Obećao si mi
Piše: Ana Stojković
Foto: Saša Gidra Marković
,,Ja znam da sam sve ovo sama nacrtala“
Mirjana Bobić Mojsilović
Poezija se piše srcem. U tihim, samačkim noćima kada inspiracija dolazi izazvana. Unutrašnjim doživljajem sveta. Ona produbljuje naš duboki svet satkan od emocija. Od reči, dugačkih plaža, azurne boje mora, školjki, ali i iluzija prema određenim muškarcima.
Bar ovako doživljavam Mirjanu Bobić Mojsilović koja je sa ponosom rekla na pesničkoj večeri održanoj u Aleksincu da je pesmu ,,Ljubomora“ napisala tipu koji je ostavio.
Onda mu je kroz stihove sasula sve u lice i na taj način otrgla osećanje iz nje koje je imala prema njemu.
Tako je napisala i pesmu ,,Obećao si mi“ koju je recitovala za kraj.
,,Tako je sve bilo dogovoreno
Da će sve biti šareno poput gužve
Na nekom pristaništu u avgustu
Na kraju leta
I da će biti vina i menueta
Rumbe, sambe, menueta
I da će sve biti ludo poput krupne kiše
Na uživom danu
Poput rascopane lubenice
Čije srce mi kvasi lice
Poput vetra na moru“
U tropskoj avgustovskoj noći u dvorištu Zavičajnog muzeja, Mirjana je svojim produhovljenim i umetničkim stvaralaštvom obasipala našu pažnju govoreći stihove.
Lepršave, nežne, ženstvene, satkane od svile i izleta u Botaničkoj bašti, jasne, razumljive, prepune letnjih avantura i salse, mogućnostima izlazaka sa potencijalnim ljubavima, dosadu zbog istih kada je orkestar već počeo da svira, nepregledne duševne ponore žene koja je rođena da bude princeza, ali koja sama slika sve što joj se dešava.
Obučena u crnu, elegantnu haljinu, uz pratnju klavira, nizala je stihove teatralno izvodeći pesme kao prvi, drugi ili treći čin.
Između činova, govorila je dosetke iz života i podsetila nas je da su mnoge mlade generacije čitajući njene knjige počele da pišu.
Njeni stihovi satkani su od njenog unutrašnjeg doživljaja sveta, odnosima i vezama, proživljenom stvarnošću mora, brodova, isprepletani lirskim izrazom romantične naracije.
U njenim stihovima svaka se žena može prepoznati. Stihovi oslikani rečima baš kao i njene maštovite slike obojene morskim motivima.
Motivima ljubavi, ženske snage, ljubomore, razočaranja, uspona i padova.
Dok slušate Mirajaninu poeziju pod svetlima pozornice, vidite energičnu i maštovitu ženu u koju bi se svaki muškac romantičnog srca odmah zaljubio.
Na kraju njene pesme dolazimo do kulminacije stvarnosti koja bi nosila naziv ,,Ja znam da sam sve ovo sama naslikala.“
Mirjana je svojim prisustvom u letnje avgustovske večeri unela romantična platna u stihovima. Prodrmala je učmalost večeri, opojila nas nadahnućem, inspirisala za nove reči i tumačenja.
Donela je mir i nemir i preispitivanje duše.
Donela je mogućnost retrospektive svačijeg života. Tonalitetom, naracijom, pojavom kao i suštinski značajnim stihovima.
Stihovima jedne prave ,,ženske domaćiće“, slikarke, pesnikinje i književnice.
Leave a Reply