Archive for Алексинац

Међународни научни скуп ускоро у Алексинцу

Posted in ISTORIJSKA ARHIVA with tags , on June 26, 2026 by zooncoolion

ВЕЛИКА ИСТОЧНА КРИЗА И ПРВИ СРПСКО-ТУРСКИ РАТ 1876. ГОДИНЕ


Алексинац, 29. јун – 1. јул 2026.
Центар за културу и уметност Алексинац
Aleksinac, 29 June – 1 July 2026


Институт за српску културу Приштина – Лепосавић
Историјски институт Београд
Институт за књижевност и уметност, Београд
Институт за стратегијска истраживања Универзитета одбране
Центар за културу и уметност Алексинац
ПРОГРАМСКИ САВЕТ PROGRAM COUNCIL
Академик Славенко Терзић, Српскa академијa наука и уметности
Др Марија Јефтимијевић Михајловић, директор Института за српску културу
Приштина – Лепосавић
Проф. др Александар Растовић, директор Историјског института Београд
Др Светлана Шеатовић, директор Института за књижевност и уметност, Београд
Проф. др Драган Станар, директор Института за стратегијска истраживања
Универзитета одбране
Милан Петровић, директор Центра за културу и уметност Алексинац
Др Драган Алексић, Центар за културу и уметност Алексинац
Academician Slavenko Terzić, Serbian Academy of Sciences and Arts
Marija Jeftimijević Mihajlović, PhD, Director of the Institute for Serbian Culture Priština –
Leposavić
Prof. Aleksandar Rastović, PhD, Director of the Institute of History Belgrade
Svetlana Šeatović, PhD, Director of the Institute for Literature and Arts, Belgrade
Prof. Dragan Stanar, PhD, Director of the Startegic Research Institute of the University of
Defence
Milan Petrović, Director of the Center for Culture and Arts Aleksinac
Dragan Aleksić, PhD, Center for Culture and Arts Aleksinac
2
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР ORGANIZING COMMITTEE
Др Драган Алексић, председник, Центар за културу и уметност Алексинац
Др Марија Јефтимијевић Михајловић, директор Института за српску културу
Приштина – Лепосавић
Проф. др Александар Растовић, директор Историјског института Београд
Др Светлана Шеатовић, директор Института за књижевност и уметност, Београд
Проф. др Драган Станар, директор Института за стратегијска истраживања
Универзитета одбране
Проф. др Далибор Денда, пуковник, Институт за стратегијска истраживања
Универзитета одбране
Милан Петровић, директор Центра за културу и уметност Алексинац
Др Софија Божић, Институт за новију историју Србије, Београд
Проф. др Жељко Младеновић, Академија васпитачко-медицинских струковних студија,
Алексинац
Др Иван Бецић, Институт за српску културу Приштина – Лепосавић
Милош Паовић, Центар за културу и уметност Алексинац
Лидија Ракоњац, Центар за културу и уметност Алексинац
Др Василије Драгосављевић, Историјски институт Београд, секретар
Dragan Aleksić, PhD, President, Center for Culture and Arts Aleksinac
Marija Jeftimijević Mihajlović, PhD, Director of the Institute for Serbian Culture Priština – Leposavić
Prof. Aleksandar Rastović, PhD, Director of the Institute of History Belgrade
Svetlana Šeatović, PhD, Director of the Institute for Literature and Arts, Belgrade
Prof. Dragan Stanar, PhD, Director of the Strategic Research Institute, University of Defence
Prof. Dalibor Denda, PhD, Colonel, Strategic Research Institute, University of Defence
Milan Petrović, Director of the Center for Culture and Arts Aleksinac
Sofija Božić, PhD, Institute for Recent History of Serbia, Belgrade
Prof. Željko Mladenović, PhD, Academy of Applied Preschool Teaching and Medical Studies,
Aleksinac
Ivan Becić, PhD, Institute for Serbian Culture Priština – Leposavić
Miloš Paović, Center for Culture and Arts Aleksinac
Lidija Rakonjac, Center for Culture and Arts Aleksinac
Vasilije Dragosavljević, PhD, Institute of History Belgrade, Secretary
3
П р о г р а м P r o g r a m
Понедељак, 29. јун 2026. године, 14 сати / Monday, June 29, 2026, 2:00 PM
Поздравнe речи на отварању скупа

