Skamenjeni svatovi
Piše: Ana Stojković
Foto: Milena Miletić
U Đavolju varoš krenuli smo nešto pre podneva. Milena je sve vreme u putu pratila navigaciju i govorila Marsi gde treba da skrene. Ponela je i kiflice. Mi smo bili obskrbljeni pogačicama koje sam uzela neposredno pred put. Stajemo u Prokuplje da uzmemo kafu. Nakon skoro dva sata vožnje stižemo u Đavolju varoš. Na samom ulazu ispred ovog nacionalnog lokaliteta nalaze se tezge sa raznoraznim napicima. Prilazim starijoj gospođi i pitam koja je cena slatka od jagode. Osamsto dinara- kaže gospođa. Možete probati ovaj ljubavni napitak. Otvara bočicu ljubavnog napitka i daje mi da probam. Sladunjavi ukus napitka topi mi se u ustima. Osećam da je predivnog ukusa ali se ipak odlučujem za slatko od jagoda. Slatko me podseća na detinjstvo. Pazarimo i magnetiće koji su u obliku ovih kamenih figura.
Ispred nas se prostite fascinantna priroda i prijatan ambijent.
Ulaznica za Đavolju varoš je 300 dinara, što je pristojna cena i svako ko nije imao prilike da poseti ovaj prirodni fenomen trebao bi to da učini. Miris šume i svež vazduh dok koračamo prožima nam telo. Na putu do skamenjenih figura nalaze se drvene statue koje podsećaju na skamenje svatove. Tu je i izvor lekovite vode a sa desne strane nalazi se i crkva gde je pored paljenja sveća potrebno vezati i papirnate maramice u čvor kako bi vas pratilo dobro zdravlje i sreća. Tu je i kamenje sreće upakovano u male kutije. Cena ovog kamenja je 80 dinara.
Nakon obilaska crkve penjemo se strmim stepenicama da vidimo skamenje svatove. Đavo je svakako bio ljut. Visoke okamenjene figure prostiru se pored nas kao u nekom filmu. Ogromna visina. Plašim je se.
Možeš ti to -govori Milena. Ja sam tu, ne boj se.
Neverovatan prizor ispred mene navodi me na razmišljanje o prirodi koja ima neverovatna svojstva transformacije dok kroz eroziju stvara kamene, skoro ljudske figure o kojima je narod ispredao raznorazne legende.
Uočavam da se na glavi jednog od svatova nalazi kamen koji podseća na žabu koja sedi.
Milena, pogledaj – žaba.
Dok sa vidikovca posmatramo neverovatanu maštariju prirode Milena uporno fotoaparatom beleži svaki kadar ovog prirodnog fenomena.
Spuštamo se strmim stepenicama. Gledam u svaki stepenik da ne padnem.
Dole na klupama srećemo stariji bračni par koji takođe želi stepenicama na vidikovac.
Dok se vraćamo ka izlazu, nailazimo na izvor lekovite vode
Pored se nalazi klupa. Da li je slobodno?-pitam.
Da, naravno – kaže godpođa.
Jel voda za piće? -pitam opet.
Mislim da nije – kaže Milena.
Moram da vam kažem da sam ovde drugi put, javlja se gospođa sa klupe. Prvi put sam na ruku stavila malo ove vode i rana na koži je nestala. Da znate da ima čudnavata lekovita svojstva ova voda.
Hvala vam na informacijama -uzvraćam
Mars sedi na klupi i odmara. Malo je prehlađen. Idem do auta, čekam vas tamo.
Vraćamo se kući.
Leave a Reply