Posted in REPORTAŽA on October 5, 2026 by zooncoolion
Foto: Ana Stojković
Spomenik prirode „Đavolja Varoš“ nalazi se na jugu Srbije, 27 km jugoistočno od Kuršumlije, a 89 km jugozapadno od Niša. Od Beograda je udaljen 288 km. Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom.
Ova dva u svetu retka prirodna fenomena posmatrana zajedno „Đavolju Varoš“ čine pravim svetskim čudom prirode. Atraktivnost dva neviđena čuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.
Lokalitet „Đavolja Varoš“ je stavljen pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite – SPOMENIK PRIRODE. Ukupno je zaštićeno 67 ha površine. Trenutno se kod vlade RS nalazi zahtev za zaštitu 1014 ha.
202 kamene figure visoke od 2 do 15 metara, nastale su dugotrajnim procesom erozije tla.
U narodu su ispredane legende o nastanku ovog jedinstvenog fenomena. Po jednom narodnom predanju reč je o skamenjenim svatovima. Ljudi su po nalogu nečastivog pili đavolju vodu sa ova dva izvora i rešili da po svaku cenu venčaju rođenog brata i sestru, zaboravivši na rodbinske odnose. Da se to ne bi dogodilo, umešala se Božja sila koja ih je okamenila i ostavila da svedoče da ni jedan greh neće proći bez kazne.
Drugo mitopoetsko objašnjenje ovog prirodnog fenomena je to da se u dalekoj prošlosti nalazilo dobro utvrđeno naselje. Čitavim krajem je vladao zli aga, čiji zulum nije poštedeo nikoga. Narod je verovao da ima veze sa samim Đavolom. Zbog nepokornosti raje, strašni aga se naljutio, sakupio celu vojsku i porušio grad, a njegove stanovnike pretvorio u kamene figure.
U selo Ilino koje se nalazi podno planine Rtanj, stigli smo u popodnevnim časovima. Zooncoolion je drugu godinu za redom na sada već tradicionalnom ,,Pyramid Festivalu.” Ovo je njegovo treće izdanje.
Ilino je postalo živi ekološki kamp koji okuplja posetioce iz celog sveta. To je mesto gde se kroz prirodnu energiju komunicira učenjem sa ostalim učesnicima. Umetnici i prirodnjaci udruženim snagama razmenjuju iskustva u očišćenom delu Rtnja gde vas pogled na planinu zove da istražite njene nadprirodne moći.
Umetnici i prirodnjaci vidljivi su na svakom koraku.
Oni kroz različite radionice i holističke prakse odišu kreativnošću. Art zona, Kolo i Tok Stage već vrve od izvođača najavjlenih za sve dane festivala. Štandovi Bazara puni su prirodnih proizvoda kao i ručno rađenog nakita i odeće. Cene su svetske. Jedan plašt je 200e.
Mada, sam ulaz na festival je 50e uz bespatan parking, vodu i kampovanje.
Festival je podeljen na Healing (Isceljujuće) i Tribal ( Plemenske) dane.
Mi smo ove godine izabrali dane Isceljenja.
Na putu kroz selo srećemo i ove godine nutricionistu, dipl.biohemičara, Dušana Argonskog.
On uveliko radi uživo radionice iz zdrave i izbalansirane ishrane. Ovog puta dolazi u proširenom sastavu.
Selo Ilino je mesto kreativne i održive svesnosti. Od muzike, plesa i artističke ekspresije do otelotvorenja individualaca koji podržavaju zdrav način života. Unutrašnja mudrost svakog od njih prenosi nam znanje kroz razičite radionice. Art zona jedna je od najkreativnijh.
Pravimo predah. Dok čekamo da nam se napune telefoni kraj nas seda stariji čovek sa babarogom od fotoaparata.
Kolega. Odlično – pomislila sam.
Koliko košta taj objektiv gospodine? -pitam.
-1600 eura -odgovara.
Iz razgovora saznajem da je slikao otvaranje festivala. Fotografija mu je pasija dok za život zarađuje tako što prirodnim metodama uklanja mladeže. Trideset osam godina uklanja mladeže i putuje po svetu a najmanje radi u Kragujevcu gde mu je ordinacija.
Zanat je nasledio od oca.
Aleksandar Dunkić podelio je sa nama informacije o ovoj prirodnoj metodi.
-Radi se o jedinstvenoj metodi u svetu. To je hemijska -kozmetička metoda po doktoru Dunkiću, našem ocu. Sa primenom metode krenuli smo još davne 1946.godine. Ove godine obeležavamo 80 godina porodičnog bavljenja ovim poslom, a ja lično tridestosam godina. Otac je rano ostao bez roditelja i imao je ruke pune bradavica za koje je znao da se uklanjaju u Dalmaciji mlekom od mlade smokve.Mlekom se namaže bradavica i nakon nekoliko dana dolazi do njenog otpadanja. Nije bila sezona smokava a on je bio okružen hemijskim preparatima.Pošto je oduvek imao pronalazački duh u sebi rekao je – Ako može ova priroda ovako da ukloni može i moja hemija.
Tako je nastao i preparat za uklanjanje bradavica.