  • Далибор Радичевић, председник Општине Алексинац
  • Представник Министарства културе Републике Србије
  • Др Драган Алексић, Центар за културу и уметност Алексинац
    Welcome Address at the Opening of the Conference
  • Dalibor Radičević, President of the Municipality of Aleksinac
  • Representative of the Ministry of Culture of the Republic of Serbia
  • Dragan Aleksić, PhD, Center for Culture and Arts Aleksinac
    ОТВАРАЊЕ СКУПА OPENING CEREMONY
    4
    ПРВА СЕДНИЦА FIRST SESSION
    Понедељак, 29. јун 2026. године, 14. 30 сати / Monday, June 29, 2026, 2:30 PM
    Пресеавајући: Александар Растовић, Арпад Хорњак
    Moderators: Aleksandar Rastović, Arpad Hornyak
    Далибор ДЕНДА
    ВЕЛИКА ИСТОЧНА КРИЗА И ФОРМИРАЊЕ И РАД ГЛАВНОГ ЂЕНЕРАЛШТАБА
    СРПСКЕ ВОЈСКЕ 1876. ГОДИНЕ
    Dalibor DENDA
    THE GREAT EASTERN CRISIS AND THE FORMATION AND WORK OF THE
    GENERAL STAFF OF THE SERBIAN ARMY IN 1876
    Слободан ЂУКИЋ
    СРПСКИ ОФИЦИРИ У РАТУ 1876. ГОДИНЕ
    Slobodan ĐUKIĆ
    SERBIAN OFFICERS IN THE WAR OF 1876
    Радомир Ј. ПОПОВИЋ
    МОБИЛИЗАЦИЈА ВОЈСКЕ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ ЗА РАТ ПРОТИВ
    ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА 1876. ГОДИНЕ
    Radomir J. POPOVIĆ
    MOBILIZATION OF THE ARMY OF THE PRINCIPALITY OF SERBIA FOR THE WAR
    AGAINST THE OTTOMAN EMPIRE IN 1876
    5
    Каталин ШРЕК
    РАСПРАВЕ О СПОЉНОЈ ПОЛИТИЦИ АУСТРОУГАРСКЕ У УГАРСКОМ
    ПАРЛАМЕНТУ: РЕФЛЕКСИЈЕ НА СРПСКО-ТУРСКИ РАТ 1876.
    Katalin SCHREK
    DEBATES ON AUSTRO–HUNGARIAN FOREIGN POLICY IN THE HUNGARIAN
    PARLIAMENT: REFLECTIONS ON THE SERBIAN–TURKISH WAR OF 1876
    Д и с к у с и ј а / D i s c u s s i o n
    П а у з а / B r e a k
    П р о г р а м P r o g r a m
    Боривоје МИЛОШЕВИЋ
    ИЗМЕЂУ ИДЕЈЕ СЛОБОДЕ И ВОЈНЕ РЕАЛНОСТИ: БИТКА ЗА БИЈЕЉИНУ 1876.
    ГОДИНЕ
    Borivoje MILOŠEVIĆ
    BETWEEN THE IDEA OF FREEDOM AND MILITARY REALITY: THE BATTLE OF
    BIJELJINA IN 1876
    Радован СУБИЋ
    ПОД ЗАСТАВОМ СРБИЈЕ. ХЕНРИ МАКИВЕР У СРПСКО-ТУРСКОМ РАТУ 1876.
    ГОДИНЕ
    Radovan SUBIĆ
    UNDER THE FLAG OF SERBIA: HENRY MACIVER IN THE SERBIAN–TURKISH
    WAR OF 1876
    Д и с к у с и ј а / D i s c u s s i o n
    6
    Aрпад ХОРЊАК
    БАЛКАН, СРБИЈА И СРБИ У МАЂАРСКОМ ЈАВНОМ МЊЕЊУ ТОКОМ СРПСКО-
    ТУРСКОГ РАТА 1876.
    Arpad HORNYAK
    THE BALKANS, SERBIA, AND THE SERBS IN HUNGARIAN PUBLIC OPINION
    DURING THE SERBIAN-TURKISH WAR OF 1876
    Габор ДЕМЕТЕР
    НЕКЕ ДЕМОГРАФСКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ: СПОНТАНЕ И
    ПРИНУДНЕ МИГРАЦИЈЕ, ПРОМЕНЕ ЕТНИЧКИХ ОБРАЗАЦА – ШТА НАС УЧЕ
    СТАТИСТИКА И КАРТЕ?
    Gábor DEMETER
    SOME DEMOGRAPHIC CONSEQUENCES OF THE GREAT EASTERN CRISIS:
    SPONTANEOUS AND FORCED MIGRATION, CHANGING ETHNIC PATTERNS –
    WHAT DO STATISTICS AND MAPS TEACH US?
    ДРУГА СЕДНИЦА SECCOND SESSION
    Уторак, 30. јун 2026. године, 9.00 сати / Tuesday, June 30, 2026, 9:00 AM
    Пресеавајући: Марија Јефтимијевић Михајловић, Владислав Гриб
    Moderators: Marija Jeftimijevć Mihajlović, Vladislav Grib
    Владислав ГРИБ
    ПОУКЕ ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ 1875–1878. ЗА РУСЕ И СРБЕ
    Vladislav GRIB
    LESSONS OF THE GREAT EASTERN CRISIS (1875–1878) FOR RUSSIANS AND SERBS
    Ћиро ПАОЛЕТИ
    ИТАЛИЈАНСКО РАТНО ДОПИСНИШТВО СА СРПСКОГ ФРОНТА
    Ciro PAOLETTI
    ITALIAN WAR CORRESPONDENCE FROM THE SERBIAN FRONT
    Жарко ЛЕКОВИЋ
    ЦРНА ГОРА И ПРВИ СРПСКО-ТУРСКИ РАТ 1876. ГОДИНЕ
    Žarko LEKOVIĆ
