67-medunarodni-sajam-knjiga

Archive for 67-medunarodni-sajam-knjiga

Najlepša knjiga na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga je „PESMA“ Oskara Daviča u izdanju Kontrast izdavaštva

Posted in KULTURA with tags 67-medunarodni-sajam-knjiga, 67.Međunarodni sajam knjiga, beograd, Dizajn, Izdavači, knjige, Nagrade, Najepša knjiga on December 8, 2024 by zooncoolion

Redakcija

Žiri 67. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, koji je radio u sastavu Irena Špadijer (predsednik), Tatjana Nježić, Mile Bjelajac, Zoran Paunović i Marko Krstić, razmatrao je i ocenio izdavačku produkciju u kategorijama za koje se dodeljuju priznanja.

IZDAVAČ GODINE

Žiri je odlučio da u uži izbor za nagradu Izdavač godine u 2024. uđu sledeće izdavačke kuće: 1. Kreativni centar, 2. Karpos, 3. KOV, 4. Gradac i 5. LOM

Nagrada za Izdavača godine u 2024. dodeljuje se izdavačkoj kući KREATIVNI CENTAR

(Od 1989, kada je osnovan, “Kreativni centar” je izdavač koji kvalitetom, visokim standardima i nesumnjivim postignućima jeste činjenica koja u najboljem i najlepšem smislu obeležava izdavaštvo u zemlji, a vremenom je postigao i međunarodnu reputaciju.

Između dva Sajma objavili su osamdesetak naslova, a sveukupno ih je na njihovom štandu oko 1.500.

Svojim izdanjima za decu, bebe, tinejdžere, roditelje, mlade i druge, ovaj izdavač na inspirativan, inovativan, relevantan a prijemčiv način obrađuje širok spektar tema, od istorije i mitova do najznačajnijih fenomena današnjice.

Njihova izdanja grade mostove među ljudima i generacijama.

IZDAVAČKI PODUHVAT GODINE

Članovi žirija su u uži izbor za Izdavački poduhvat godine 2024. izabrali sledeća dela: 1. Edicija „Popularna lingvistika“, Prometej, 2. „Zbornik kraljeva i arhiepiskopa srpskih“, priredio Tomislav Ž. Jovanović, Čigoja štampa, 3. Borislav Pekić, „Život na ledu“ (dnevnici) 1-5, Štampar Makarije, 4. Biblioteka „Veliki prevodi“, Treći Trg.

Nagrada za Izdavački poduhvat godine 2024. dodeljuje se ravnopravno:

1. KNJIGAMA IZ EDICIJE „POPULARNA LINGVISTIKA“, PROMETEJ, NOVI SAD

(Edicija „Popularna lingvistika“ Izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada, u kojoj je između dva sajma objavljeno pet novih knjiga, postojano i delotvorno istrajava na ostvarivanju plemenite misije negovanja kulture jezika i govora, kao i jačanja svesti o značaju te kulture u savremenom društvu. Studije, rečnici, priručnici i sve druge knjige objavljene u okviru edicije „Popularna lingvistika“, dela su uglednih domaćih autora čija visoka stručnost podrazumeva i umeće približavanja složene i aktuelne lingvističke tematike širokoj čitalačkoj publici, čime ova edicija daje izuzetno veliki doprinos podizanju nivoa jezičke kulture u našoj sredini.)

2. „ZBORNIKU KRALJEVA I EPISKOPA SRPSKIH“, PRIREDIO TOMISLAV Ž. JOVANOVIĆ, ČIGOJA ŠTAMPA

(Trotomno kritičko izdanje „Zbornika kraljeva i arhiepiskopa srpskih“, koje je priredio Tomislav Jovanović a izdala Čigoja štampa, predstavlja izuzetan doprinos srpskoj filološkoj nauci, posebno u domenu tekstologije i istorije književnosti. Detaljno je proučeno kompletno rukopisno nasleđe Zbornika (22 rukopisa i fragmenta) od HVI do HIH veka, a za osnovu izdanja uzet je kodeks iz Arhiva SANU, ispisan 1553. godine u Mileševi za manastir Hilandar. Kompoziciono najsloženije delo stare srpske literature, koje je nastajalo tokom HIV stoleća, a čiji je glavni autor arhiepiskop Danilo Drugi, sada je konačno u pravom svetlu dostupno naučnoj i široj kulturnoj javnosti.)

