Piše: Ana Stojković
Emotivna i nadasve humana i dirljiva priča o odnosu odraslih i dece na platnu koje je obojeno crno belim tonovima, osnova je novog remek dela reditelja Majk Milsa u kojoj glavne uloge tumače Hoakin Finiks i mlađašni Vudi Norman.
Hoakin Finiks, koji je dobio Oskara za film ,,Džoker”, u ovom filmu tumači radijskog voditelja, i na svom putu po Americi gradi svoju emisiju anketirajući decu sa pitanjem o njihovoj budućnosti. Kako je zamišljaju, šta bi mogli da urade da ona bude bolja, da li je se plaše i da li će porodice u budućnosti biti iste? Na tom uzbudljivom novinarskom putu društvo mu pravi mladi Vudi Norman, njegov nećak, koji sa njim prolazi niz emotivnih situacija koje su uglavnom bazirane na razgovoru, razumevanju stvarnosti kao i odnosa između njih dvojice.
Džesi (Vudi Norman) je egocentričan mladi čovek, koji svoje detinjstvo pred spavanje zamišlja kao siroče i insistira da se priče za laku noć vrte oko njegovog ,,statusa” siročeta, obožavajući da izmišlja pojedinosti iz takvog života.
Devetogodišnji Džesi je vrlo mudar i u razgovoru sa Džonom otkriva niz životnih hipoteza o tome kako treba uklanjati nagomilani stres. Kao da je on to sa samo devet godina sve prošao. Naravno, zahvaljujući prebrižnom čuvanju njegove majke zaključujete da je ova žena sa malim Džesijem vodila vrlo ozbiljne razgovore. ,,Vrlo je bitno noću zamišljati kako je sve ok, pucnuti prstima ne bi li odagnali stres i zamisliti zvezdano nebo iznad nas” – reči su mladog Džesija koji kao da svog već formiranog i odraslog ujaka podučava o važnosti zen filozofije, postavljajući niz pitanja o emotivnom životu svog ujaka, dok Džon na njih odgovara pomalo zbunjeno, gledajući da se odgovori uklope u priču za laku noć koju malom Džesiju čita pred spavanje.
Gledanje ovog filma pokrenuće u vama niz pitanja o pravilnom odgoju deteta, nežnost bez ustručavanja, toplinu i mir na koju možda niste navikli tokom užurbanog dana, ali i osećanje odgovornosti prema potrebama dece koja i te kako imaju neki svoj svet koji treba razumeti.
Mirne tonove koji prate spor tempo filma komponovali su Aron i Brus Desner, a crno bela kinematrogafija odaje utisak pravog dokumentarnog doživljaja baš kao i Džonov posao.
Film ,,C’mon c’mon” je imao svetsku premijeru na 48. filmskom festivalu Telluride u Koloradu početkom septembra prošle godine, a premijerno je počeo da se prikazuje 19. novembra iste godine.