    MONTENEGRO AND THE FIRST SERBIAN–TURKISH WAR OF 1876
    7
    Весна МИЛОЈЕВИЋ
    ФУНКЦИОНИСАЊЕ ПОГРАНИЧНИХ КАРАНТИНА ТОКОМ РАТНИХ ДЕЈСТАВА
    ОД 1876. ДО 1878.
    Vesna MILOJEVIĆ
    THE FUNCTIONING OF BORDER QUARANTINES DURING THE WAR OPERATIONS
    FROM 1876 TO 1878
    Доц. др Станчо СТАНЧЕВ, Тодор ДОЧЕВ
    УЧЕШЋЕ БУГАРА У СРПСКО-ТУРСКОМ РАТУ 1876. ГОДИНЕ
    Stancho Stanchev, PhD, Assistent Professor, Todor Dochev
    PARTICIPATION OF BULGARIANS IN SERBIAN-OTTOMAN WAR 1876
    П р о г р а м P r o g r a m
    Василије ДРАГОСАВЉЕВИЋ
    СРПСКИ НАРОД У СПОЉНОПОЛИТИЧКИМ ПЛАНОВИМА PARTITO D’AZIONE
    УОЧИ И ТОКОМ ПРВОГ СРПСКО-ТУРСКОГ РАТА
    Vasilije DRAGOSAVLJEVIĆ
    THE SERBIAN PEOPLE IN THE FOREIGN POLICY PLANS OF THE PARTITO
    D’AZIONE ON THE EVE OF AND DURING THE FIRST SERBIAN–TURKISH WAR
    Петар ДРАГИШИЋ
    СРПСКА ИСТОРИОГРАФИЈА О ВАНБАЛКАНСКИМ АКТЕРИМА ВЕЛИКЕ
    ИСТОЧНЕ КРИЗЕ
    Petar DRAGIŠIĆ
    SERBIAN HISTORIOGRAPHY ON NON-BALKAN ACTORS OF THE GREAT
    EASTERN CRISIS
    8
    Иван М. БЕЦИЋ
    ЗНАЧАЈ СРПСКОГ НАРОДНОГ ЗАЈМА ЗА ВОЈНУ СПРЕМУ СРБИЈЕ У РАТУ СА
    ОСМАНСКИМ ЦАРСТВОМ 1876–1878.
    Ivan M. BECIĆ
    THE SIGNIFICANCE OF THE SERBIAN NATIONAL LOAN FOR SERBIA’S MILITARY
    PREPAREDNESS IN THE WAR WITH THE OTTOMAN EMPIRE, 1876–1878
    Софија БОЖИЋ
    ФЕНОМЕН СТРАХА У ПРВОМ СРПСКО-ТУРСКОМ РАТУ У СВЕДОЧЕЊИМА
    САВРЕМЕНИКА
    Sofija BOŽIĆ
    THE PHENOMENON OF FEAR IN THE FIRST SERBIAN–TURKISH WAR IN
    CONTEMPORARY TESTIMONIES
    Д и с к у с и ј а / D i s c u s s i o n
    П а у з а / B r e a k
    Валентина ВУКОВИЋ
    СРПСКО-ТУРСКИ РАТ И СЛИКЕ СРБИЈЕ КРОЗ ДНЕВНИКЕ И
    УМЕТНИЧКЕ ЗАПИСЕ ВАСИЛИЈА ПОЛЕНОВА
    Valentina VUKOVIĆ
    THE SERBIAN–TURKISH WAR AND IMAGES OF SERBIA THROUGH THE DIARIES
    AND ARTISTIC NOTES OF VASILIY POLENOV
    ТРЕЋА СЕДНИЦА THIRD SESSION
    Петар В. КРЕСТИЋ
    ПРВИ СРПСКО-ТУРСКИ РАТ 1876. ГОДИНЕ У ПУБЛИЦИСТИЧКИМ
    ПРИЛОЗИМА ШАРЛА БЕТАНА
    Petar V. KRESTIĆ
    THE FIRST SERBIAN–TURKISH WAR OF 1876 IN THE JOURNALISTIC
    CONTRIBUTIONS OF CHARLES BÉTHUNE
    Драган АЛЕКСИЋ
    ПОГЛЕД НА СРПСКУ ВОЈСКУ У РАТУ 1876. ГОДИНЕ У ДНЕВНИКУ И
    ИЗВЕШТАЈИМА ФРАНЦУСКОГ КАПЕТАНА Д’ОРМЕСОНА
    Dragan ALEKSIĆ
    A VIEW OF THE SERBIAN ARMY IN THE WAR OF 1876 IN THE DIARY AND
    REPORTS OF FRENCH CAPTAIN D’ORMESSON
    Jasmina AHMETAGIĆ
    FROM MESSIANIC VISION TO IRONIC DEMYSTIFICATION: THE FIRST SERBIAN–
    TURKISH WAR IN THE WORKS OF DOSTOEVSKY, TOLSTOY, AND PEKIĆ
    9
    Уторак, 30. јун 2026. године, 15 сати / Tuesday, June 30, 2026, 3:00 PM
    Пресеавајући: Далибор Денда, Ћиро Паолети
    Moderators: Dalibor Denda, Ciro Paolleti
    Јасмина АХМЕТАГИЋ
    ОД МЕСИЈАНСКЕ ВИЗИЈЕ ДО ИРОНИЈСКЕ ДЕМИСТИФИКАЦИЈЕ: ПРВИ
    СРПСКО-ТУРСКИ РАТ У ДЕЛУ ДОСТОЈЕВСКОГ, ТОЛСТОЈА И ПЕКИЋА
    Др ҝҺҸӂϐϘИКЕТИЋ
    ϛϚϏϗϑϐϗϚϙϐϚϙϝϖϚϏϗϔϝϞό̛Ȫȣɀ́ ϙόϐϑҢόώόχόϏϚϐϔϙϑ
    ϔϛϜώϔϝϜϛϝКО-ТУРСКИ РАТ
    PhD Uroš D. Miketić
    THE VIEW OF THE LONDON TIMES ON THE EVENTS OF 1876
    AND THE FIRST SERBIAN-TURKISH WAR
    Д и с к у с и ј а / D i s c u s s i o n
    П р о г р а м P r o g r a m
    Небојша КУЗМАНОВИЋ
    ПЕСНИШТВО КАО СМРТНИ ЗАНОС: СЛУЧАЈЕВИ БОХУСЛАВА БЕЛЕ И АДОЛФА
    СВЕТОПЛУКА ОСВАЛДА
    Nebojša KUZMANOVIĆ
    POETRY AS A MORTAL ECSTASY: THE CASES OF BOHUSLAV BĚLA AND ADOLF
    SVĚTOPLUK OSVALD
    Бојан ЧОЛАК
    ПОЕТИЗАЦИЈА РАТА 1876: ИЗМЕЂУ ЕПСКОГ НАСЛЕЂА И САВРЕМЕНОГ
    ИСКУСТВА
    Bojan ČOLAK
    THE POETICIZATION OF THE WAR OF 1876: BETWEEN EPIC HERITAGE AND
    CONTEMPORARY EXPERIENCE
