Piše i Fotka: Ana Stojković
Vreo julski dan. Točkovi starog opela gaze autoput. Idemo na Arsenal Fest u Kragujevac.
Moj prvi susret sa Kneževom prestonicom zbunio mi je pogled. Starija arhitektura nekadašnjeg glavnog grada, spor tempo života, lagano bivstvovanje po ulicama.
Očekivala sam da će me strefiti brz hod prolaznika kao u sadašnjem glavnom gradu, jurnjava na ulicama. Ludilo gradskog prevoza. Baš naprotiv. Kragujevac nas je dočekao u potpunom miru. I gradski prevoz koji sam spazila na ulici u centru nekako je lagano tutnjio kroz grad, a putnici u njemu bezbrižni i umorni od vrućine.
Parkirale smo auto u samom centru pored kafića sa ogromnim narandžastim lampionima. Veći deo dana provele smo u njemu čekajući početak koncerta. Morale smo doći dosta ranije u Kragujevac kako bi pokupile akreditacije.
Dom omladine ušuškan u glavnoj ulici bio je oblepljen plakatama koji su najavljivali Arsenal Fest. Tako dugo najavljivano muzičko otkrovenje u samom centru Šumadije.
Ovo je grad koji odiše kulturnim svetom. Omladina ispred čuvene Gimnazije sedi na pločnicima, spuštenih ranaca na pod ispijajući po neko pivo, ili koka kolu. Iz svakoga od njih viri nepoznati univerzum znanja, finog ponašanja i besprekorni maniri.
Na ulici nismo videle ni jedno izbotoksirano smeće koje izlazi iz crnog džipa i reklamira svoje Maxmara naočare suncu.
Nikakva nakaznost od ljudi nas, fala Bogu, nije zadesila, koja sve više puni novinske stupce i pokretnu televizijsku traku.
Samo gomila opuštenog sveta koji sedi na žardinjerama i u kafićima kojih ima na svakom ćošku.
Kej je naravno bio prepun ljudi jer se uveliko spremao koncert, ali nonšalantnost i oslobođenost od straha koji smo kao pacovi u stanovima živeli dve godine, osećala se na svakom koraku. Razbibriga, bujica pozitivne energije, žamor turista, kao i lakoća življenja. Makar jedan dan. Tako. Nije ni čudo da se u Kragujevcu krije ogroman broj vidljivo kulturnog sveta jer je i sam Vuk Karadžić 1820. godine došao u Kragujevac kako bi naučio tadašnjeg kneza Miloša Obrenovića da čita i piše.
Kneževsko-srpska banda pratila je kneza u stopu, svirajući na svim svečanostima i balovima na kojima je knez prisustvovao.
U Kragujevcu je osnovana i prva Gimnazija 1833.godine. Godinu dana kasnije je iz Beograda prebačena i štamparija u kojoj su se štampale Novine serbske, a za urednika postavljen Dimitrije Davidović.
Nekadašnja prestonica Kneževine Srbije, Kragujevac, danas je četvrti po redu po veličini grad u Srbiji.
Ime grada izvedeno je od imena ptice Kraguj koja se u srednjem veku upotrebljavala za lov.
U Turskim izvorima, Kragujevac je poznat pod nazivom Karagovindža. Ovaj naziv zapravo predstavlja prevod naziva Kragujevac na turski jezik. Prema nekim teorijama, naziv grada potiče od muškog imena Kraguj koje je bilo veoma retko.
Podignut na obali reke Lepenice, leži u kotlini ogranaka Rudnika, Crnog vrha i Gledićkih planina. Prostire se na površini od 835. km.
Kneževsko srpski teatar otvoren je 1835. godine na čelu sa Joakimom Vujićem. U pripremama prvih predstava učestvovali su učitelji osnovnih škola.
Ovde se nalazi i preteča Beogradskog univerziteta, tadašnji Licej nastao 1838. godine, a uz njega osnovana je i Biblioteka.
Na samom trgu ispred Gimnazije bile su izložene i umetničke fotografije renomiranih Kragujevačkih fotografa. Na žalost, vandali postoje i u Kragujevcu te je jedna od fotografija bila išarana.
Poigravanje sa vatrom, crno beli obrisi puta, žene u jarko crvenim haljinama, predeli, starija gospođa zabeležena fotoaparatom meni nepoznatog autora.
Čuje se muzika iz obližnjeg kafića, grad u sumrak počinje da se budi. Tihana i ja koračamo komentarišući arhitekturu nekadašnje pivare. Zujimo kroz grad oduševljene novom energijom. Zamišljamo kako nas kneginja Ljubica dočekuje na dvoru, a njena posluga nas nudi čajem. Čujemo zvona koja objavljuju večeru kneza Miloša Obrenovića. Nadahnute istorijskom nomenklaturom grada, opažamo i komentarišemo svaki spomenik i građevinu.
Ispred zgrade suda nailazimo na spomenik srpskom vojvodi Radomiru Putniku. Ovaj rođeni kragujevčanin spomenik dobija 1992. godine, a za izgradnju njegovog spomenika bio je zadužen vajar Nikola Janković.
Bližimo se ulasku u Knežev Arsenal gde ćemo slušati strane i domaće izvođače. Koncert se dešava u Kneževom arsenalu, jedinstvenom vojnom i industrijskom kompleksu u Srbiji i Evropi.
Celina kompleksa koju čine fabričke zgrade i radionice sa kraja XIX i početka XX veka proglašena je za kulturno dobro od velikog značaja 1979. godine. Industrijska arhitektura preuzeta je od Nemačke i Francuske. Dok idemo ka glavnoj bini okružene ogromnim dimnjacima, šarenilom crvenih cigala, izlomljeni krovovi nas zovu da sa njih pratimo nastup Konstrakte i Thievery Copropration-a.
O tome kako je bilo na koncertu, čitajte tekst Tihane Petrović.