Kasnije, nakon razgovora, opet smo šetali selom. Na Art zoni je dinamično. Zatekli smo NADISHAN-u kako izvodi performas.Uz muzičku pratnju na gitari, pričala nam je na engleskom koliko su biljke zdrave, uzdizavši ih do nebesa.
U delirijumskom zanosu jedna od gošća festivala skinula se naga, te vrlo brzo opet obukla. Pogleda uprtih u NADISHAN-u većina učesnika u perforamsku među kojima je bilo i majki sa malom decom, tapšala je i uživala u performansu.
Nakon perfomansa, vratili smo se u šator. Sutradan su nas čekali Tribal dani. Dani plesa i muzike na KOLO stejdžu.
KOLO stejdž je glavna bina drugog dela festivala zvanog Plemenski dani. To je mesto okupljanja zajednice u ritmu, muzici i plesu. Inspirisana tradicionalnim srpskim KOLO plesom ova bina slavi zajedništvo, zajednički ritam i brigu praćenu psytrance muzikom kroz koju se pleme oseća kao jedno. Energija na Kolo stejdžu se međusobno deli, a iskustvo pretvara u vizuelno i primenjeno.
Ušuškana u podnožju moćnog i mističnog Rtnja, bina Kolo spaja estetiku inspirisanu folklorom, suptilnu mitološku simboliku i svetu geomeriju sa imerzivnim zvukom, osvetljenjem i vizuelnim efektima. Rezultat je atmosfera koja omogućava duboko uranjanje u doživljaj, bez ikakve hijerarhije. Nema zvezda, nema VIP ličnosti, nema razdvajanja. Tu su samo plesači, muzika i planina koja nas sve podjednako posmatra.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
VRMDŽA FEST 2026, jedinstvena kulturna manifestacija, održaće se 01.avgusta u selu Vrmdža.
Organizator festivala je LAG RTANJ ( Lokalna akciona grupa Rtanj ) uz podršku Mesne zajednice Vrmdža i pod pokroviteljstvom Opštine Sokobanja. Partner festivala VRMDŽA FEST 2026 – je „Forum Artistikum“ Niš. Slaviša Krstić predsednik je LAG RTANJ-A.
Selo Vrmdža u poslednjih 10-ak godina postalo je prava turistička atrakcija. Više hiljada posetilaca svake godine poseti selo, i to pre svega ljubitelji prirode. Veliki doprinos u očuvanju kulturnog indetiteta, oživljavanju i razvoju sela Vrmdža ima i jedinstvena kulturna manifestacija VRMDŽA FEST što može da bude kao primer modela za razvoj sela u Srbiji.
U Srbiji gotovo i da nema ovakvih manifestacija na kojim bi se prezentovali ekološki i turistički dokumentarni filmovi, kao i filmovi o etno kulturi, jer filmovi ovog sadržaja imaju edukativnu, a isto tako i zabavnu funkciju. Manifestacija podrazumeva organizaciju i realizaciju jubilarnog, desetog po redu Internacionalnog festivala turističkog i ekološkog dokumentarnog filma.
Razlog uvođenja ove kategorije leži u činjenici da je „ VRMDŽA FEST“ jedan od retkih filmskih festivala koji se održava u prirodnom okruženju, podno Latin Grada gde ima ostataka rimskog utvrđenja iz 3.veka, i da sama Vrmdža predstavlja jedno od retkih sela u Srbiji u koje se ljudi doseljavaju.
Na festivalu se dodeljuje Grand Prix za najbolji film, koji nosi naziv „Latin grad“. Počevši od 2018, na festivalu se dodeljuje i Priznanje za poseban doprinos podizanju ekološke svesti na filmu, koje nosi ime jednog od najvećih autora filmova o prirodi Petra Lalovića. Program manifestacije 10.”Internacionalni festival turističkog i ekološkog dokumentarnog filma VRMDŽA FEST 2026″
Festival je takmičarskog karaktera, dok celokupan program sadrži takmičarski i revijalni deo. Filmovi na festivalu snimljeni su tehnikom filmskog ili televizijskog zapisa.
NAGRADE:
Za najbolji film festivala GRAND PRIX “LATIN GRAD” VRMDŽA FEST 2026 -za najbolji TV film oblast TURIZAM -za najbolji film oblast TURIZAM -za najbolji TV film oblast EKOLOGIJA -za najbolji film oblast EKOLOGIJA -za najbolji TV film oblast ETNO KULTURA ŽIVOTA NA SELU -za najbolji film oblast ETNO KULTURA ŽIVOTA NA SELU
PROGRAM FESTIVALA VRMDŽA FEST ZA 01. avgust (subota ) _ selo Vrmdža, (Opština Sokobanja )
Od 15:00 -17:00 časova doček, prihvat i smeštaj gostiju i učesnika u realizaciji festivala Od 15:00 – 18:00 časova svečani ručak u etno restoranu “Vodenica kod deda Mije” za goste i učesnike u realizaciji festivala Od 18:30 – 20:00 časova REVIJALNI deo festivala -Uživo filmska muzika “LAS MADONAS”
Prikazivanje filmova koji ne budu izabrani za takmičarski deo programa OTVARANJE VRMDŽA FESTA u 20:00 časova -Dodela priznanja „Petar Lalović“
Proglašenje pobednika VRMDŽA FEST-a, dodela nagrada i priznanja U 20:35 časova
Projekcija nagrađenih filmova U 23:15 časova zatvaranje filmskog festivala VRMDŽA FEST 2026 , sa željom da ponesete lepe utiske iz Vrmdže. Organizator LAG RTANJ
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
Putovanja počinju prvo u našem umu, od želje da nešto novo doživimo.Tako da smo Jelena, Vukašin i ja odlučili da posetimo Višegrad i Sarajevo.