    Момир Н. НИНКОВИЋ
    ПРВИ СРПСКО-ТУРСКИ РАТ У ВОЈНОЈ ПЕРИОДИЦИ
    Momir N. NINKOVIĆ
    THE FIRST SERBIAN–TURKISH WAR IN MILITARY PERIODICALS
    Оља АРСЕНИЈЕВИЋ
    МЕДИЈИ И РАT: СРПСКА ШТАМПА У ФУНКЦИЈИ КОЛЕКТИВНОГ ПАМЋЕЊА (1876)
    Olja ARSENIJEVIĆ
    MEDIA AND WAR: THE SERBIAN PRESS IN THE FUNCTION OF COLLECTIVE
    MEMORY (1876)
    Раденко ШЋЕКИЋ
    „ВЕЉИ” РАТ КРОЗ КУЛТУРУ СЈЕЋАЊА: ВЕЛИКА ИСТОЧНА КРИЗА НА
    СТРАНИЦАМА „ГЛАСА ЦРНОГОРЦА”
    Radenko ŠĆEKIĆ
    “THE GREAT” WAR THROUGH THE CULTURE OF MEMORY: THE GREAT
    EASTERN CRISIS ON THE PAGES OF “GLAS CRNOGORCA”
    10
    Д и с к у с и ј а / D i s c u s s i o n
    П а у з а / B r e a k
    ЧЕТВРТА СЕДНИЦА FOURTH SESSION
    Ђорђе ЂУРИЋ
    ВИСОКОШКОЛСКА ОМЛАДИНА У ПРВОМ СРПСКО-ТУРСКОМ РАТУ
  1. ГОДИНЕ: НЕКОЛИКО КАРАКТЕРИСТИЧНИХ ПРИМЕРА
    Đorđe ĐURIĆ
    HIGHER EDUCATION STUDENTS IN THE FIRST SERBIAN–TURKISH WAR OF 1876:
    SEVERAL CHARACTERISTIC EXAMPLES
    Оливера ДРАГИШИЋ
    УЛОГА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У СРПСКО-ТУРСКИМ РАТОВИМА 1876–1878.
    Olivera DRAGIŠIĆ
    THE ROLE OF THE NATIONAL THEATRE IN THE SERBIAN–TURKISH WARS OF
    1876–1878
    Бошко М. БРАНКОВИЋ
    ИЗМЕЂУ КОНТРОЛЕ, РЕПРЕСИЈЕ И ПРИЛАГОЂАВАЊА: ПОЛОЖАЈ СРПСКИХ
    ШКОЛА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ПРЕД УСТАНАК 1875–1878. ГОДИНЕ
    Boško M. BRANKOVIĆ
    BETWEEN CONTROL, REPRESSION, AND ADAPTATION: THE POSITION OF SERBIAN
    SCHOOLS IN BOSNIA AND HERZEGOVINA BEFORE THE UPRISING OF 1875–1878
    Јована БЛАЖИЋ ПЕЈИЋ
    КИРЈЕЈЕВИ У СЛУЖБИ СРБА: ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ СРПСКО-РУСКИХ ВЕЗА
    У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА
    Jovana BLAŽIĆ PEJIĆ
    RUSSIAN CLERGY IN THE SERVICE OF THE SERBS: A CONTRIBUTION TO THE
    HISTORY OF SERBIAN–RUSSIAN RELATIONS IN THE SECOND HALF OF THE 19TH
    CENTURY
    11
    Среда, 1. јул 2026. године, 9.00 сати / Wednesday, July 1, 2026, 9:00 AM
    Пресеавајући: Светлана Шеатовић, Раденко Шћекић
    Moderators: Svetlana Šeatović, Radenko Šćekić
    Д и с к у с и ј а / D i s c u s s i o n
    П р о г р а м P r o g r a m
    Зоја БОЈИЋ
    ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У ГОРЊЕМ АДРОВЦУ У КОНТЕКСТУ РУСКЕ САКРАЛНЕ
    АРХИТЕКТУРЕ У СРБИЈИ
    Zoja BOJIĆ
    THE HOLY TRINITY CHURCH IN GORNJI ADROVAC IN THE CONTEXT OF RUSSIAN
    SACRAL ARCHITECTURE IN SERBIA
    Ивана ЖЕНАРЈУ РАЈОВИЋ
    СПОМЕН-ОБЕЛЕЖЈА РАТОВА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И НЕЗАВИСНОСТ (1876–1878)
    Ivana ŽENARJU RAJOVIĆ
    MEMORIALS OF THE WARS FOR LIBERATION AND INDEPENDENCE (1876–1878)
    Д и с к у с и ј а / D i s c u s s i o n
    Др Софија Божић
    З а к љ у ч н е н а п о м е н е / C o n c l u d i n g R e m a r k s
    Милан Петровић
    Р е ч н а з а т в а р а њ у с к у п а /
    C l o s i n g R e m a r k s a t t h e E n d o f t h e C o n f e r e n c e
    12
    Кристина МИЛИЧИЋ
    ВОЈНИ ИЗДАЦИ СРБИЈЕ У СРПСКО-ТУРСКИМ РАТОВИМА (1876–1878)
    Kristina MILIČIĆ
    MILITARY EXPENDITURES OF SERBIA IN THE SERBIAN–TURKISH WARS (1876–1878)
    Мср Лазар РАДАН
    ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНАК 1875. И ПОЧЕТАК ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ
    M.A. Lazar Radan
    The Herzegovina Uprising of 1875 and the Beginning of the Great Eastern Crisis
    Среда, 1. 7. 2026.
    Обилазак знаменитих локација из Првог српско-турског рата –
    Руска Црква у Горњем Адровцу, Манастир Св. Роман и Делиград.