NAJBOLJI IZDAVAČI IZ DIJASPORE I REGIONA U 2024.

Članovi žirija su u uži izbor za nagradu Najbolji izdavači iz dijaspore i regiona u 2024. predložili: 1. Monografija „Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju“, autora Milene Martinović, Mitropolija Crnogorsko-primorska, 2. Izabrana dela akademika Rajka Kuzmanovića u 12 knjiga, Pravoslavna reč, Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske, Banja Luka, Novi Sad 2024.

Nagrada Najbolji izdavač iz dijaspore u 2024. pripala je izdavaču

MITROPOLIJA CRNOGORSKO-PRIMORSKA

(Monografija Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju, autora Milene Martinović, koju je izdala Mitropolija crnogorsko-primorska, na dosad najpotpuniji način predstavlja jednu od retkih sačuvanih srpskih srednjovekovnih manastirskih biblioteka. Pored opisa svih rukopisa današnje cetinjske kolekcije, kao i rekonstrukcije rukopisne zbirke manastira Pive, čiji je deo bio prenet u Cetinjski manastir, autorka je sakupila i prezentovala podatke o knjigama koje su nekada pripadale ovoj zbirci a sada se nalaze u raznim inostranim bibliotekama. Posebnu vrednost knjige M. Martinović predstavlja prikaz kulturnih prilika, duhovnog i crkvenog života na teritoriji današnje Crne Gore tokom HVI i HVII stoleća.)

NAGRADA ZA DOPRINOS U OBLASTI NAUKE

Članovi žirija su u uži izbor za Nagradu za doprinos u oblasti nauke predložili: 1. Lejdulf Melve, Svet koji se menja: Globalni srednji vek 500-1500, Karpos, Loznica, 2. Dejan Jović, Uvod u Jugoslaviju, Akademska Knjiga, Novi Sad, 2024, 3. Ognjen Pribićević, Drugačiji svet, Klio

Nagrada za doprinos u oblasti nauke u 2024. pripala je izdavaču

KARPOS, LEJDULF MELVE, SVET KOJI SE MENJA: GLOBALNI SREDNJI VEK 500-1500, LOZNICA, 2024.

(Svet koji se menja: Globalni srednji vek 500 – 1500, norveškog naučnika Lejdulfa Melvea, u izdanju Karposa i prevodu Jelene Lome, predstavlja srednji vek u širokom civilizacijskom kontekstu i razmatra njegov doprinos nastanku savremenog društva. Autor analizira sedam svetskih civilizacija: mezoameričku, afričku, zapadnoevropsku, vizantijsku, islamsku, indijsku i istočnoazijsku u vremenskom rasponu od 500. do 1500. godine.

Ovim monumentalnim izdanjem izdavačka kuća Karpos uključuje se u najaktuelnije naučne tokove savremenog sveta.)

DEČJA KNJIGA GODINE

Članovi žirija su u uži izbor za Dečju knjigu godine izabrali dela: 1. Naš svet u 1000 odgovora, Marije Forero, Laguna, 2. Ršumovanje od A do Š, Ljubovoja Ršumovića, Pčelica, 3. Hodošašće rastrojenog uma, Uroša Savića, Besna kobila, 4. Edicija „Veliki moreplovci“, Milomira Kragovića, Prometej.

