Socijana ili fizička distanca
Finansijske poteškoće, gubitak posla, zatvaranje malih privrednih preduzeća koja su tokom pandemije bila najviše izložena riziku opstanka na tržištu, ostaviće trajne posledice na ekonomski i mentalni status stanovništva.
Tekst i Foto: Ana Stojković
Deseti oktobar se u svetu, a i kod nas, obeležava kao svetski dan mentalnog zdravlja. Ove godine obeležava se uz slogan,, Hajde da investiramo u mentalno zdravlje”.
Skoro milijardu ljudi živi sa nekim mentalnim poremećajem, tri miliona ljudi umre od posledica zloupotrebe alkohola, dok na svakih 40 sekundi jedna osoba izvrši samoubistvo. Pored toga, pandemija Kovid-19 koja je pogodila milijardi ljudi širom sveta, ostavila je dugoročne posledice na mentalno zdravlje pojedinaca.
Prema podacima zdravstvene ustanove Aleksinac u prvoj nedelji septembra testirano je 740 osoba, a njih 119 je bilo zaraženo. Taj broj naglo je porastao u poslednjoj sedmici devetog meseca tako da je od 1.496 testiranih pacijenata njih 378 bilo pozitivno na virus Korona. Sručnjaci upozoravaju da korona neće tek tako nestati i da ćemo zaštitna sredstva protiv ove pošasti nositi još dugo. Maska će postati deo našeg svakodnevnog života a vakcinacija u budućnosti možda čak i prinuda.
Suočeni smo sa totalnim nadzorom i ohrabrivanjem građana, a sa druge strane sa nacionalnom izolovanošću i globalnom solidarnošću piše Juval Noa Harari u opširnom tekstu o životu nakon korona virusa.
Osoba koja je preležala koronu, a koja želi da ostane anonimna, suočila se sa težim oblikom ove bolesti, preležavši dvostruku upalu pluća.
Kaže da je joj je u izolaciji najteže palo ležanje i nedostatak kontakta sa prijateljima.O posledicama koje je korona ostavila na nju kaže:
,,Jedina posledica je to što se ljudi plaše svih onih koji su u izolaciji. Prvenstveno vakcinisane osobe. Upala pluća je nešto drugo. Previše se zamaram, morao sam da ležim sve vreme. Bol u grudima se javlja periodično, a takođe sam dobio i bol u leđima od silnog ležanja. Bio sam jako nervozan jer moram da ležim. Nisam navikao na to, ja sam osoba koja je stalno u pokretu”.
Na pitanje da li mu smeta to što ga ljudi izbegavanju kaže, da razume strah, ali i da lično ne prilazi nikome jer ne bi voleo da nekoga dovede u nezgodnu situaciju.
Izolovanost koja podrazumeva rad od kuće, osamljivanje, nekontaktiranje sa drugim osobama sada već spadaju u epidemiološki termin, socijalna distanca.
Prvog marta prošle godine kada je proglašena epidemija korona virusa neretko smo mogli čuti reči stručnjaka koji kao epidemiološku meru predlažu držanje socijane distance umesto fizičke.
Prema rečima profesora Medicinskog fakulteta u Nišu, doktora psihijatrije Julijane Nikolić Popović, socijalna distance nije advekatan termin za ovu situaciju.
,,Ona podrazumeva udaljavanje u socijalnim odnosima, dakle u odnosima sa dugim ljudima. Može se sedeti sa nekim i biti istovremeno socijalno distanciran, tj. ne učestvovati i ne razmenjivati emocije. Socijano distanciranje je osobina nekih opreznih, sumnjičavih, ili jako introvertnih ljudi, ili je jedna od karakteristika nekih bolesti (šizofrenije, paranoidnosti i sl.)” , kaže ona.
Socijalna distanca, prema sociološkim saznanjima, mera je bliskosti ili udaljenosti pojedinca u odnosu na neku društvenu ili etičku grupaciju. Ona je zapravo spremnost ispitanika da prihvati ili odbaci određene socijane odnose sa pripadnicima ciljne grupe.