    СПИСАК УЧЕСНИКА LIST OF PARTICIPANTS
    Др Драган Алексић (Центар за културу и уметност, Алексинац, Србија)
    Dragan Aleksić, PhD (Center for Culture and Arts, Aleksinac, Serbia )
    Др Оља Арсенијевић (Институт за српску културу Приштина – Лепосавић, Србија)
    Olja Arsenijević, PhD (Institute for Serbian Culture Priština – Leposavić, Serbia)
    Др Јасмина Ахметагић (Институт за српску културу Приштина – Лепосавић, Србија)
    Jasmina Ahmetagić, PhD (Institute for Serbian Culture Priština – Leposavić, Serbia)
    Др Иван М. Бецић (Институт за српску културу Приштина – Лепосавић, Србија)
    Ivan M. Becić, PhD (Institute for Serbian Culture Priština – Leposavić, Serbia)
    Др Јована Блажић Пејић (Историјски институт Београд, Србија)
    Jovana Blažić Pejić, PhD (Institute of History Belgrade, Serbia)
    Др Зоја Бојић (Институт за књижевност и уметност, Београд, Србија)
    Zoja Bojić, PhD (Institute for Literature and Arts, Belgrade, Serbia)
    Др Софија Божић (Институт за новију историју Србије, Београд, Србија)
    Sofija Božić, PhD (Institute for Recent History of Serbia, Belgrade, Serbia)
    Проф. др Бошко М. Бранковић (Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, Бања
    Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина)
    Prof. Boško M. Branković, PhD (University of Banja Luka, Faculty of Philosophy, Banja Luka,
    Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina)
    Др Валентина Вуковић (Институт за књижевност и уметност, Београд, Србија)
    Valentina Vuković, PhD (Institute for Literature and Arts, Belgrade, Serbia)
    Проф. др Владислав Гриб (Московски универзитет „А.С.Грибоедов”, Москва, Русија)
    Prof. Vladislav Grib (Moscow University “A.S. Griboedov”, Moscow, Russia)
    Др Габор Деметер (Истраживачки центар за хуманистичке науке ЕЛТЕ, Будимпешта, Мађарска)
    Gábor Demeter, PhD (ELTE Research Centre for the Humanities, Budapest, Hungary)
    Проф. др Далибор Денда, пуковник (Институт за стратегијска истраживања, Универзитет
    одбране, Београд, Србија)
    Prof. Dalibor Denda, PhD, Colonel (Strategic Research Institute, University of Defence, Belgrade, Serbia)
    Др Оливера Драгишић (Институт за новију историју Србије, Београд, Србија)
    Olivera Dragišić, PhD (Institute for Recent History of Serbia, Belgrade, Serbia)
    Др Петар Драгишић (Институт за новију историју Србије, Београд, Србија)
    Petar Dragišić, PhD (Institute for Recent History of Serbia, Belgrade, Serbia)
    Др Василије Драгосављевић (Историјски институт Београд, Србија)
    Vasilije Dragosavljević, PhD (Institute of History Belgrade, Serbia)
    Проф. др Слободан Ђукић (Универзитет одбране, Београд, Србија)
    Prof. Slobodan Đukić, PhD (University of Defence, Belgrade, Serbia)
    13
    Тодор Дочев, Генерал-мајор (Бугарска национална комисија за војну историју)
    Todor Dochev, Major General (Bulgarian national commission of Military History)
    Проф. др Ђорђе Ђурић (Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија)
    Prof. Đordje Đurić, PhD (Faculty of Philosophy, University of Novi Sad, Serbia)
    Др Ивана Женарју Рајовић (Институт за српску културу Приштина – Лепосавић, Србија)
    Ivana Ženarju Rajović, PhD (Institute for Serbian Culture Priština – Leposavić, Serbia)
    Др Небојша Кузмановић (Архив Војводине, Нови Сад, Србија)
    Nebojša Kuzmanović, PhD (Archives of Vojvodina, Novi Sad, Serbia)
    Др Петар В. Крестић (Историјски институт Београд, Србија)
