Archive for АЛЕКСИНАЦ

Повратак Чарлија

Posted in KULTURA with tags , , , , , , , , , on February 3, 2026 by zooncoolion

ПИШУ: МИЛЕНА МИЛЕТИЋ И ДАВИД БРКИЋ

Фото: Ана Стојковић

О неочекиваним животним путањама, авантурама и странпутицама, полетна представа „Радовића“ вратила је деци једног  заборављеног јунака старе лектире

Никад не знаш шта живот носи, али у свакој потешкоћи постоји светла тачка и у сваком тешком крају може се скривати и покоји мали happy end. Тo je главна животна поука мачка Чарлија, главног јунака некада веома популарне књиге Александра Поповића, онако како су је приказали глумци Малог позоришта „Душко Радовић“ у представи којом је у понедељак отворен 9. Зимски позоришни фестивал за децу у Алексинцу.  Уз много музике и игре, одличан глумачки ансамбл „Душка Радовића“ је вратио међу децу ову данас помало заборављену књигу великог Александра Поповића уз коју су неке раније генерације уживале читајући је као обавезну школску лектиру. Дакле, Чарли се вратио. Али пре него што објаснимо како, ваља се држати редоследа догађаја, а то значи и рећи коју о самом фестивалу и отварању.

Дакле, „Чарли“ је у понедељак 2. фебруара отворио девети по реду дечији позоришни фестивал на коме ће у предстојећим данима гостовати још неколико представа – приштинског, крушевачког, краљевачког, лесковачког и алексиначког позоришта, али и нашег највећег дечијег театра, позоришта „Бошко Буха“. Фестивал чији је покровитељ Општина Алексинац, а сврха да заокружи културна стремљења Алексинца, бави се децом и пред њих изводи најбоља позоришта Србије, она професионална. Наиме, у граду с век дугим трајањем позоришног живота већ постоји понуда за малишане, а културни догађаји су бројни. Међутим, врхунска професионална позоришта су посебан ужитак за гледаоце, што важи и за малишане. А мали љубитељи позоришта су синоћ већ и пре почетка представе уведени у овај празник седме уметности црвеним тепихом, свечаним вратима са симболима свих представа које ће гледати, почев од страшила и књига до царског престола.

Селектор овогодишњег фестивала стари је знанац алексиначке позоришне сцене, глумац Фуад Табучић. „Овде се осећам као домаћин јер са овом пубиком и позориштем сарађујем већ двадесет и три године, на разне начине. Ове године ми је била намера да фестивал који је пре свега намењен публици, има представе које ће вас забавити, некима помоћи и у школи, можда. Али пазите, пропитиваћу“, нашалио се Табучић на отварању фестивала. Публици се обратио и Далибор Радичевић, председник СО Алексинац, који је фестивал и отворио:

„Поштована децо, имам част да вам се вечерас обратим у име Општине Алексинац као и у своје име, и пожелим да ових седам дана проведете уз добре представе које је селектор нашег фестивала одабрао. Алексинац се труди да и ви као најмлађа публика  одгледате представе из целе Србије и то, рекао бих, оне најбоље.“

И већ прве вечери, мали гледаоци и њихови пратиоци су имали прилику да уживају у причи о авантурама и недаћама мачка Чарлија. Да подестимо: мачак Чарли је рођен у месари, али се одлуком своје мајке која као и свака права мајка жели да јој дете живи лепим искуствима богат живот, обрео на броду. И животу се учио сам. Почев од омекшавања грубих морнара и пријатељевања с капетановом кћери, преко опасно заводљивих напуљских мачака и безобразног полицајца који га погрешно упућује до луке (због чега Чарли губи и брод и сигурност), до искоришћавања у једном од многих циркуса. Није тај живот увек био леп и сладак, али је у сваком горком часу постојало и неко добро, најчешће добронамерна особа или чак пријатељ. Морао је Чарли да научи да то што му је једна Виолета била пријатељ не значи да ће бити и друга, да су животне замке бројне, а странпутице страшне. Али и да у сваком тунелу постоји оно мало и драгоцено светло. Таман онако како и сви људи морају научити кроз живот. 

Разиграна, полетна и весела, представа Малог позоришта „Душко Радовић“ је заиста понела публику. Добра музика, глума, а изнад свега – прелепа сценографија с врло маштовитим и једноставним решењима. Сијалице-звездице, прозори и жалузине „најлепшег града на свету“ како је Поповић описао Напуљ, опасни људи и стазе великих градова и лука… Цео свет и цели живот. И то на распеван начин. Можда чак и превише распевано због чега они који нису читали књигу нису баш имали прилике да емоционално осете све поруке представе.

Како год, права представа за отварање фестивала, распалила је машту. Али и вратила Чарлија и странице чији је он главни јунак. Ако после овога барем неколико деце буде потражило књигу Александра Поповића да је прочитају, биће то добитак више. Чарли се, дакле, вратио, да опет буде на задовољство и малима и великима.

Жири и награде

О вредности сваке од представа као и улога ове године ће одлучиватис тручни жири у саставу: Ружица Васић, драматург, Милан Костић, глумац, затим редитељ Владимир Лазић. Као и током ПИП фестивала, и на овом ће жири сваке вечери прогласити глумца и глумицу вечери, а на крају ће одабрати и најбоље глумачко остварење. Поред ове награде, биће додељене и награде за колективну игру, епизодну улогу, најбољи костим, најлепшу сценографију и режију. Последње вечери фестивала ће биит изведена наградна представа а овога пута ће то бити „Пипи Дугочарапић“ Центра за културу и уметност Алексинца.

Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:

OTP BANKA:

Broj Žiro računa: 325930070548544149

Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com

Представа „Аутопутем“

Posted in KULTURA with tags , , on November 29, 2025 by zooncoolion

Спуштање завесе на магију

Нема малих прича,сваки човек крије целу авантуру у свом багажу

Милена Милетић

Све што човек створи има барем две приче, две историје. Једна је она коју виде сви ван производне линије, а друга се одвија иза кулиса и рефлектора, почиње идејом и доводи до производа. Та скривена сторија је често узбудљива најмање колико и она јавна, а  неретко и занимљивија јер укључује мале драмске заплете свих учесника стваралачког процеса. То је тема последње, ревијалне представе ПИП фестивала – „Аутопутем“ врањског позоришта Бора Станковић, у режији Ане Ђорђевић.

Колико пута сте имали прилику да видите филмове о настанку какве књиге, истраживачке мисије, научног рада, и сазнали да је пре блиставих светала рефлектора и аплауза, конфета и награда, ишао процес крцат заплетима и невољама. Пре неколико година се појавио филм „У срцу мора“ који је испричао праву позадину настанка романа „Моби Дик“ Хермана Мелвила, далеко страшнију причу о опсесији једног човека која је у смрт одвела десетине људи. Иза епохалне мисије „Аполо 11“ и слетања на Месец, чувеног ходања двојице астронаута стајала је цела повест вишегодишњих истраживања и рада стотина хиљада људи, с елементима расизма и сексизма у времену када се људско друштво суочавало с ослобађањима од разних врста ропства, ограничења права и слобода. Да не идемо даље – свако дело има своју предисторију, а процес израде уметничких дела, или оних што би да се издигну изнад занатског, стекну уметничку вредност и остану упамћена посебно је занимљив. Због уложених страсти и свих разлога што стоје скривени – бекства од себе и тешких проблема, жеље да се буде другачији или да се достигне нешто вредно памћења. Седма уметност је одавно препознала овај простор као извор добрих дела, и користи га. Тако је настала и представа „Аутопутем“ врањског позоришта „Бора Станковић.“

Једно мало позориште у, такође, малом месту, покушава да направи представу. И ангажује редитељку из другог места која стиже аутопутем. Док се представа припрема, откривају  се односи актера, њихове фрустрације, мотиви. Можда ће  некоме деловати смешно али то мало позориште има своју стару примадону која се тешко носи с рађањем млађе конкуренције. Али када из њихових малих исповести гледалац чује „ Па и мајка је човек“ или страх да се не остане безимена тетка, баба, она што је увек на радост деци али не и себи, дубина кризе актера постане веома јасна. Да не говримо о редитељки Снежани (сјајна Милена Стошић) која се брзо сукобљава с ансамблом, има кризу идеја за представу, ми а пре свега – страх да ништа неће урадити у животу. И да ће остати подједнако безлична и безимена као хигијеничарка на некој аутобуској станици на аутопуту. Или о младом глумцу који се од страха и жеље да одигра улогу живота толико убије од алкохола уочи премијере да га морају заменити, и то радником из технике… Сви ти људи су без чврстог постоља, вечито на путу. На аутопуту, да кажемо тако.

На први поглед лагана представа, без видљивог додира са геслом овогодишњег ПИП-а; на други, пуна страсти, криза и очаја људи што, пре било каквих почетака и прича о кризама, већ имају један велики проблем – како да се искажу. Са доста елемената с којима се свако од нас може повезати. И веома топла.

Представа је настала из сарадње редитељке Ане Ђорђевић и фестивала „Борини дани“ током  јавног читања драмског текста „Нечиста крв.“ Колико је оног интимног искуства стеченог током рада на том фестивалу унето у представу, нећемо размишљати. Довољно је то што је представа успешно доказала да нема малих прича и да сваки човек крије целу авантуру у свом багажу.

Удружење ,,Кошница” из Алексинца доделило литерарне награде најбољим ученицима основних и средњих школа

Posted in DRUŠTVO, KULTURA with tags , , , on January 29, 2025 by zooncoolion

Редакција

У просторијама библиотеке „Вук Караџић“ у Алексинцу, одржана је свечана додела награда поводом литерарног конкурса који је организовало удружење „Кошница Алексинац“. Ученици су своју креативност и таленат исказали кроз две задате теме: „Приче споменика на Брђанци“ и „Кад би мој град проговорио“, а жири је имао веома тежак задатак да изабере најбоље радове међу бројним сјајним причама.

У саставу жирија: Професори српског језика и књижевности Маја Радоман Цветићанин, Марија Петровић, Маја Петровић.

Стручни жири пажљиво је оцењивао радове и донео следећу одлуку

📌 Категорија 7. и 8. разред;

  1. место – Јања Бојовић (8/1, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Алексиначки Рудник) 🥇
  2. место – Вукашин Ћурчић (8/1, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Алексиначки Рудник)🥈
  3. место – Тамара Пантелић (8/6, ОШ „Иво Лола Рибар“, Александровац) 🥉

📌 Категорија средња школа;

  1. место – Петра Арсић (4. година, Уметничка школа, Ниш) 🥇
  2. место – Мина Стојановић (2. година, Алексиначка гимназија) 🥈
  3. место – Уна Стајић, Лесковац 🥉

,,,Честитамо свим добитницима, а свим учесницима захваљујемо на труду и учешћу! Ваше приче су доказ да млади имају богат свет маште и љубав према свом граду.

Видимо се следеће године са новим темама и инспиративним причама! ” – поручио је на крају председник удружења ,,Кошница” , Јован Стојковић.🐝