Grad se nalazi u kotlini reke Drine na brežuljkastim padinama koje se uzdižu u planine. Na obroncima planina drveće i jesenjim bojama obuklo žuto-crvene kapute. Priroda budi našu sjedinjenost s njom. U vidokrugu veliki most sa 11 lukova „na Drini ćuprija“. Vraća nas u istoriju i genezu svega prethodnog kroz vekove. To u nama rađa radoznalost i želju da svoje nepoznanice razrešimo.
Noćna vožnja kroz Srbiju i delom Bosne je malo zamorna,ali to je deo putovanja. Prva destinacija je bila Višegrad. Stigli smo rano, već je zadanilo. Magla je dosezala do polovine brda . Drina je bila tamna, a huk vode i reski vazduh naslućivali su da će priča biti zanimljiva.
Most je zadužbina je Mehmed-paše Sokolovića, velikog vezira trojice sultana ( 1565.-1579. godine ) – Sulejmana Veličanstvenog, Selima II i Murata III. Mehmed paša Sokolović je rođen kao Bajica Nenadić od oca Dimitrija i majke Marije.Kao dečak od 15 godina je odveden u janjičare.Školovan je u jedrenskom saraju 13 godina. „Danak u krvi “ je sistem koji je sakupljao zdrave i jake dečake iz osvojenih hrišćanskih zemalja
u osmanskom carstvu. Kao vid oporezivanja da se napravi verna robovska vojska.Dečaci su morali da se odreknu svoje religije i usvajali su običaje i Islam, kako bi poprimili osmanski način života.
Most je dug 250 metara, širok 10 metara, na sredini je proširen sa dve terase sa svake strane po jedna. Taj deo mosta se zove kapija. Na jednoj terasi se uzdiže stub na kome je ugrađena ploča sa natpisom stihotvorca Badija iz 1571. godine. Nasuprot ovom stubu sa desne strane je terasa koja se zove Sofa.Uzdignuta sa dve stepenice. Most je ograđen kamenom celom dužinom.
Naš dolazak je upotpunio lađar koji će nas voditi brodićem Drinom kroz lukove mosta i u panoramski obilazak. Vremenski od pola sata, obišli smo veliki deo leve i desne obale upoznavajući arhitekturumesta . Na takoreći, poluostrvu je smešten Andrićgrad sa svojom modernom gradnjom, replikom andrićevskih romana. To je turistička atrakcija umetnosti,istorije i tradicije.Osnovan je na ideju Emira Kusturice,kao spomenik multikulturnom životu. Cilj je da pored turizma i kulture promoviše mir i jednakost. Andrićgrad sadrži i pozorište, bioskop, rečne marine, trgove,crkvu,dućane, restorane,i gradsku upravu.Zove se još i Kamengrad, jer je pravljen od neobrađenog kamena sakupljenog od starih srušenih kuća u Trebinju.Cilj je bio da se izgrade kuće kao iz doba turskog vremena.
U Višegradu je svaki zid posvećen Andrićevim junacima ili citatima.
Zidovi kao male biblioteke sa nazivima romana ili oplemenjeni citatima našeg nobelovca.
Mali štandovi i prodavnice su prepuni suvenira sa slikom mosta, još mnogo obeležja krajeva Bosne.
Putujući rekom Drinom shvatamo prolaznost, kao reka koja teče.Na ovom mestu vraćamo se u period od 1516. godine do 1914. Mesto radnje je bosanski grad Višegrad koji metaforično predstavlja cijelu Bosnu. To je mesto ljudskih sudbina i ličnih drama, stradanje u određenom vremenu. Stradanja motivisanih nacionalnim i religijskim faktorom. Likovi su nosioci nasleđa i njihovog kulturnog identiteta, kao i obrazaca i na njima zasnovanih mišljenja.
Putujemo sa nepoznatim ljudima, turistima. Nije svima istorija prioritet. Neki prave selfije, što je današnja pojava fotografisanja , da bi postavili slike na društvene mreže.
Ova naša grupa ljudi ima razne motive za posetu istorijskih mesta. Svi su dobronamerni i imaju visoka očekivanja.
Ploveći tako , došli smo do brda gde je bila kula legendarnog heroja Alije Đerzeleza (po bošnjačkom predanju) ili Kraljevića Marka (po srpskom predanju)..
Svi smo bili raspoloženi u iščekivanju novih informacija o ovom mestu.
Dok su kišne kapi padale na reku i svojim krugovima ispisivale neke nove priče , koje će iz naših doživljaja biti prenete drugim generacijama. Most koji stoji vekovima nauk nam je da živimo u ljubavi , spajajući naše različitosti u život tolerancije i multietičnosti.
Moj unuk je poneo lepe utiske, izabrao magnete sa simbolima jedne epohe. Najviše su mu se svideli brodovi, jer to je njegov fokus istraživanja. Neka plovi ovaj brod do nekog novog mesta.
