Piše: Ana Stojković
Ilustracija: Albert Zelda
Otišla sam po novine.
Imate li danas od juče – pitala sam?
Bilo je već kasno noću. Možda jedan. Ostala sam bez cigareta. Morala sam da izađem napolje. Bio je vikend, najverovatnje.
– Znate šta?
Te novine ja još nisam pročitala. Velike priče čitam preko telefona, a novine kupujem i skladištim. Nepročitane:(
Naslovi u sekvencama. Pred mojim očima. Uključim se jednom u hiljadu godina.
TV nisam gledala decenijama, čini mi se. Nemam koncentraciju. Naučno – sportsku galaksiju pratim. Jak bariton i uverljva naracija mi drže mi pažnju. Pantić je genije verbalnog zanata. Filmove, gledam. Mada, kao dementna baba, zaboravljam naslove. Sorentinovu Milost, ako Bog da para i zdravlja idem u Deltu ili Takvud da pogledam. Kompletan ugođaj da doživim. Kako vizuelno-audijski tako i komfortnost tokom sedenja. Čekam da pogledam naravno i The Devil wears Prada, kao i ekranizaciju novih SF filmova. Odiseju, Dinu i Ratove zvezda i naravno, Egzorcistu, mada horore izbegavam. Skarlet tumači u filmu. To se ne propušta.
Kada nabavim Vučićevog robota da mi se okreće TV, da čisti po kući i spasi me tih poslova, moći ću na miru da se posvetim gledanju Tv-a . Posvetim se sebi. Pisanju i slikanju. Cant wait. Artuditua već imam. On nam hladi i zagreva kuću. Okreće se čas levo, pa desno.
Uključila sam TV skoro. Počela malo da pratim koliko mi poslovi u kući dozvoljavaju.
Sada razmišljam da kao one očajne američke domaćice instaliram TV u kuhinji, te dok spremam ručak makar slušam vesti i gledam Praktičnu ženu. Obožavam je. Pozitivna je i vedra. Cela emsija je za uživanje.
No, da se vratim na priču.
Ne znam zašto sam upisala Političke nauke. Jer sam volela da pišem. Eto.
Zamislite jednu sanjalicu Akademije dramskih umetnosti, koja gleda Enzeštajna i čeka da u beogradskoj kinoteci odgleda Podmornicu Potemkin. U selu sanja o kadrovima, vilama, obredima srpskim, Almodovaru. Dok komponuje, sanja i snima zalaske i izlaske sunca.
Nalazi Kastanedino mesto. To mesto je na njenom omiljenom proplanku.
Bavi se estetikom vizuelnog.
Onda se nađe među brucošima koji su u glavi budući ministri. Kravata, odelo.
Zamrznem godinu i plačem.
Onda ćale traži vezu za tu prokletu akademiju.
Ja se nekako sredim, pošto volim da učim i položim Uvod u pravo, kolokvijum, sa desetkom i naravno, posle nekoliko godina završim Političke.
Polis, Metropolis, Agelast. Danas.
Fashion VS. National Geography dok učim.
Kada su ogrome vrućine spremam ispit u kupatilu. Uz ventilator. Hahahaha
Sada već imam objavljene fotke na Vogue.it i National Geography.
Onda se pojavljuje haker. U vremenu kreiranja Zooncooliona. O njemu ću drugom prilikom.
Krao je sve. F, insta i emailove… Digitalne zapise, adrese.
Biće on lav, narogušen i ljut sav. U pokojnoga Bojovića Zoo Vrtu.
Htela sam da pišem o Danasu jer sam još pre 20 godina trebala za Danas da pišem, ali ja završih TV novinarstvo, pa počeh kao stres informativac na Tv-u. Ko pređe taj level odmah nakon faxa, posle može i u Ukrajinu.
Sada ne radim nigde, volontiram na mom Zoon-u deceniju. I razvijam teme.
Nasuprot plamtećim ratovima okolo i u nas, organizujem mirne, ataraksične promocije pozivajući se na balans
Balansiram uz Vukove.