Nagrada za Dečju knjigu godine se dodeljuje knjizi

NAŠ SVET U 1000 ODGOVORA, LAGUNA

(Naš svet u 1000 odgovora, Marije Forero, sa ilustracijama Marife Gonzales, izdavačke kuće Laguna (Mala Laguna), predstavlja pravi primer kako na najzanimljiviji i najrazumljiviji način možete preneti najmlađima najširu lepezu različitih pojmova i znanja iz svetske kulture i istorije, nauke i prirodnih pojava. U ovoj knjizi dete će pronaći brojne informacije, zabavne eksperimente i zagonetke koje bi trebalo rešiti, kao i upoznavanje sa drevnim civilizacijama i znamenitim ličnostima. Gledajući tako, 1000 odgovora može biti i 1000 razloga zašto ovogodišnji žiri Sajma knjiga nagrađuje ovaj, zaista edukativan, leksikon za najširu upotrebu namenjen, što je posebna vrednost, i mlađoj i starijoj deci.)

SPECIJALNO PRIZNANJE ZA IZDAVAČA, KNJIGU ILI STRIP U 2024.

Članovi žirija su odlučili da Specijalno priznanje za izdavača, knjigu ili strip u 2024. godini ponesu:

GORNJA KNJIGA – DONJA KNJIGA, ALEKSA GAJIĆ, IZDAVAČKA KUĆA „MAKONDO“, BEOGRAD
„KNJIŽEVNI SVIJET BRANISLAVA NUŠIĆA“, GORAN MAKSIMOVIĆ, PRAVOSLAVNA REČ, NOVI SAD (povodom 160 godina od rođenja Branislava Nušića)
„VELIKI ATLAS SRBIJE“, SLUŽBENI GLASNIK, BEOGRAD
STRATIŠTE UMORENE SRPSKE DECE U NDH (NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA – GROBNICA 54.009 DEVOJČICA I DEČAKA), AUOR BOŽO GRBIĆ, UDRUŽENJE „SRPSKA KRAJINA 1990“, 1-2, „IZDAVAČ MIROSLAV, BEOGRAD

NAJLEPŠA KNJIGA NA 67. BEOGRADSKOM MEĐUNARODNOM SAJMU KNJIGA

Žiri u sastavu Jovan Čekić (predsednik), Jugoslav Vlahović i Borut Vild jednoglasno je odlučio da

Nagrada „Bogdan Kršić“ za najlepšu knjigu na Beogradskom međunarodnom sajmu knjiga 2024. godine bude dodeljena knjizi

„PESMA“ OSKARA DAVIČA, U IZDANJU IK KONTRAST

(Treba istaći da je pored nagrađene knjige /“Pesma“ Oskara Daviča/ čitavoj ediciji Balkanon/Re:publika posvećena posebna pažnja s obzirom na to da je za potrebe ove edicije dizajner Slavimir Stojanović posebno dizajnirao pismo tako da su sve naslovne rađene u fontu „kontrast bold“. Može se reći da je u pitanju atraktivan, a opet ne nametljiv pristup koji svojom preciznošću i istančanošću već na prvi pogled privlači pažnju dajući čitavoj ediciji prepoznatljiv identitet. U poređenju sa mnoštvom manje-više klasično oblikovanih knjižnih korica na Sajmu, ovo nije samo osveženje, nego istinski pomak. Posebno je važno što taj pomak dolazi iz onog što čini samu srž i suštinu knjige – slova i tipografije.

Pored nagrađene knjige, žiri želi posebno da istakne dizajnerski kvalitet monografija „Vojo Stanić“, dizajn Ana Matić, i „Gornja knjiga – Donja knjiga“ Alekse Gajića)

NAJLEPŠA DEČJA KNJIGA

Nagrada za najlepšu dečju knjigu dodeljuje se knjizi

JASMINKE PETROVIĆ „GIGA PRAVI MORE“, U IZDANJU KREATIVNOG CENTRA, 2024, ILUSTRACIJA ANA PETROVIĆ, DIZAJN DUŠA PAVLIĆ

(Retko smo u prilici da vidimo tako harmonično i smisleno uvezivanje slike i teksta u nedeljivu celinu. Suptilne i decentne ilustracije Ane Petrović ni u jednom segmentu ne podilaze opštem (ne)ukusu, a izvanredno se slažu sa sada već kultnim tekstom Jasminke Petrović. Ono što posebno odlikuje ovu knjigu je dostojanstveno mesto ilustracija, koje nisu samo vizuelno dekorisanje priče, nego podjednako važan element storytellinga.)