Tmuran januarski dan. Rešeni smo bili da ga provedemo baš u ovom manastiru. Ponela sam fotoaparat sa idejom da, sve što vidim, fotografišem.
Ispred manastira ima ljudi. Uglavnom porodice sa malom decom, ali ima i onih koji su došli, najverovatnije, da vide spomenik Vronskom, a za one koji nisu čitali Anu Karenjinu predlažem da je uvrste u obavezno štivo.
Naime, ovde je sahranjen dobrovoljac u srpsko -turskom ratu, Nikolaj Rajevski. Poznatiji kao Vronski. Jedan od glavnih Tolstojevih junaka koji je neizmerno bio zaljubljen u Anu Karenjinu. Poginuo je 1789. godine, a telo mu je sahranjeno u porti manastira. Njegovo telo je odmah preneto u Beograd, a potom u rodnu Rusiju gde je bio sahranjen uz sve vojne počasti.
Tolstoj mu je posvetio celu Anu Karenjinu. A on sebe posvetio, Ani.
Ovaj manastir nalazi se u opštini Ražanj na desnoj obali Južne Morave i pripada jednom od najstarijih manastira u Srba. Smatra se da je podignut i pre dinastije Nemanjića.
Naime, Roman dolazi na naše prostore 888. godine. Roman Sinait je ovde živeo kao mohah, a po njemu je manastir i dobio ime. Roman Sinait je kasnije proglašen za svetitelja.
Današnju manastirsku Crkvu podigao je upravnik ergele kneza Lazara na temeljima crkve. Obnovio ga je Đorđe Pile 1796. godine u znak zahvalnosti sopstvenog izlečenja u njemu.
Freskopis iz 1795. godine sačuvan je u pevnicama i potkupolama. Nov živopis urađen je 1831. godine.
U okviru manastira nalazila se i bolnica manastira Sveti Roman.
Manastrir je sada u dobro očuvanom stanju, a o njemu brinu monahinje. Ovo je danas ženski manastrir.
Manastir Sveti Roman predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
Zvonačka Banja od Aleksinca udaljena je 134 kilometara. Ime je dobila po selu Zvonce u čijoj blizini se nalazi.
Jugoistočna Srbija prepuna je prirodnih lepota, a jedna od njih je i klisura reke Jerme koja je zakonom zaštićena. Kroz klisuru smo prošli na putu ka Zvonačkoj Banji. Negde u klisuri može se videti i gnezdo surog orla.
U popodnevnim satima stigli smo do apartmana koji se nalazi na putu ka selu Zvonce. Na samo pet minuta hoda prostire se veliki bazen ispunjen lekovitom vodom. Zvonačka Banja je prirodno lečilište, prvenstveno namenjeno za lečenje nervnih bolesti, reume, kičmenog stuba, bolesti lokomotornog aparata, upalne promene na očima i klimakteričnih tegoba.
Banja je smeštena u neposrednoj blizini granice sa Bugarskom, na jednom području koje je ispunjeno pravim prirodnim čudesima. U okolini Banje nalazi se greben od titonskog krečnjaka Asenovo Kale koji se prostire na 1032. metara nadmorske visine i krečnjački vrh Staža (1071. metar nadmorske visine).
Izvor lekovite vode pod nazivom ,,Slonovo Dupe” nalazi se na samo nekoliko kilometara od Zvonačke banje i kažu da je dobar za bolesti očiju. Do izvora je potrebno hodati u patikama, jer put do njega podrazumeva spuštanje niz hridinu koja je urasla biljnom vegetacijom. Mesto je prirodni rezervat prirode zaštićen zakonom, jer se u njemu nalaze retke vrste ptica, zmija, žaba, vidra i daždevnjaka.
Čist vazduh kao i prirodne lepote kojima smo bili okruženi daju osećaj relaksiranosti i znatiželje za istraživanjem. Svež vazduh tokom noći milovao je naša lica koji je na ovih nesnosnih 40 stepeni u gradu svima nama bio i te kako neophodan.
Zvonačka Banja nalazi se na 630 metara nadmorske visine i ubraja se u najviše banje naše zemlje. Banja je specifična i po ruži vetrova koja se ovde nalazi. Ona je zbog svih ovih karakteristika pored banjskog lečilišta proglašena i klimatsko – vazdušnim lečilištem.
Zvonačka Banja je nastala zahvaljujući taloženju bigra iz banjske termo-mineralne vode koja je izuzetno bogata kalcijum-karbonatom. Poznato je da su lekoviti potencijali ovih prostora bili poznati čak i starim Rimljanima, jer su u toku građevinskih radova (1903. godine) otkriveni ostaci rimskog bazena kao i metalni novčići. Nisu samo Rimljani uživali u ovim lekovitim izvorima. Na području Zvonačke Banje to je nastavio da radi i naš narod sve do današnjih dana. Izgrađivanje, uređenje, razvoj banje bio je uvek u direktnoj vezi sa razvijenim rudarstvom u okolini ovog mesta. Prva značajna uređenja Zvonačke Banje odigrala su se davne 1912. godine.
Vasil Milošev, penzioner, bivše vojno lice, koga sam upoznala u Zvonačkoj Banji kaže za Zooncoolion da je Zvonačka Banja, zapravo, Rimska Banja jer potiče još iz doba Rimljana.
