Piše: Tihana Petrović
Foto: Saša Gidra Marković
Bitef teatar predstavio se na Festivalu prvoizvedenih predstava predstavom Misterija Dušan Vasiljev. Postavka je plod mladih autora i glumaca. Tekst potpisuje Dunja Matić, režiju Marko Čelebić, a ansambl čine Joakim Tasić, Aleksandar Jovanović, Jelena LončariI Marko Pavlović.
Dušan Vasiljev je rođen 1900. u Kikindi. Predstavlja jednog od najistaknutijih pesnika srpskog ekspresionizma.
Bez majke je ostao sa četiri godine. O dvema sestrama i bratu je vodio računa kada je njihov otac bio pozvan u vojsku. Dušan pohađa školu i radi kao pisar. 1917. dobrovoljno se javlja da služi otadžbini. Njegovo zdravstveno stanje je loše. Sa fronta se vraća iscrpljen.
- ponovo služi otadžbini, ali brzo napušta vojsku zbog problema sa plućima. Umire 1924. godine u Kikindi.
- je stotinu godina od smrti pesnika Dušana Vasiljeva. Kratak život, dinamikom, patnjom, izrazitim pesničkim nabojem oivičen isnspirisali su autorku teksta da ,možda, sa prašnjavih polica izvuče pesme I spusti svetlost na njih.
Klupko postojanja se odvija unatrag. Njegovim položenim telom na odru. Sa ocem i suprugom kraj njega. Kroz predstavu nas vodi “novinar.” Od smrti krećemo se unatrag, do susreta sa voljenom, do jaruge u ratu, do detinjstva.
Patnja – taj golemi teret pod kojim se savija tanušna duša pesnikova. Ona je taj impuls koji ga goni da ode na front i svojim telom i dušom oseti besmisao. Najveći koji je ikada mogao biti. Ili jedini.
Novinar je glas savremenog mnenja. Izuzetno ljubopitljiv, zainteresovan da sazna o dubinama jednog pesnika, jednog čoveka, jednog dobrovoljca, jednog patnika. Uplela je autorka teksta potrebu današnjeg prosečnog čoveka da zapitkuje, da zadire u intimne slojeve , da pravi senzacionalizme od nečijih koraka, odluka, pokušaja. Onda novinar – javno mnenje počinje da puca od tegobnosti jednog rata, jednog apsurda, blatišta moralnog, emotivnog, gadosti bezočne, probadajućih krikova stradalih. Sva gusta masa boli i žalosti probija se kroz unezvereni glas ,na kraju krajeva, svih nas.
Rat – gađanje civila, teroristički napadi, silovanje žena, silovanje dece, linčovanje, projektili nad glavama, artiljerijski pucnji, dizenterija, infekcija, bolesno tkivo, raspalo meso sa kostiju, kapanje krvi, tiho padanje u raku. Tu je – u silovitosti nabrojane bezumnosti katarza. Potreba da nepočinstva očistimo i maknemo ih sa civilizacisjke lestvice.
Predstava se završava pesnikovom reminiscencijom detinjstva, majke koja ga kupa u koritu, koja mu čita pesme i uči ga da čita. Sve vreme njegovog kratkog života majka mu je nedostajala. Sva nabreknutost poezije postojala je jer ljubav prema majci, ljubav prema izvoru do kraja fizičkog traje. I nadilazi sumornost čovečanstva.