SPECIJALNO PRIZNANJE ZA MLADOG DIZAJNERA

Specijalno priznanje za mladog dizajnera dodeljuje se Urošu Saviću za kompletan autorski angažman (tekst, ilustracije i grafičko oblikovanje) za knjigu

HODOČAŠĆE RASTROJENOG UMA, IZDAVAČ „BESNA KOBILA“, 2024)

(Ne dešava se često da imamo autora koji je kadar da podjednako kvalitetno realizuje knjigu u svim njenim elementima. Uroš Savić je bez tehnoloških ekstravagancija, ali dizajnerski primereno i dosledno oblikovao sopstveni tekst i odlične ilustracije u knjigu koja deluje zrelo, atraktivno i celovito. U rukama držimo knjigu bez produkcijskih ustupaka i mana, knjigu kojoj verujemo.)

Izvor: sajamknjiga.rs

Novi roman Nenada Kiša ,,Bilo jednom u Indijanapolisu“

Posted in KULTURA with tags 67-medunarodni-sajam-knjiga, beograd, Bilo jednom u Indijanapolisu, Nenad Kiš, Sajam knjiga, srbija on October 28, 2024 by zooncoolion

Piše: Ana Stojković

Nenad Kiš

Nenada Kiša nalazim na 67. Međuarodnom sajmu knjiga u Beogradu ispred štanda ,,Albion books” -a gde potpisuje i promoviše svoju knjigu “Bilo jednom u Indijanapolisu” koja je izašla u junu ove godine i prodata u više stotina primeraka. Ono što je na mene ostavilo najveći utisak je bio red ispred štanda od nekih 80 ljudi koji su čekali da dobiju svoj primerak, kao da se nešto besplatno deli tog dana, jer nećete verovati, pored Nenada za pultom bio je i legenda naše košarkaške reprezentacije, selektor, Svetislav Pešić koji je jedan od glavnih aktera Kišove priče. Gužva na sajmu nije jenjavala, te sam se jedva nekako probila kroz masu da se i ja družim sa njma.
Svetislav Pešić 2002. godine sa košarkaškom reprezentacijom Jugoslavije osvaja Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu, te je ovaj spektakularni uspeh naše reprezentacije nagnao Nenada da napiše knjigu na kojoj kaže da je radio nekoliko godina kako bi sakupio i priče svi ljudi koji su tada na bilo koji način bili deo tog uspeha.

,,Sreća je u tome što je to priča svetskih razmera, priča o poslednjoj zlatnoj medalji muške košarkaške reprezentacije, zemlje koja se tada zvala SR Jugoslavija. To se desilo 2002 godine u Indijanapolisu, gradu u jednoj od najkošarkaškijih zemalja Amerike i zbog toga možda ima veću težinu nego neke druge zlatne medalje koje smo kao bivša zemlja osvajali, a koju kao Srbija još uvek nemamo, ali hajde da verujemo da ćemo u nekom skorijem periodu možda već sledeće godine u avgustu kada prođe Evropsko prvenstvo i to osvojiti. Sada nam je već potrebno, mada Svetislav Pešić stalno pita ,,Ko to čeka zlatnu medalju“ jer se poteže često da mi čekamo zlatnu medalju već 22 godine. Ja kažem čekamo svi koji pratimo, navijamo i volimo reprezantaciju a on odgovara ,,Pa da, to i jeste uspeh svih.“ Zlatna medalja je produkt raznih dešavanja i osvajaš je mnogo češće pre prvenstva nego na samom prvenstvu. Na prvenstvo odeš i pokupiš je, a to znači da si duži vremenski period radio kako treba.