Vasil Milošev
,,Trgovci iz Dubrovačke Republika i Istanbula prolazili su kroz banju jer se ovde nalazio trgovački put. Prolazili bi kroz Asenovo Kale, a konje sa tovarom uvodili bi u bedem. Onda bi dolazili u Banju da se kupaju. Iznad bazena nalaze se i dva rimska kupatila. Pre 20 -tak godina meštani su napravili četvrtasta kupatila preko okruglih koja su tipična za rimsku arhitekturu” – dodaje Vasil.
Iznad bazena koji je okružen šumom gde sam i razgovarala sa Vasilom nalazi se ruinirani hotel ,,Mir.”
Hotel ,,Mir”
U prirodnom ambijentu šume i bazena slika ovog hotela je potpuno uznemiravajuća.
Vasil kaže da je hotel završen 1985. godine, ali nekoliko godina nije dobio upotrebnu dozvolu.
,,Kada je dobio upotrebnu dozvolu, radio je do neke 2005. godine dok ga u svoje ruke nije uzeo neki lokalni mafijaš. On je iznajmio hotel na 2-3 godine i kako nisu hteli da mu produže upotrebnu dozvolu potpuno je slomio hotel. Našao je vezu da uzme građevinsku dozvolu za doradu. Država mu nije dozvolila da hotel obnovi. On je onda tužio državu i dobio je na sudu. Od tada je hotel ruiniran. Bilo je reči da se on proda” – priča Vasil.
Zanimljivo je da je ruina ovog hotela sa apokaliptičnim prizorima porušenih zidova, poskidanih prozora, vrata i demontiranim instalacijama poslužila Nikoli Vranjkoviću kao scenografija za spot ,,Arsenije.” Na albumu ,,Teorija zavere” Nikole Vranjkovića našle su se samo četiri pesme među kojima je i pesma pod nazivom, ,,Arsenije.” Album je izašao u oktobru prošle godine.
Na moje pitanje šta se može videti od lokaliteta još, on Vasil dodaje da se na osam km nalazi i Manastir Poganovo.
Manastir Poganovo
Manastir Poganovo smešten je na levoj obali reke Jerme u blizini sela Poganovo. Stari naziv mesta kao i manastira bio je ,,Dobroševo.”
Inače, manastir pripada Eparhiji niškoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od velikog značaja.
Bugari su za vreme Drugog svetskog rata opljačkali manastir Poganovo i odneli ikonostas iz 1620. godine sa čudotvornom ikonom Bogorodice. Ikona je sačuvana i nalazi se u Sofijskom Narodnom muzeju.
Manastir je podignut krajem 14. veka (1395. godine). Osnovao ga je i podigao srpski plemić Konstantin Dejanović Dragaš, sestrić cara Dušana i posvetio Sv. Jovanu Bogoslovu.
Manastir Presvete Bogorodice Sukovo
U povratku, svratili smo i do Manastira Presvete Bogorodice Sukovo. Na desnoj obali reke Jerme, 18 km od Pirota, pod brdom je smešten manastirski kompleks koji obrazuju crkva, neveliko manastirsko groblje neposredno uz nju, veliki, nekada reprezentativan spratni konak severoistočno od crkve i manji konak u kome je smeštena zimska kapela. Novoizgrađeni konak i nekoliko ekonomskih zgrada formiraju skupinu na južnom prilazu crkve.
Vreo julski dan. Točkovi starog opela gaze autoput. Idemo na Arsenal Fest u Kragujevac.
Moj prvi susret sa Kneževom prestonicom zbunio mi je pogled. Starija arhitektura nekadašnjeg glavnog grada, spor tempo života, lagano bivstvovanje po ulicama.
Očekivala sam da će me strefiti brz hod prolaznika kao u sadašnjem glavnom gradu, jurnjava na ulicama. Ludilo gradskog prevoza. Baš naprotiv. Kragujevac nas je dočekao u potpunom miru. I gradski prevoz koji sam spazila na ulici u centru nekako je lagano tutnjio kroz grad, a putnici u njemu bezbrižni i umorni od vrućine.
Parkirale smo auto u samom centru pored kafića sa ogromnim narandžastim lampionima. Veći deo dana provele smo u njemu čekajući početak koncerta. Morale smo doći dosta ranije u Kragujevac kako bi pokupile akreditacije.
Dom omladine ušuškan u glavnoj ulici bio je oblepljen plakatama koji su najavljivali Arsenal Fest. Tako dugo najavljivano muzičko otkrovenje u samom centru Šumadije.
Ovo je grad koji odiše kulturnim svetom. Omladina ispred čuvene Gimnazije sedi na pločnicima, spuštenih ranaca na pod ispijajući po neko pivo, ili koka kolu. Iz svakoga od njih viri nepoznati univerzum znanja, finog ponašanja i besprekorni maniri.
Na ulici nismo videle ni jedno izbotoksirano smeće koje izlazi iz crnog džipa i reklamira svoje Maxmara naočare suncu.
Nikakva nakaznost od ljudi nas, fala Bogu, nije zadesila, koja sve više puni novinske stupce i pokretnu televizijsku traku.
Samo gomila opuštenog sveta koji sedi na žardinjerama i u kafićima kojih ima na svakom ćošku.
