ZOONCOOLION

Piše: Tihana Petrović

Foto: Ana Stojković

---

---

Otac nije video usnulu sen ćerke.

Po mirisu bora znao je gde sanja.

Gde je topla zemlja.

Gde je humka iz koje će biljne niti rasti dok ona spava, spava, spava.

Miris bora podsetio ga je na šume.

Na park gde se igrala.

Na talase mora po kojima se smejala.

Na šetnje u kojima je Sunce pružalo dlanove.

Otac nije vido usnulu sen ćerke.

Osetio je dubok mrak u očima.

Hladno strujanje letnjeg dana.

Grlo u solima.

Nevidne oči nebesima podiže.

,,Gospode, smiluj mi se!

Otvori hram i uzmi kosti moje!

Neka ustane njeno lice i obasja me!”

Otac nije video usnulu sen ćerke.

Po mirisu bora znao je gde sanja.

Morao je da krene do njene postelje. Nije mogao.

Miris bora je dopirao i oči zaumnošću palio.

Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:

Dinarski: OTP Banka 9891137003896720

Devizni: OTP Banka 5354815101112201

325930070548544149

Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com

Hvala

Piše: Tihana Petrović

Foto: Ana Stojković

Čijim mislima teče zemlja koja miriše na lipe, božure i so.

Čije vene drhte od saznanja za pogibelj, strah i pad ničice na zemlju, na hram.

Čija svetla duša diše svetom, a svet puca, udara, bije bez milosti, bez trzaja.

Anahoreti, stolpnici na pustinjskom vetru raznose suze.

Ja sam taj stolpnik što suze pustinjom poliva.

Ja sam taj narod koga pesniče demonske ruke.

Ja sam ta krv što se odlomila od srca i pala među lipe.

Ja sam taj lelek što košmarne jauke iz nedara kida.

Ja sam ta zemlja.

Zemlja, to je nežno plava, gotovo nevidljiva boja koja dveri i zverima i milosnima otvara.

Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:

Dinarski: OTP Banka 9891137003896720

Devizni: OTP Banka 5354815101112201

325930070548544149

Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com

Hvala

Piše: Tihana Petrović

Foto: Ana Stojković

Pade sneg na behar.

Na proleće.

Nebo nečujno plače.

Devojka, žena usnula je.

Orfej iznad lirom tuguje.

Strune noževi u srcu ispisuju ime.

Krv kaplje. Možda prodre u odaje njene.

Na usne spusti ljubavi čestice.

Neka joj grimiz budu.

Cvet miomirisa.

Dragog da podseti da je pristutna.

Da je zemlja tanka nit koja svetove spaja.

Da tmina samo za trenutak prekriva.

Da smrt nije kraj već početak novog pisma.

Tihana Petrović, pesnikinja iz Aleksinca, posvetila je ovu predivnu pesmu našoj dragoj, usnuloj, Mariji Krstev Novak.

Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:

Dinarski: OTP Banka 9891137003896720

Devizni: OTP Banka 5354815101112201

325930070548544149

Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com

Hvala