U toku je 58. Sajam knjiga u Nišu koji je svečano otvoren 11. decembra u niškoj hali Čair.
Sajam je otvorila naša istaknuta književnica, Ljiljana Habjanović Đurović.
Sajam će za posetioce biti otvoren do ponedeljka, 18. decembra.
Na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Nišu učestvuje nešto manje od 60 najrenomiranijih domaćih izdavača.
Organizator ovogodišnjeg Sajma knjiga je niški kulturni centar. Organizatori kažu da su se ove godine potrudili da dovedu naše najveće i najznačajnije izdavačke kuće, sa izdanjima iz oblasti lepe književnosti, umetnosti, svih naučnih i tehničkih oblasti.
I ove godine prisutni su štandovi sa rečnicima i udžbenicima stranih jezika, izdanjima za decu i antikvarnim knjigama, naučno – popularnim enciklopedijskim izdanjima.
Primetni su sajamski popusti na svakom štandu, jer su se izdavači potrudli da omoguće kupcima priuštive cene.,
Cene knjiga kreću se od 200 do 7000. dinara.
,,Posebnu pažnju usmerićemo na decu i mlade i podsticanje njihovog interesovanja za knjigu. Imali smo poseban ,,Dečiji dan“ u sredu 13. decembra koji je sadržao celodnevni književni program za mlade i najmlađe čitaoce i ljubitelje knjige, književne susrete sa poznatim dečijim piscima, nove sadržaje Sajma kao i niže cene“ – kažu organizatori niškog kulturnog centra.
Cena ulaznice za sajam knjiga iznosi 150 dinara i 100 dinara za grupne posete.
Zanimljivo je da i ove godie organizatori dele nagrade posetiocima.
Potrebno je napisati vaše ime i prezime i broj telefona na poleđini ulaznice i ubaciti ulaznicu u kutiju na izlazu.
Izvlačenje nagrada će biti na Belami televiziji, u popodnevnoj smeni, par dana nakon zatvaranja sajma.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
U Galeriji Sinanoga, izložbenom prostoru niškog Narodnog muzeja, otvorena je izložba jedne od najpoznatijih srpskih slikarki 20.veka, Milene Pavlović Barili. Svakog radnog dana osim ponedeljka, posetioci će moći da pogledaju preko tridesetak Mileninih radova kao i njene modne kreacije u periodu od 12 do 19 sati. Galerija je otvorena i vikendima za posetioce, a izložba koja je otvorena prvog septembra trajaće sve do kraja ovog meseca.
Rani slikarski radovi Milene Pavlović Barili iz faze racionalizma do kasnijeg perioda njenog stvaralaštva na kojem dominira nadrealizam, poređani su na dva nivoa u izložbenom prostoru niškog Narodnog muzeja. Izložba predstavlja presek Mileninog umetničkog opusa od 1924 do 1945.godine na kojoj je moguće videti portrete najmilijih članova porodice urađenih uljem, portret njene majke Danice, portrete prijatelja do grafika, pejzaža kao i modnih ilustracija koje je ova požarevljnka uradila kao ilustrator u modnom časopisu Vogue. Autoportret, i svakako jedna od njenih najpoznatijih slika ,,Devojka sa velom“ iz 1939.godine, izložen je u samom centru Galerije a oko njega se nalaze i njene modne kreacije koje odišu ekstravagantnim stilom iz perioda tridesetih godina dvadesetog veka. Na samom ulazu u Galeriju moguće je kupiti i knjigu njenih pesama po ceni od 700 dinara, kao i njenu biografiju po ceni od 1000 dinara.
Milena Pavlović Barili rodila se u Požarevcu 9.novembra 1909. godine a umrla u Njujorku 6.marta 1945. Od 1932.godine živi i radi u Parizu, a od 1939 i u SAD gde prerano i umire u 36.godini od srčanog udara. Smatra se jednom od najeminentnijih srpskih slikarki 20.veka.
Interes za slikarski rad pokazala je vrlo mlada kada je sa samo pet godina naslikala egzotične cvetove kao i kompoziciju sa jarićima obučenim u haljinice. Već na samom početku njenog slikarskog rada dominiraju ljudski portreti, dok su pejzaž, mrtva priroda i slični motivi korišćeni kao pozadina u kompozicijama u kojima dominira ljudski lik. Kroz celo njeno stvaralašto dominiraju bajkovitost, usamljenost i seta. Naklonjena je ilustraciji i dekorativnosti što se na izložbi može i videti.