Kej je naravno bio prepun ljudi jer se uveliko spremao koncert, ali nonšalantnost i oslobođenost od straha koji smo kao pacovi u stanovima živeli dve godine, osećala se na svakom koraku. Razbibriga, bujica pozitivne energije, žamor turista, kao i lakoća življenja. Makar jedan dan. Tako. Nije ni čudo da se u Kragujevcu krije ogroman broj vidljivo kulturnog sveta jer je i sam Vuk Karadžić 1820. godine došao u Kragujevac kako bi naučio tadašnjeg kneza Miloša Obrenovića da čita i piše.
Kneževsko-srpska banda pratila je kneza u stopu, svirajući na svim svečanostima i balovima na kojima je knez prisustvovao.
U Kragujevcu je osnovana i prva Gimnazija 1833.godine. Godinu dana kasnije je iz Beograda prebačena i štamparija u kojoj su se štampale Novine serbske, a za urednika postavljen Dimitrije Davidović.
Nekadašnja prestonica Kneževine Srbije, Kragujevac, danas je četvrti po redu po veličini grad u Srbiji. Ime grada izvedeno je od imena ptice Kraguj koja se u srednjem veku upotrebljavala za lov. U Turskim izvorima, Kragujevac je poznat pod nazivom Karagovindža. Ovaj naziv zapravo predstavlja prevod naziva Kragujevac na turski jezik. Prema nekim teorijama, naziv grada potiče od muškog imena Kraguj koje je bilo veoma retko. Podignut na obali reke Lepenice, leži u kotlini ogranaka Rudnika, Crnog vrha i Gledićkih planina. Prostire se na površini od 835. km.
Kneževsko srpski teatar otvoren je 1835. godine na čelu sa Joakimom Vujićem. U pripremama prvih predstava učestvovali su učitelji osnovnih škola.
Ovde se nalazi i preteča Beogradskog univerziteta, tadašnji Licej nastao 1838. godine, a uz njega osnovana je i Biblioteka.
Na samom trgu ispred Gimnazije bile su izložene i umetničke fotografije renomiranih Kragujevačkih fotografa. Na žalost, vandali postoje i u Kragujevcu te je jedna od fotografija bila išarana.
Poigravanje sa vatrom, crno beli obrisi puta, žene u jarko crvenim haljinama, predeli, starija gospođa zabeležena fotoaparatom meni nepoznatog autora.
Čuje se muzika iz obližnjeg kafića, grad u sumrak počinje da se budi. Tihana i ja koračamo komentarišući arhitekturu nekadašnje pivare. Zujimo kroz grad oduševljene novom energijom. Zamišljamo kako nas kneginja Ljubica dočekuje na dvoru, a njena posluga nas nudi čajem. Čujemo zvona koja objavljuju večeru kneza Miloša Obrenovića. Nadahnute istorijskom nomenklaturom grada, opažamo i komentarišemo svaki spomenik i građevinu.
Ispred zgrade suda nailazimo na spomenik srpskom vojvodi Radomiru Putniku. Ovaj rođeni kragujevčanin spomenik dobija 1992. godine, a za izgradnju njegovog spomenika bio je zadužen vajar Nikola Janković.
Bližimo se ulasku u Knežev Arsenal gde ćemo slušati strane i domaće izvođače. Koncert se dešava u Kneževom arsenalu, jedinstvenom vojnom i industrijskom kompleksu u Srbiji i Evropi.
Celina kompleksa koju čine fabričke zgrade i radionice sa kraja XIX i početka XX veka proglašena je za kulturno dobro od velikog značaja 1979. godine. Industrijska arhitektura preuzeta je od Nemačke i Francuske. Dok idemo ka glavnoj bini okružene ogromnim dimnjacima, šarenilom crvenih cigala, izlomljeni krovovi nas zovu da sa njih pratimo nastup Konstrakte i Thievery Copropration-a.
O tome kako je bilo na koncertu, čitajte tekst Tihane Petrović.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
Manastir Panagia Faneromeni je najvažniji verski centar na ostrvu Lefkada. Smešten na brdu iznad grada, ovaj manastir pruža prelep pogled na prestonicu, severnu stranu ostrva i suprotne obale kopna. Nalazi se u regionu Frini i predstavlja zaštitnika ostrva.
Ime manastira potiče od grčke reči Fanerono koja znači Otkrovenje.
Prema predanju, manastir Panagija Faneromeni prvobitno je podignut 1634. godine na mestu drevnog hrama posvećenog Artemidi, boginji lova. U ovom manastiru su učenici apostola Pavla propovedali hrišćanstvo pre nekoliko vekova.
U mletačko doba, a posebno u 18. veku, manastir je renoviran, ali je, na žalost, izgoreo u dva požara. Krajem 19. veka manastir je ponovo rekonstruisan.
Kada je Abot Nikefor (sadašnji Abot) preuzeo vlast 1980 –tih, on sa saradnicima preuzima rekonstruisanje manastira koje je trajalo decenijama sve dok manastir nije dobio prvobitni oblik. Dodali su biblioteku, kapelu posvećenu Sv. Siluanu Atoncu, više soba za goste, mali nautički muzej i veći crkveni muzej na tri sprata u kome su izložene retke ikone i rukopisi. Tamo se čak nalaze i mošti koje pripadaju svetom Arseniju Kapadokijskom, svetom Siluanu Atonskom i svetoj Makrini mlađoj.