    Petar V. Krestić, PhD (Institute of History Belgrade, Serbia)
    Др Урош Д. Микетић (Косовска Митровица)
    PhD Uroš D. Miketić (Kosovska Mitrovica)
    Др Кристина Миличић (Историјски институт Београд, Србија)
    Kristina Miličić, PhD (Institute of History Belgrade, Serbia)
    Др Весна Милојевић (Институт за српску културу Приштина – Лепосавић, Србија)
    Vesna Milojević, PhD (Institute for Serbian Culture Priština – Leposavić, Serbia)
    Проф. др Боривоје Милошевић (Филозофски факултет, Универзитет у Бањој Луци, Бања
    Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина)
    Prof. Borivoje Milošević, PhD (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka, Banja Luka,
    Republic of Srpska, Bosnia and Herzegovina)
    Др Момир Н. Нинковић (Институт за стратегијска истраживања, Универзитет одбране,
    Београд, Србија)
    Momir N. Ninković, PhD (Strategic Research Institute, University of Defence, Belgrade, Serbia)
    Др Ћиро Паолети (Војно-историјска комисија, Рим, Италија)
    Ciro Paoletti, PhD (Military-Historical Commission, Rome, Italy)
    Др Радомир Ј. Поповић (Историјски институт, Београд, Србија)
    Radomir J. Popović, PhD (Institute of History Belgrade, Serbia)
    Проф. др Радован Субић (Филозофски факултет, Универзитет у Бањој Луци, Бања Лука,
    Република Српска, Босна и Херцеговина)
    Prof. Radovan Subić, PhD (Faculty of Philosophy, University of Banja Luka, Banja Luka, Republic
    of Srpska, Bosnia and Herzegovina)
    Др Арпад Хорњак (Истраживачки центар за хуманистичке науке ЕЛТЕ, Будимпешта, Мађарска)
    Arpad Hornyak, PhD (ELTE Research Centre for the Humanities, Budapest, Hungary)
    Др Бојан Чолак (Институт за књижевност и уметност, Београд, Србија)
    Bojan Čolak, PhD (Institute for Literature and Arts, Belgrade, Serbia)
    Др Каталин Шрек (Историјски институт, Универзитет у Дебрецену, Мађарска)
    Katalin Schrek, PhD (Institute of History, University of Debrecen, Debrecen, Hungary)
    Др Раденко Шћекић (Историјски институт, Универзитет Црне Горе, Подгорица, Црна Гора)
    Radenko Šćekić, PhD (Historical Institute, University of Montenegro, Podgorica, Montenegro)
    СПИСАК УЧЕСНИКА LIST OF PARTICIPANTS
    14
    Др Жарко Лековић (Историјски институт, Универзитет Црне Горе, Подгорица, Црна Гора)
    Žarko Leković, PhD (Historical Institute, University of Montenegro, Podgorica, Montenegro)
    Мср Лазар Радан, докторанд (Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду)
    M.A. Lazar Radan, PhD candidate (Faculty of Philosophy, University of Novi Sad)
    Доц. др Станчо Станчев (Бугарска национална комисија за војну историју)
    Stancho Stanchev, PhD, Assistent Professor (Bulgarian national commission of Military History)
    ОБАВЕШТЕЊЕ INFORMATION
    Седнице се одржавају у Центру за културу и уметност Алексинац (Ул. Душана
    Тривунца бр. 15, 18220 Алексинац).
    Време саопштења ограничено је на 10 минута, а време за дискусију на 5 минута.
    The sessions will be held at the Center for Culture and Arts Aleksinac (15 Dušana Trivunca
    Street, 18220 Aleksinac).
    The exposition time is set to 10 minutes, and the discussion time to 5 minutes.
    Реализацију међународног научног скупа
    ВЕЛИКА ИСТОЧНА КРИЗА И ПРВИ СРПСКО-ТУРСКИ РАТ 1876. ГОДИНЕ
    помогли су:
    Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије,
    Министарство културе Републике Србије и
    Центар за културу и уметност Алексинац
    The organization of the international scientific conference

