobračine, obrela sam se na plaži mirnog jezera, 28 km od Kruševca. Prazni čamci i smireno šuštanje vode vratili su me u realnost. Počela sam da guglam po internetu ne bih li saznala informacije o jezeru.
,,Da li znate da je jezero u obliku zmaja, kada se gleda sa Google Earta?
Legenda kaže da je ovde nekada bilo selo koje je delom izmešteno a delom potopljeno. Priča se da su čak potopljeni i crkva i sesoko groblje a neki ljudi veruju da se s vremena na vreme može videti krst koji se nalazi na dnu crkve.
Meštani veruju da će se u jezeru utopiti onoliko ljudi koliko je potopljeno gradova“ – čitala sam.
,,Deluje zastrašujuće” – odgovorila je Tihana i dodala da je i naše Bovansko jezero ima sličnu priču, ali mu zato preko leta ne manjka kupača, turista i pecaroša.
Dok smo slušali mirno klopotanje vode i zurili u brda koja okružuju jezero, Miloš je rekao: ,,Zastrašujuće je to, što živimo u paralelnoj stvarnosti. Domaće palačine od heljde ili paviljonske. Na jezeru Ćelije. Birajte!“