Danas se u njemu nalazi zanimljiv Crkveni muzej sa retkim vizantijskim ikonama, starim rukopisima i jevanđeljima.
Manastir poseduje baštu i veliko dvorište u kome se nalazi i Mini zološki vrt. On ujedno predstavlja i jedni zološki vrt na ostrvu. Šetajući vrtom možete videti jelene, veverice, papagaje i jako male kornjače. Atmosfera u zoo vrtu je mirna i prijatna, s obzirom da se nalazi u bašti manastira.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
Arsenal Fest 2022 počeo je 30. juna i završio se 2. jula. Kroz nekadašnju najstariju fabriku u Srbiji tokom tri dana prodefilovalo je više od 50 stranih i domaćih izvođača. Koncept festivala je podeljen na tri bine: Main Stage, Garden Stage i Explosiv Stage. Prvog dana festivala nastupili su: Buč Kesidi, Negative, Rock el Classico Stefan Milenković & Dr Nele Karajlić uz Centurion, Vizelj, Električni orgazam, Decu loših muzičara, Kontra Komitet, Pips, Chips & Videoclips, Ritam nereda, Sanitarium, Sunshine, Zvoncekova bilježnica, Zyrion, Cheeka & Baloo, Goranche B2B Marco White, Peppe, Petrovitz Yu B2B Theanilo. Drugog dana festivala nastupili su: Placebo, Roni Size, Ana Popović, Senidah, Van Gogh, Basha, Bolesna Štenad, E- Play, Eyesburn, Goran Bare & Majke, Istok Iza, Koikoi, Lur, Nemanja, Stefan, Tam, Z++, Codex, Euphorics & Edge MC, Sofa Kru. Završnog dana festivala nastupili su: Thievery Corporation, Goblini, Konstrakta, Crni Cerak, Inner Circle, Mortal Kombat, Naked, Oathbringer, Popečitelji, Punkreas, Rundek & Ekipa, Smoke Mardeljano, DJ Aćim B2B DJ Eye, Migazz, Mladen Tomić, Sale Janković B2B Hunckie.
Trodnevni festival odzvanjao je prvom srpskom modernom prestonicom. Na tlu Kneževog arsenala, prvoj naprednoj industrijskoj fabrici desila se sinergija zvukova, ambijenata, individualizma među krošnjama, starim zgradama, dimnjacima, štandovima za piće i hranu, suvenirima, prototipu Zastave, velikim lutkama dečaka.
Novinarke Zooncoolion-a prisustvovale su završnoj večeri festivala. Ulazak kroz kapiju Kneževog arsenala sa velikim brojem ljudi. Kretanje kroz kompleks fabrike, spoj oronulih zgrada iz kojih je nekada odjekivao samopregor radnika i savremenog osvetljenja i ozvučenja samopregornih izvođača, utisnuo je snažan trag. Dobra melodija električnog zvuka DJ Saleta Jankovića B2B Hunckie-a uz veliki grafit na starim ciglama bilo je prvo magijsko delo. Telo se giba uz spajanje bitova i melodija.
Počeće Ana Đurić alijas Konstrakta. Ulazimo u gužvu. Komešanje, oduševljenje urbano tradicionalnom muzičarkom rasprostire se. Konstraktin Grooveland zvuči moćno. Srpske oči Jennifer Connelly hipnotišu. Visprenost se oseća kroz koncertni aranžman. Arhitektica muzičke građevine sa prepoznatljivim stilom nalikuje na šećernu kraljicu. Satira, obesmišljenost modernog života, pokušaj održanja dobrih vrednosti silaze s mikrofona do nas. Konfete za kraj. Neka traju zdravlje i radost.
Thievery Corporation. Zvuk regge-a. Norman Howell a.k.a. Notch otvara nastup za koji će se ispostaviti da je muzička fuzija. Bas gitara, električna gitara, klavijature, bubnjevi, perkusije, sitara, daire, glasovi šestoro vokalista. Put muzike je u Indiji, Jamajci, Bliskom istoku, Sjedinjenim Američkim Državama, Francuskoj, Španiji. Video bim iz realnog prikaza odlazi u crtež grafike, crtež kredom. Šestoro vokalista grlima plešu sa rukama instrumentalista. Igra publike toplinom, srčanošću uzvraća na maestralnost zvuka. Punih srca i oni i mi se rastajemo.
Novinarke Zooncoolion-a odlučuju da krenu put kuće. Talasi ljudi nas zapljuskuju. Kroz žamor, glas Darka Rundeka. Ne ulazimo na binu. Stojimo iza zida. “Pogasi sve i budi vesela jer ljubav je za nas tek počela” nas ispraća. Korona? U kom zapisu vremena…
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
Ukoliko odlučite da neke od svojih slobodnih dana provedete u Sokobanji, verujte mi, nećete pogrešiti.
Pored toga što ova banja pruža neopisiv mir i osećaj relaksiranosti dok šetate njenim glavnim šetalištem punim turista i tezgi na kojima se prodaju tradicionalni suveniri, postoje mnoga mesta u samoj banji koje definitivno morate posetiti.
Da krenemo redom.