Ja sam inicijator i sakupljač. Knjiga ima 54 priče u kojima govore 54 razni ljudi. Od članova legendarne reprezentacije nema samo Marka Jarića, koji nije želeo da priča niti smo u arhivi mogli da pronađemo bilo šta što je vezano za Indijanapolis, jer kada uđeš u arhivu, gde su mi i kolege pomagale, nema ničega. Ali ga ima na slikama, u izveštajima i kazivanjima drugih. I on je deo toga“ – počinje priču Nenad Kiš.

Ana Stojković : ,,Ko ti je sve bio sagovornik u pripremi knjige?“

,,Ako uzmeš ekipu u Indijanapolisu tu su Bodiroga, Konturović, Čabarkapa, Rakočević, Stojaković, Radmanović, Drobnjak, Divac, Vujanić, Tomašević, Gurović, Pešić i njegovi pomoćnici
Steva Karadžić i Aco Petrović, Milivoje Karalejić kao kondicioni trener, direkroe reprezentacije Žarko Varajić lekarski tim koji ima doktora Dragana Radovanovića koji je od tada do danas doktor reprzentacije, fizioterapeuti Dušan Popović i Mića Ćirić a tu je naravno i tadašnji PR Jovo Maksimović.

Imate i priču o strancu u reprezentaciji, koji je bio fizioterapeut te godine. Naš fizioterapeut zbog svog imena Milorad. P. Ćirić nije mogao dobiti vizu na vreme jer je neki drugi Milorad. P. Ćirić u to vreme napravio neki prekršaj i bio deportovan iz Amerike. Dok američke imigracione službe nisu utvrdile da to nije naš Mića, prvenstvo je već došlo do finala i onda imate priču Mićinu zašto nije bio tamo i kako je podneo to i zašto nije gledao finale.
Onda imamo priču tog fizioterapeuta Amerikanca Manuela Romera kog je Divac pozvao jer je ranije sarađivao sa njim u Los Anđeles Lejkersima i njega sam uspeo da nađem i nateram da mi ispriča kako je sve to izgledalo. Čovek kaže da mu je najžalije to što se nije na vreme probudio kada je ekipa kretala iz Amerike za Jugoslaviju jer je hteo da dođe u Beograd i vidi taj doček.

Tri godine posle bombardovanja nama znači više nego sport. U Americi pobediš amerikance koji su te bombardovali tri godine pre toga

Ta zlatna priča nama znači više od sporta. Znači, u Americi pobediš Amerikance koji su predvodili bombardovanje tri godine pre toga. Svetislav Pešić mi je jednom ispričao ,,Pobedimo Amerikance u četvrtfinalu, dođeš u hotel i na svakom od spratova a bilo ih je petnaest, stajala je reprezentacija svake od zemalja učesnica i aplaudirala a drugo dobiješ na desetine telegrama gde piše ,,Ovima smo sada vratili za bombardovanje i možemo da idemo kući.“ A on meni kaže: ,,Čuj, kući, a došli smo po zlatnu medalju, kojiu tek treba da osvojimo.
Dramatično finale protiv Argentine, bilo je prvo gledano na Trgu Republike. Na Trgu je bilo desetak hiljada ljudi.
Dejan Tomašević često govori da se zlatna medalja osvaja dva puta. Jednom kada je osvojiš i daju ti je na postolju, a drugi put kada dođeš u Beograd i popneš se na balkon. Jer kažu da je te 2002. godine bio jedan od najvećih dočeka ikada gde je bilo skoro 250 hiljada ljudi.
Ceo plato ispred Skupštine grada Beograda, od Pošte do Terazija je bio prepun ljudi.”

ZOONCOOLION