OTP BANKA:

Broj Žiro računa: 325930070548544149

Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com

Представа „Неки важан човек“

Posted in KULTURA with tags , , , on November 28, 2025 by zooncoolion

Или како грицнути пиједестал знамените личности, а да представа ипак буде добра

Пре неку годину једна девојчица, у некој западној земљи окружена животом у коме доминира дигитални свет из тастатуре, добила је или нашла урамљен комплет старих посребрених, лепо украшених кашичица. Кад је питала старије откуд то и зашто су урамљене одговорили су јој да је то вероватно зато што су некада припадале неком важном човеку. Без имена и објашњења. Тако се, уз фотографију тог урамљеног сета кашичица, завршава пета, последња такмичарска представа овогодишњег ПИП фестивала, „Неки важан човек“ зајечарског позоришта „Зоран Радмиловић“ у режији Жељка Хубача и асистента и сарадника на тексту Александра Милосављевића. Представа чија је тема, рећи ће аутори током разговора који је уследио, политичар сам по себи. Али, кроз животоописаније Николе Баје Пашића, човека који је стварао ову државу.

Тежак залогај, добар текст, изведба која изазива емоције с понешто места за оправдану критику. Јер, Баја Пашић је човек чији је цели живот провео у јавном раду и стварању, а који у много чему још увек остаје мистерија. Ипак, не довољно тајанствен да би се оправдала одређена решења. Ко је, дакле, Хубачев Никола Пашић?

Неки Човек чији се цели живот размотава у тренутку када доживљава мождани удар, дакле у дану и ноћи када је преминуо. Од шетње Фиренцом са својом драгом Ђорђином (Ана Бертшнајдер Танасковић)  и просидбе, на први поглед неромантичне, до тих урамљених кашичица и речи “Неки важан човек.” А између? Између су кафанске расправе са Светозаром Марковићем (Бранислав Мијатовић) и Михаилом Бакуњином (Габријел Бећаревић) о држави и правди, шта  треба словенским народима –држава социјалне правде или анархизам –  у време студија у Швајцарској. После ће сенке споменутог двојца спочитавати Пашићу (у извођењу глумца Милоша Танасковића) да је изневерио своје младе идеале због којих је и ушао у политику. Ту је и политички рат с Обреновићима, конкретно с краљем Миланом. На Пашићеве оптужбе да је превише приближио Србију Аустро-Угарској али и да се српска позиција Пијемонта међу јужнословенским  народа сломила на Сливници у рату против Бугарске, краљ Милан (игра га Иван Нинчић) ће језгровито сажети срж своје политике – мудар човек пије воду с два извора, а онај што користи само један извор ризикује да и тај један пресуши.  Херцеговачки устанак и српско турски ратови као врхунац Велике Источне кризе, Тимочка буна, „Црвени барјак“ у Крагујевцу, скупштинске расправе, замерке опозиције да је лукавац који је успео да преживи три краља, а да га је после Тимочке буне краљ Милан поткупио положајем… Све је то ту.

Главни део приче о Пашићу је, разуме се, Велики Рат. И његов син Рада, оптуживан да је избегавао војну обавезу, био ратни профитер и уоппште узев тешка срамота свога оца. Чини се да је баш овај део историје био најлакши  ауторима да Пашића сведу на обичну личност и оно најприземније схватање политичара какве их ми данас често видимо. Почев од поздрава француске новинарке на Солунском фронту – гости су Пашићима увек добродошли па макар то били и новинари – па до трећепозивца  што покушава да спаси сина.

Интервју француској новинарки је и веза са савременим односом према медијима али и приказ Пашићевог личног и политичког генија. Вешт политичар свесно лажно представља своју супругу која гошћу послужује оним кашичицама с почетка текста, да би је, уколико она убаци у интервју гласине о могућем војном пучу који је коришћен за осуду Аписа, могао дезавуисати као особу с лошим памћењем. Истовремено објашњава зашто Србија није прихватила 1915. аустријску понуду за сепаратним миром – јер би то 1919. користили или сами Аустријанци против Србије или би је савезници казнили због издаје. Одмах затим следи сцена провода Раде Пашића у Мулен Ружу, у време најстрашнијих страдања ефектно приказаних на видеу иза леђа Пашићевог сина уз Сен – Санов „Кан-Кан.“ Док се Пашићев лик мрља проводом његовог сина у Паризу, на фронту тече најдирљивија сцена: један трећепозивац у штабу српске војске моли да му пре јуриша уз Кајмакчалан сина пребаце у комору, а да пусте њега да јуриша. Од петорице синова које је имао, четворица су већ погинула, на његове очи. Ако нико од младежи не преживи за који мој смо се и борили, рећи ће овај отац (игра га маестрално Зоран  Карајић) сажимајући целу српску трагедију тог рата. Овај контрапункт млађем Пашићу подигао је публику и изазвао громки аплауз много пре краја преставе.

Али ма како ефектан био тај вихор тешких сцена (занатски веома добро решених), баш ту лежи тачка за критичко испитивање ове, иначе одиста добре представе.

Преиспитивање прошлости је легитимно, демитологизација такође. Али само ако ту прошлост заиста познајете и служите се доказаним чињеницама. И ако те поступке не вршите да би прошлости и њеним актерима судили по данашњим мерилима и додавали данашње елементе.

Да Рада Пашић није баш светао пример детета политичара није. Али да је жестоко оцрњиван, и то је тачно. Међутим, да ли само по томе треба судити Пашићу као политичару али и обичном људском бићу? Или по оптужбама Марковића и Бакуњина, па и других политичких противника, да је изневерио своје младе идеале, постао компромисер без премца, манипулатор, чак политичка кукавица?

За Пашића се може рећи много тога, али не и да је био кукавица, да није умео да процени и да се политиком бавио само зарад своје користи (што је данас уобичајена пракса). Политиком се бавио из уверења, верујући да као школован човек треба да допринесе јачању земље. „Пашић је по десетину година носио исту реденготу, коју је, извесно, облачио тек на изласку из куће“, писао је о њему Јован Дучић. „Њене су се године виделе на сјају њених свилених ревера, ко је добро осмотрио тог импозантног старца, чија је пророчка бела брада сама покривала половину његових груди…“