Nakon što iz šetališta krenete glavnim parkom krećući se uz reku Moravicu, na kraju parka će vas dočekati neopisiv prizor Župan plaže koja je idealna za piknik, kupanje i u uživanje u prirodi.
Posebno je zanimljiva za dečiju igru, a ako nakon jurcanja za decom odlučite da nešto prezalogajite, uz samu plažu nalazi se i restoran Čoka koji će vam pružiti savršen ugođaj. Slušaćete cvrkut ptica, gledati u bistru vodu, piti vaše omiljeno piće i pomislićete da ste na trenutak nalazite u samom raju.
Plaža Župan je pokrivena sitnim kamenjem, a brdsko planinska voda koja je čista i bistra nateraće vas da se makar jednom okupate. Nekih sto metara uzvodno od Plaže Župan nalazi se kupalište Šest Kaca do kojeg ćete doći stenovitim, ali prohodnim putem preko dela kanjona Moravice.
Ako ste na izlet u Sokobanju došli kolima, preporučljivo je da obavezno posetite Lepteriju. Na putu za Ozren postoji tabla koja će vas uputiti na skretanje prema Lepteriji. Put je asfaltiran, ali krivudav i uzak, i treba biti jako oprezan pri vožnji.
Na putu ćete naići na skretanje ka restoranu ,,Pećina“ koji nudi veliki izbor specijalteta.
Ukoliko ne skrenete ka restoranu, nastavljate put ka izletištu Lepterija, a na putu ka njoj na jednoj steni možete ugledati lik Bogorodice sa detetom u naručju. Takođe, u blizini se nalazi i crkva svete Marije koja je nedavno izgrađena na temeljima crkve iz 14.veka.
Kada napokon kolima stignete na Lepteriju, možete kola parkirati pored puta i na ulazu u izletište dočekaće vas kamp naselje Narodne Banke, restoran sa sobama za smeštaj i jedna vrlo lepo uređena vila.
Na proplanku ispred vile nalaze se drvene klupice i ako odlučite da ovde nešto prezalogajite, slobodno se možete smestiti na slobodnu drvenu klupu i uživati u prizoru bistrog izvora sa vrlo hladnom vodom. Nakon toga možete poći do Sokograda krećući se desno od vile. Na tom putu naići ćete na Hajduk Veljkovu pećinu, ali i natpis koji govori da je se baš na tom mestu krio Ivo Andrić.
Nakon uzvodnog kretanja, dolazite do prve kule ,,Stražare“ koja nagoveštava ulazak u Sokograd. Grad je postavljen na steni koja se uzdiže na sto metara iznad reke Moravice. Iz kanjona Moravice mogu se videti stepenice koje su vodile do grada. Ne može se tačno utvrditi kada je grad nastao, ali prema nekim istraživanjima, nastao je u doba cara Justinijana kao tvrđava za odbranu od Avarskih i Slovenskih upada na Balkansko poluostrvno.
Sokograd se još naziva i Sokolac po zanimanju njegovih gospodara koji su se prema legendi bavili dresiranjem sokola. Čak se i porez plaćao u sokolima i zvao se ,,sokolarina“.
Srednjevekovni grad Sokograd se sastojao iz dva dela. Gornjeg i donjeg grada, ali je donji grad uglavnom porušen. U gornji deo grada ulazilo se kroz kulu ,,Motrilju“, a u blizini se nalazi i očuvana puškarnica.
Tokom proterivanja bogumila iz Srbije u sukobima se našao i Sokograd čiji je upravnik bio bogumil, zbog čega je Stefan Nemanja opseo i osvojio grad, a usled osvajanja Sokograd doživljava veliko razaranje. Turci ga zauzimaju 1398. godine, a od turske vlasti se 1412. godine odmetnuo i sokolski i svrljiški beg Hamza koji je boravio u Sokogradu. Protiv njega se iste godine pobunio sultan Musa. Hamzinu pobunu sultan je ugušio naredne godine, a tokom borbi Sokograd je ponovo porušen. Hamza je poslat u tadašnju prestonicu Adrijanopolj gde je pogubljen, dok je lokalno stanovništvo raseljeno širom Osmanskog carstva.
Kada ste se malo uputili u istoriju Sokograda i prošetali, vreme je da posetite još jedno zanimljivo mesto koje nudi Sokobanja, a zove se Vodopad Ripaljka.
Naravno, opet palite auto i vraćate se uzanim putem krećući se ka bolnici Ozren.
Naziv ,,Ripaljka“ je dobila po narodnom izrazu voda ripa. Tokom pešačenja strmom stazom pored koje je postavljen drveni rukohvat, spuštate se ka vodopadu. Drvene klupe postavljene su pored puta kako bi posetiocima pružile mesto za predah i slušanje šuštanja vodopada.
Vodopad se sastoji od većeg broja kaskada ukupne dužine 40 metara. Glavni vodopad Velika Ripaljka visok je između 11. i 14. metara u zavisnosti od količine vode. U produžetku rečnog toka ima još nekoliko manjih vodopada i do njih se dolazi stazom koja prati tok reke.
Nedaleko od vodopada nalaze se ostaci utvrđenja u steni, u narodu poznati kao Tatomorov grad. Morate se popeti iznad zgrade sa dimnjakom da biste videli ostatke grada.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