Već posle prve samostalne izložbe u Parizu, u proleće 1932.godine, njen slikarski talenat je zapažen u umetničkim krugovima Pariza. Eminentni umetnici tog doba u njenom radu prepoznaju pravac mekog metafizičkog slikarstva, a Žan Kasu joj piše predgovor za katalog. Njenim slikarstvom očarani su Pol Valeri, Andre Lot kao i mnogi drugi. Njen otac je najverovatnje najzaslužniji za pojavljivanje Milene na Pariskoj slikarskoj sceni, jer su njegova umetnička interesovanja kao i kretanje u krugu pariskih boema doveli do naglog otkrivanja i samostalnosti slikarskog umeće mlade Milene. Bez njegove pomoći najverovanije ne bi bila moguća velika izlagačka aktivnost Milene tokom prvih godina života i rada u Parizu.
U odnosu na sve druge naše slikare iz tog doba, Milena je bila izvan i iznad glavnih i razvojnih tokova jugoslovenskog slikarstva, ukalupljenog u stereotip evropske umetnosti tridesetih godina, posebno Pariske škole. Usled dugog boravka i smrti u inostranstvu, dugo je bila zaboravljena
u Srbiji, sve dok njeno delo domaćoj javnosti nije otkrio Miodrag. B Protić, 50 godina dvadestog veka, tekstom u NIN-u. Nakon toga usledila je i njena izložba u Galeriji ULUS-a.
Milena Pavlović Barili za života je uradila preko 300 slikarskih radova, kao i skica i grafika.Njena dela čuvaju se u Galeriji Milena Pavlović Barili u Požarevcu, Muzeju savremene umetnosti i Narodnom muzeju u Beogradu, kao i u mnogim svetskim muzejima i zbirkama. Milenina dela su u organizaciji Milene Pavlović Barili iz Požarevca, izlagana u mnogim evropskim gradovima: Briselu, Parmi, Parizu, Bukureštu, Bratislavi, Pragu, Brnu, Skoplju i Zagrebu kao i u mnogim gradovima u Srbiji među kojima je izložba održana u Galeriji Srpske akademije i nauka u Beogradu.
Prvu samostalnu izložbu, Milena je otvorila 16.decembra 1928.godine u Novinarskom domu na Obilićevom vencu u Beogradu, gde se predstavila sa 120 radova nastalih tokom školovanja u Beogradu i Minhenu. Kritika je Mileni predviđala sjajnu umetničku budućnost.
Tako je i bilo kada je nakon samo mesec dana boravka u Nju Jorku počela da radi kao ilustrator za modni časopis ,,Vogue“ gde njene ilustracije postižu značajan uspeh, a ubrzo u istom časopisu dobija i ugovor o stalnoj saradnji. Zahvaljujući tom uspehu ona proširuje svoj rad na komercijalnom dizajnu sarađujući sa različitim časopisima i žurnalima kao što su modni magazin Harpers Bazar radeći naslovne strane, dizajn odeće i obuće, i reklame za tekstilnu industriju.
Prve godine u Americi su bile posebno teške za Milenu, naročito 1940. kada ima vidne probleme sa srcem, sudeći po prepiskama sa svojom majkom, a verovatno i srčani udar. Ovoliki komercijalni uspeh je jako okupira te sledeću samostalnu izložbu organzuje tek početkom 1943. godine u Njujorku a potom i u Vašingtonu, gde upoznaje svog budućeg muža, mladog oficira avijacije, Roberta Tomasa Astora Goselinga.
U martu 1945. ovaj bračni par se seli za Njujork. Uveče, petog marta Barili i Goseling odlaze u restoran da proslave preseljenje.Vraćajući se dosta kasno sa proslave, Milena ostavlja cedulju sobarici da je probudi u 10 sati. Međutim, Milena nije dočekala to jutro. U svom stanu u Njujorku, Milena je umrla od srčanog udara 6.marta.1945.godine.
U znak zahvalnosti i sećanje na čuvenu i rano umrlu slikarku, u Požarevcu je 24.juna 1962.godine, pod krovom stare porodične kuće Pavlovića, otvorena Galerija Milene Pavlović Barili. Inicijator je slikarkina majka Danica Pavlović Barili, koja je odlučila da imovinu od svojih roditelja i umetnički fond svoje preminule ćerke daruje srpskom narodu i da se ova zaostavština sačuva kao celina.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
U večernjim satima smo stigli u Niš. Parkirali smo se nedaleko od centra. Nas četvoro, obučeni za večernji izlazak počeli smo špartanje novim nišavskim platoom.
,,Lepo su sredili plato” – konstatovala je Tihana.
,,Kako se tebi dopada?” – pitala je Ivanu.
,,Razmišljam o novom, starom mostu koji povezuje Tvrđavu i centar grada. Večeras svetli ljubičasto. Svakoga dana kako sam čitala svetli u različitim bojma” -odgovorila je Ivana.
Vidimo most prvi put od kako je renoviran. Neonske ljubičaste boje na ogradi mosta svetle kroz Nišavu. Sve je postalo ljubičasto, razmišljam. Još da vidim Željka kako tutnji njegovom jedrilicom na točkovima i osetiću potpunu čar ,,ljubičansveno nove” Srbije.