А баш ту браду су творци представе већ после десет минута скинули и заједно с полуцилиндром и смокингом оставили са стране, на лутки, како би на сцени остао само глумац без иједног физичког обележја Пашића. Може бити да би се подцртала та жељена порука – сви политичари су исти, или слични. Истина, онако с балкона, главни глумац помало подсети на другог политичара – Лењина. А што је опет необична случајност – баш је Пашић, упркос покиданим односима с Москвом због бољшевичке револуције, дојавио вођама СССР, да се припремају тешка непочинства с великим потенцијалом за изазивање још веће светске опасности… Као што је уочи Сарајевског атентата његова влада јавила двору у Бечу да се припрема атентат и да га ваља предупредити. И као што је касније дојавио и Кемалу Ататурку да Краљевина СХС неће попустити под британским притиском и ући у још један  рат против Турске, у време устанка малоазијских Грка, а за туђу ползу…

Није баш обичан полиитичар, свакако не из савременог талога што преовлађује данас, зар не? Зато је помало неприхватљиво рећи да су вам сви политичари исти и да не делите исте вредности с њима (што неко рече током разговора с актерима представе после изведбе) јер би се то дало схватити и да не делите и петљу да се прихвати претешка судбина и умеће да се добије рат у коме је однос 100: 1. Као што је, такође,  неприхватљиво да барем мало не проучите историјска дела о личности коју глумите…

Но, добро – ако се изузму тих пар детаља, може се рећи да је Хубачев Пашић човек од крви и меса, строг, вешт у свему што чини, и дефинитивно стамен, чврст, велики. Такав је и краљ Милан – јасно исклесан лик владара који даје све од себе да добро крмани својим државним бродом и успева да оствари вишевековни сан – опет независну државу. Сви карактери су добро изграђени, све сцене и промене  се попут цвета отварају директно пред публиком, често простим командама. И нимало нису налик “свим политичарима” …

За разлику од многих покушаја деконструкције уврежених представа али и чињеница о догађајима или личностима, ова представа Баје Пашића је испала веома добро. И заслужила је све аплаузе.

Награда за најбољу представу на Фестивалу ПИП према одлуци жирија припала је представи „Мама” у режији Небојише Брадића

Posted in KULTURA with tags , , , , , on November 27, 2024 by zooncoolion

Извор: ПИП

Фото: Стефан Живковић, Саша Гидра Марковић

Одлука жирија Фестивала ПИП 2024.

Алексинац, 26. новембар 2024.

Жири 12. фестивала првоизведених представа у Алексинцу, који је радио у саставу: Мирослав Радоњић, театролог, члан, Бранислав Недић, драматург, члан и Биљана Николић, глумица, председница, на завршној седници одржаној 26. новембра 2024. године

ЗАКЉУЧИО ЈЕ

да је избор представа у такмичарском програму који је сачинио селектор Миливоје Млађеновић понудио релевантан преглед репертоара српских позоришта базираног на праизведбама. Жанровски и стилски разноврсно, од мањих драмских форми до раскошних ансамбл представа, особене поетике и естетике, овогодишњи избор је у исто време дао прилику гледаоцима да уживају у маштовитој и сценски ефектној глумачкој игри.

Сагледавајући уметничке домете представа у такмичарској селекцији, Жири је донео следеће

ОДЛУКЕ

-да се специјална награда додели анасамблу новосадског позоришта за импресивну, надахнуту, духовиту, експресивну и бравурозну глумачку игру у представи „Било једном у Новом Саду“ Андраша Урбана.

-да се награда „Душан Дука Јовановић“ за најбољег младог глумца/глумицу додели Јелени Лончар за више улога у представи „Мистерија Душан Васиљев“, по тексту Дуње Матић, у режији Марка Челебића, Битеф театра из Београда. Јелена Лончар показала је завидан таленат и одмереност у глумачком изразу, остваривши упечатљиве улоге, нарочито у лику мајке.

-да се награда за најбољег глумца додели Милошу Цветковићу за улогу Жутог у представи „Прасетина на 178 начина“, Александре Јовановић, у режији Соње Петровић, Народног позоришта Ниш. Милош Цветковић је у захтевној улози Жутог оживео трагичан лик користећи широк дијапазон глумачких средстава. Стално присутан на сцени, суверено је водио потресну причу о одрастању, насиљу и комплексном односу са родитељима.

-да се награда „Олга Ивановић“ за најбољу глумицу додели Тамари Драгичевић за улогу Нине у представи „Мама“ Морган Лојд Малколм у режији Небојше Брадића, Атеље 212, Београд. Нина, Тамаре Драгичевић психолошки је вишедимензионалан лик, у непрестаној борби са унутрашњим страховима и демонима, на суптилној граници између стварности и сновиђења.

-да се награда за најбољу режију додели Небојши Брадићу за режију представе „Мама“. Небојша Брадић је дискретном, минуциозном и сведеном режијом омогућио да у представи Атељеа 212 до изражаја дођу раскошан глумачки потенцијал и одличан драмски текст.

-да се награда за најбољу представу додели Атељеу 212 за представу „Мама“. Сви сегменти овог остварења, од интригантног текста, преко сјајних улога до промишљене режије, отелотворују представу високих естетских и уметничких домета.

-да се награда „Слободан Селенић” за најбољи драмски текст додели Морган Лојд Малколм за драму „Мама“. Реч је о изузетном комаду британске списатељице, који се може дефинисати као породична драма и психолошки трилер са темама мајчинства, односа између родитеља и деце и крхкости женског бића на почетку родитељства.

Све одлуке о наградама су донете једногласно.

Биљана Николић

Мирослав Радоњић

Бранислав Недић