Piše: Tihana Petrović
Predstavom Mama Atelje 212 predstavio se aleksinačkoj publici na dvanaestom festivalu prvoizvedenih predstava.
Tekst britanske autorke Morgan Lojd Malkolm donose na scenu Tamara Dragićević, Jelena Stupljanin I Jasmina Avramović. Trio dama vodi rediteljska svetlost Nebojše Bradića.
Drama savremenog sveta. Savremenog roditeljstva. Savremene teskobe koja izbija kroz demenciju, samoću, zapitanost kako biti stamen.
Tamara Dragićević tumači ulogu Nine, mlade žene koja ima novorođenče od nekoliko meseci. Jelena Stupljanin tumači ulogu njene prijateljice Džeki I službenicu za zaštite dece, dok Jasmina Avramović tumači ulogu Ninine svekrve Perl, Ninine majke I sudije.
Priča počinje tako što Nina ostaje sama tokom večeri. Brigu o bebi preuzima Perl. Nini je potreban odmor I slobodno veče provešće sa svojom prijateljicom Džeki.
Džeki dolazi. Razdragana ulazi noseći piće i raspoloženje. Razgovor kreće. Običan. Kako je Nina. Kako je Džeki. Ko čuva bebu. Ima li Džeki partnera. Kako se Nina snalazi u novododeljenoj ulozi. I tako kreće zaplet.
Nina je anksiozna. Umorna. Nedostaje joj sin, a odmor joj je tako potreban. Džeki joj govori da je njeno stanje prirodno. Uobičajeno za porodilje. Nina je u tegobi. Izvire čitav splet osećanja I dobrih I loših u odnosu na bebu. Hormonska erupcija koja je prateća pojava tokom trudnoće I nakon porođaja.
Kroz razgovor sviće novi dan. Perl obaveštava Ninu da je beba u bolnici. Nina I Džeki jure ka bolnici. Ninin muž je ,takođe, u bolnici, ali ne dolazi do susreta. Otac I majka deteta u odvojenim prostorijama čekaju izveštaj lekara.
Dete ima modrice, povrede glave, tela. Zbog sumnje o nasilju nad detetom službenica za zaštitu dece obavlja razgovor sa Ninom koja je van sebe. Traži da vidi dete. Govori kako je majka potrebna svom detetu I kako je dete potrebno svojoj majci. Uplakana, uzdrmana, u šoku napada Perl da je njen sin povredio njihovu bebu. Nije trebalo da ga ostavi njima, ali bila je tako umorna.
Dok o bebi brine socijalna služba Nina prolazi kroz reminiscencije o životu s majkom, o njenim poslednjim danima, o demenciji, negodovanju da Nina postane majka, o želji da je ne napušta.
U međuvremenu Džeki posećuje Ninu. Pokušava da sazna da li je Nina u stanju da povredi svoju bebu. Zaključuje da jeste I stvar se rešava na sudu. Da li je anksiozna majka nanela povrede svojoj bebi ili egocentrični otac? Do kulminacije nas vodi spektar žudnje za bebom, za bićem koje iz majke dolazi na svet I dok se ono rađa u majci se mešaju svetlost I tama.
Sudija čita presudu. Beba boluje od jedinstvenog poremećaja koji se manifestuje krhkošću kostiju I prelomima. Iako Nina nije kriva ostaje bez deteta. Do daljeg. Dok se ne odmori i fizički I metafizički I očvrsne u majku.
Da li savremeni svet postaje sterilan u suštinskim pitanjima ili ne. Da li se zbog preterane brige stvara izolacija između veza koje su najprirodnije, a time i svet zakržljale komunikacije i razvoja. Pitanja su koja zaslužuju pažnju.