,,Eno ga Željko na jedrilici! Jel moguće. Došao je u Niš sa novim patentom!” – rekla sam.
,,Gde je?” – pitala je Tihana.
,,Eno ga, jezdi preko mosta! Samo što ne poleti! Ima i onu rokersku traku preko glave. Čuju se i Dire Straits iz Tvrđave. Nje Željko Šašić. Ma jel vidite!? Možda je i vanredni Nišvil u toku. Pa mi smo došli baš kada treba!” -uzviknula sam.
,,Daj Ana ne zajebavaj”- smejao se Miloš. Danas nam on nije tema, već prevencija raka dojke.
,,Ova ljubičasta će se zadržati nedelju dana u skladu sa bojom trake koja je simbol prevencije raka dojke”- dodao je Miloš.
,,Nisam se kontrolisala skoro. Da li se neko od vas dve kontrolisao?” –pitala sam.
,,Ne” -odgovorile su Ivana i Tihana skoro uglas.
,,Možda nije loše da se organizujemo jedan dan i odemo na pregled. A da li znate da ženski centar ,,Milica” iz Vrnjačke Banje organizuje višegodišnju kampanju ,,Daj pedalu raku”, kojoj se pridružuje i grad Niš.
Podižu svest društvene zajednice o značaju preventivnih pregleda, ranog dijagnostifikovanja i lečenja bolesti” – rekla sam.
Seli smo na klupe na novom niškom platou, a ja sam počela sam opet da guglam, ovog puta Insutut za javno zdravlje ,,Batut”, tražeći podatke o broju obolelih od raka kod nas.
,,Svake godine u Republici Srbiji dijagnostikuje se oko 37.000 novih slučajeva malignih bolesti. A godišnje od raka umre oko 21.000 ljudi. Broj novih slučajeva će nastaviti da raste, pre svega zbog demografskih promena, jer se maligne bolesti u preko 60% slučajeva javljaju posle 65.godine. Procenjuje se da će do 2040. obolevanje od raka porasti za 70% s obzirom na prisutne faktore rizika u Srbiji. I dalje se maligni tumori dovode u vezu sa načinom života. To su u prvom redu maligni tumori pluća, dojke, debelog creva i rektuma”.
Dalje piše, nastavila je Tihana da čita.
,,Prevencija malignih bolesti predstavlja najefikasniji pristup kontroli malignih bolesti. Najznačajniji faktori rizika za nastanak maligning bolesti u vezi sa čovekovim ponašanjem i životnom sredinom odnose se na gojaznost, nedovoljno unošenje voća i povrća, fizičku neaktivnost, upotrebu duvana i alkohola, rizično seksualno ponašanje, izloženost zagađenom vazduhu u gradovima i produktima loženja čvrstih goriva u zatvorenom prostoru”.
,,Znači, moramo da pojačamo šetnje” – rekao je Milloš.
,,Da, definitivno” – odgovorile smo.
,,Grad vam i nije tako zagađen kao Beograd”- rekla je Ivana. ,,Tamo bude baš strašno koliko je vazduh zagađen”.
,,Da, makar smo sa te strane zaštićeni, ali sa druge strane nemamo toliko kulturnih sadržaja koje nudi glavni grad” – rekla sam.
,,Ona deponija u Vinči je gorela skoro, bilo je baš jezivo” – sablažnjavala se Ivana.
,,Mi deponiju za sada nemamo, ali se priča o otvaranju iste” – rekla sam.
,,Stvarno?” –pitao je Miloš.
,,Da, juče su loklane vlasti pričale o tome, ali ostavićemo to za neki drugi put. Dobra vest svakako”.
U svakom slučaju, istraživanja su pokazala da je za svaki treći slučaj raka odgovorno pušenje duvana. A svaki deseti slučaj je posledica infekcije kao što su HIV, hepatits B ili C, nastavila sam da čitam.
,,Kada prestaješ da pušiš” – pitala me je Ivana.
,,Isto kada i ti” – smejala sam se.
,,Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 19,3 miliona ljudi i registrovano je 9,9 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2020. godini. Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti” – nastavila je da čita naglas Tihana.
Mogle bi i mi 4. februara, na Svetski dan borbe protiv raka, da napravimo u našem gradu jedno okopljanje i podstaknemo ljude da razmišljaju kako je prevencija dobra stvar. Mnoge žene nisu upućene, kao ni mnogi ljudi. Žalosno je što u Aleksincu skoro svaki drugi čovek umre od nekog oblika raka – progovarao je aktivista iz Tihane.
Super ideja – složili smo se. Do 4. februara i ljubičastih traka.
Naša premišljanja i diskusije o prevenciji raka gubile su se u izmaglici ljubičastnstvene boje tvrđavskog mosta. Bilo je vreme da krenemo kući.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