Pojam socijane distance uveo je Georg Simmel, a Robert E. Park usvojio njegov pojam i predložio Emory S. Bogardusu da napravi analizu ovog pojma što je rezultiralo Bogardusovom skalom socijane distance.
Prema Bogardusu, socijalna distance pokazuje stepen razumevanja bliskosti i osećanja koje osobe iskazuju jedna prema drugoj, odnosno karakter njihovih društvenih odnosa. Socijalna distanca može se iskazivati prema pojedincima i društvenim grupama.
Bogardusova skala meri dve vrste odnosa prema različitim rasnim ili etičkim grupama. Spremnost pojedinca da dođu u dodir s pripadnicima drugih grupa i spremnost pojedinca da se poistovete s drugim grupama.
Fizička distanca sa druge strane podrazumeva bukvalno ne prilaženje na veću blizinu (čuvena dva metra razmaka između ljudi koja su neka vrsta obezbeđenja za neprenošenje infekcije kapljičnim putem. Prema rečima doktora psihijatrije, Julijane Nikolić Popović, fizičko distanciranje koje se sada zahteva smanjuje neposrednije i bliske kontakte koje volimo (pozdravljanje, grljenje i slično), ali ne narušava bitnije socijalne odnose jer, kako kaže, i sa dva metra razadaljine možemo da razmenjujemo emocije, osmehe i poglede.
,,Izolacija koju smo imali narušavala je bitno socijalne odnose jer je onemogućavala direktno razmenjivanje, tj.ljudsko susretanje koje je bilo moguće, van porodice, samo indirektno, putem tehnologije i u tom smislu je imala posledice na mentalno zdravlje (osiromašenje, gubitak smisla, ankioznost, depresiju.) Sa druge strane, kao i svako krizno stanje, nekim ljudima je omogućila dublje susretanje sa samim sobom, koncentarciju na važne stvari, kreativnost ili preispitivanje vrednosti”, objašnjava dr Julijana Nikolić Popović.
Ona kaže i da je izolacija bila vrsta prolaznog i iznuđenog socijalnog distanciranja zbog nemogućnosti neposrednih kontakta i kada su se želeli.
Stiven Tejlor, autor knjige Psihologija pandemije i profesor psihijatrije na Univerzitetu Britanske kolumbije tvrdi da se za ,,nesrećnu manjinu možda 1 do 15 odsto ljudi život neće vratiti u normalu. I to zbog uticaja pandemije na njihovo mentalno zdravlje.
Strategije poput karantina, koje su neophodne kako bi se Korona virus suzbio, mogu izvršiti negativan uticaj na psihološko zdravlje pojedinca i uzrokovati posttraumatski stress, nesanicu i ankcioznost.
Takođe, finansijske poteškoće, gubitak posla, zatvaranje malih privrednih preduzeća koja su tokom pandemije bila najviše izložena riziku opstanka na tržištu ostaviće trajne posledice na ekonomski i mentalni status stanovništva.
Iako prognoze nimalo nisu ohrabrujuće, nova stvarnost koju živimo već skoro godinu i po dana, opominje da se moramo prilagođavati novonastaloj situaciji i pokušati da izolaciju, ukolko do nje dođe, iskorisimo u kreativne svrhe i upoznavanju sa dobrim stvarima u svakome od nas.
Poznato je da su najbolja dela nastala u samoći i patnji. Najbolji primer za to je Ivo Andrić koji je knjigu ,,Ex Ponto” napisao u tamnici i progonstvu. Možda ne možemo svi postati Ivo Andrić, ali možda možemo pokušati da u ova apokalapična vremena ,,razgovaramo sa dušom”, kao što je to činio on, i probati da nešto od tih razgovora dokumentujemo.
,,Oluja će proći. Ali izbori koje sada napravimo imaće dalekosežne posledice u godinama koje dolaze”- Juval Noa Harari.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
Dinarski: OTP Banka 9891137003896720
Devizni: OTP Banka 5354815101112201
325930070548544149
Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com
Hvala
https://www.zazzle.com/zooncoolion_cofee_mug-256608797490822378
