Piše i fotografiše: Jasminka Nikolić ex Brdarević
Putovanja počinju prvo u našem umu, od želje da nešto novo doživimo.Tako da smo Jelena, Vukašin i ja odlučili da posetimo Višegrad i Sarajevo.
Grad se nalazi u kotlini reke Drine na brežuljkastim padinama koje se uzdižu u planine. Na obroncima planina drveće i jesenjim bojama obuklo žuto-crvene kapute. Priroda budi našu sjedinjenost s njom. U vidokrugu veliki most sa 11 lukova „na Drini ćuprija“. Vraća nas u istoriju i genezu svega prethodnog kroz vekove. To u nama rađa radoznalost i želju da svoje nepoznanice razrešimo.
Noćna vožnja kroz Srbiju i delom Bosne je malo zamorna,ali to je deo putovanja. Prva destinacija je bila Višegrad. Stigli smo rano, već je zadanilo. Magla je dosezala do polovine brda . Drina je bila tamna, a huk vode i reski vazduh naslućivali su da će priča biti zanimljiva.
Most je zadužbina je Mehmed-paše Sokolovića, velikog vezira trojice sultana ( 1565.-1579. godine ) – Sulejmana Veličanstvenog, Selima II i Murata III. Mehmed paša Sokolović je rođen kao Bajica Nenadić od oca Dimitrija i majke Marije.Kao dečak od 15 godina je odveden u janjičare.Školovan je u jedrenskom saraju 13 godina. „Danak u krvi “ je sistem koji je sakupljao zdrave i jake dečake iz osvojenih hrišćanskih zemalja
u osmanskom carstvu. Kao vid oporezivanja da se napravi verna robovska vojska.Dečaci su morali da se odreknu svoje religije i usvajali su običaje i Islam, kako bi poprimili osmanski način života.
Most je dug 250 metara, širok 10 metara, na sredini je proširen sa dve terase sa svake strane po jedna. Taj deo mosta se zove kapija. Na jednoj terasi se uzdiže stub na kome je ugrađena ploča sa natpisom stihotvorca Badija iz 1571. godine. Nasuprot ovom stubu sa desne strane je terasa koja se zove Sofa.Uzdignuta sa dve stepenice. Most je ograđen kamenom celom dužinom.
Naš dolazak je upotpunio lađar koji će nas voditi brodićem Drinom kroz lukove mosta i u panoramski obilazak. Vremenski od pola sata, obišli smo veliki deo leve i desne obale upoznavajući arhitekturumesta . Na takoreći, poluostrvu je smešten Andrićgrad sa svojom modernom gradnjom, replikom andrićevskih romana. To je turistička atrakcija umetnosti,istorije i tradicije.Osnovan je na ideju Emira Kusturice,kao spomenik multikulturnom životu. Cilj je da pored turizma i kulture promoviše mir i jednakost. Andrićgrad sadrži i pozorište, bioskop, rečne marine, trgove,crkvu,dućane, restorane,i gradsku upravu.Zove se još i Kamengrad, jer je pravljen od neobrađenog kamena sakupljenog od starih srušenih kuća u Trebinju.Cilj je bio da se izgrade kuće kao iz doba turskog vremena.
U Višegradu je svaki zid posvećen Andrićevim junacima ili citatima.
Zidovi kao male biblioteke sa nazivima romana ili oplemenjeni citatima našeg nobelovca.
Mali štandovi i prodavnice su prepuni suvenira sa slikom mosta, još mnogo obeležja krajeva Bosne.
Putujući rekom Drinom shvatamo prolaznost, kao reka koja teče.Na ovom mestu vraćamo se u period od 1516. godine do 1914. Mesto radnje je bosanski grad Višegrad koji metaforično predstavlja cijelu Bosnu. To je mesto ljudskih sudbina i ličnih drama, stradanje u određenom vremenu. Stradanja motivisanih nacionalnim i religijskim faktorom. Likovi su nosioci nasleđa i njihovog kulturnog identiteta, kao i obrazaca i na njima zasnovanih mišljenja.
Putujemo sa nepoznatim ljudima, turistima. Nije svima istorija prioritet. Neki prave selfije, što je današnja pojava fotografisanja , da bi postavili slike na društvene mreže.
Ova naša grupa ljudi ima razne motive za posetu istorijskih mesta. Svi su dobronamerni i imaju visoka očekivanja.
Ploveći tako , došli smo do brda gde je bila kula legendarnog heroja Alije Đerzeleza (po bošnjačkom predanju) ili Kraljevića Marka (po srpskom predanju)..
Svi smo bili raspoloženi u iščekivanju novih informacija o ovom mestu.
Dok su kišne kapi padale na reku i svojim krugovima ispisivale neke nove priče , koje će iz naših doživljaja biti prenete drugim generacijama. Most koji stoji vekovima nauk nam je da živimo u ljubavi , spajajući naše različitosti u život tolerancije i multietičnosti.
Moj unuk je poneo lepe utiske, izabrao magnete sa simbolima jedne epohe. Najviše su mu se svideli brodovi, jer to je njegov fokus istraživanja. Neka plovi ovaj brod do nekog novog mesta.
Jasminka Nikolić ex Brdarević
