,,Francuska, Vojska, Džozefina”
Piše: Ana Stojković
Čuveni britanski reditelj, Ridli Skot, ove godine nam se na filmskom platnu predstavlja filmom ,,Napoleon.” Epski akcioni spektakl koji prikazuje uspone i padove francuskog cara Napoleona Bonaparte premijeru u Srbiji imao je 22.novembra. Iako su kritike jako podeljene, a Ridli Skot zbog određenih scena stavljen pod nož filmske kritike, film i te kako zaslužuje dvosatnu pažnju u bioskopu.
Pojedini britanski mediji zamerili su Skotu izostavljanje bitnih istorijskih činjenica do giljotine Marije Antoanete kojoj je Napoleon u filmu prisustvovao, a u stvarnosti, prema istoričarima nije, nije sprečilo ovog rediteljia da svima njima postavi pitanje: ,,A da li ste vi zaista bili tamo?”
Njegova inspiracija osvajanjem datira još od snimanja filma ,,1492. Osvajanje raja” u kome Kolumbo kreće put osvajanja Indije, a muziku za film potpisuje čuveni grčki kompozitor Vangelis.
Ridli Skot je izjavio da je na osnovu nekoliko istorijskih knjiga o Napoleonu napravio scenario za film, a snimanje ovog filmskog spektakla trajalo je samo dva meseca. Rekao je, takođe, da je za potrebe ovog filma bilo potrebno minimum 120 dana.
Napoleon je stekao vlast 1799. godine tokom perioda političke nestabilnosti posle Francuske revolucije. Poštovaoci kažu da je učinio Francusku mediokritetskom državom nego što je bila pod predrevolucionarnim starim režimom.
Centralizovao je Vladu, reorganizovao bankarstvo, obrazovanje i institucionalizovao je Napoleonov kodeks koji je transformisao pravni sistem i poslužio kao model za mnoge druge zemlje.
Pokrenuo je i niz krvavih ratova širom Evrope. Osnovao je carstvo koje se na svom vrhu protezalo od Pirejskog poluostrva do Moskve. Saveznici predvođeni Velikom Britanijom konačno su ga porazili 1813. godine u bici kod Vaterloa.
,,Možete da debatujete o tome da je Napoleon bio tiranin ili ne – ja naginjem ka tome da jeste bio, ali svakako nije bio Hitler ili Staljin, dva autoritarna diktatora koji su brutalno tlačili svoj narod što je za posledicu imalo milione smrti.
I Napoleon je pokretao ratove, diskutabilno je da li su bili potrebni ili ne, kada znamo da su koštali života milione ljudi, mada ne znamo tačno koliko je civila poginulo direktno ili indirektno kao rezultat njegovih ratova – mišljenja je Filip Drajer, profesor istorije na Univerzitetu u Njukastlu, u Australiji i autor Napoleonove biografije u tri toma.
Da se vratimo na film. Iako je ugledni francuski magazin ,,Figaro” objavio prikaz u kom se navodi da bi ime Skotovog filma trebalo promeniti u ,,Barbi i Ken pod imperijom”, a Napoleonov biograf Patris Žunifri izjavio da je reditelj napravio antifrancuski i probritanski film i pokušaj prepravljanja istorije. Ne bih se složila sa ,,Figarom”, jer mi je poentiranje ljubavne priče između Napoleona koga glumi Joakin Finiks i Džozefine koju glumi Vanesa Kirbi u filmu potpuno romantizovalo istorijsko viđenje Ridlija Skota jednog od najlegendarnijih vojskovođa i osvajača svog doba – Napoleona Bonapartu.
Ta isprepletenost ljubavnog odnosa između Napoleona I Džozefine i njegovih osvajanja prikazanih kroz šest spektakularnih bitaka u filmu, daje dvodimenzionalnost filmu i objašnjava kroz nju tvrdoglavost i karakter osvajača.
Čitajući pojedine komentare gde je pojedinim gledaocima film bio bizaran, nepovezan i sa lošim dijalozima, preporučila bih gledanje filma sa potpunom pažnjom i koncentracijom kako bi im svi ovi ,,nedostaci” bili razumljiviji.
Joakin Finix maestralno prikazuje Napoleona kao grandioznog, ambicioznog, tvrdoglavog i nadasve zaljubljenog vladara Francuske. On je zbog nemogućnosti da mu Džozefina podari prestolonaslednika morao da raskine taj brak dok su njegove poslednje reči na kraju života bile ,,Francuska, Vojska, Džozefina,” Na kraju svoje vladavine, Napolen je bio prognan na ostrvo Sv. Jelena gde je nakon šest godina i preminuo.
