Selo gori a baba kreči
Piše: Ana Stojković
Juče sam skuvala pasulj na terasi. Zbog radova u stanu primorana sam da se snalazim na više lokacija u stanu koje nisu kuhinja jer kuhinja dobija novo ruho.
U današnje galopirajuće vreme inflacije ne znam koliko je pametno raditi bilo šta ili je bolje čuvati novac za zimu koja prema nekim predikcijama postaje vrlo zabrinjavajuća. Metar drva košta 10.000 dinara, muškarci dobijaju vojne pozive, rat u Ukrajini ne jenjava. Cene mleka i mlečnih proizvoda svakim danom rastu, a cene nameštaja za stan poskupljuju i za 100 odsto.
Dakle, kuhinja koju smo prošle godine kupile koštala je 35.000 dok takva ista danas košta 70.000. Ukoliko rešite da nešto menjate u stanu spremite se za izraz ,,Koštaće vas kao Svetog Petra kajgana“.
Da bi vaši zidovi dobili potpuno novu fasadno belu dimenziju potrebno je izdvojiti 3 evra po kvadratu, a ukoliko želite obično krečenje to mu dođe malo jeftinije i dobićete ga po ceni od 1 evra po kvadratu. Za dve prostorije morati iskeširati samo 200 evra.
Naravno da će vaši zidovi biti blistavo beli i prostor u kome obitavate dati novu nadu vašem postojanju, ali činjenica je da su i majstori digli cene svojih usluga.
Za komodu koja je u geppetto stilu potrebno je izdvojiti 80.000 dinara.
Pitam se da li su samo gastarbajteri u mogućnosti da sebi priušte ovako zanimljiv komad nameštaja, kriminalci ili naše narodne pevačice koje kupuju stanove u elitnim delovima Beograda za 350.000 evra.
Najverovatnije sam promašila profesiju odavno, ali ovako stidljiva nikada ne bih mogla biti pevačica što zbog nemanja glasovnih mogućnosti što zbog netrpljenja turbo folk muzike. Ako bih pevala bio bi to neki jazz. I opet bih prošla ko bos po trnju jer Srbija voli isključivo narodni melos, golotinju na ekranu, falširanje pojedinih estradnih zvezda koje eto nama muzički ,,neukima“ para nervni sistem.
U prevodu, nikada neću imati stan od 350.000 evra, zarađen golišavim pevanjem po srbijanskim tezgama, ali i ne žalim, jer sam sasvim zadovoljna i ovim stanom u kome živim.
Nedavno je jedna nastavnica u osnovnoj školi dala otkaz jer jedno dete nje uspela da izvede na pravi put. Posle čitave godine pokušaja da devojčicu natera da makar nauči za dvojku i neku prolaznu ocenu, odustala je od zvanja nastavnice kada je saznala da je ta ista devojčica postala narodna pevačica pod lascivnim nazom ,,Nevaljala Nena“.
Put do brze love koji se propagira putem rijaliti programa, gde ljudi sede, svađaju se, opšte sexualno i ne rade ama baš ništa po ceo dan, truje nam omladinu koja smatra da je to ,,način“ da se u životu uspe, ne razmišjajući da je možda pametnije završiti neki fakultet ili naučiti jezik pa zapaliti odavde glavom bez obzira i biti pristojno i dostojanstveno plaćen za posao koji ćete obavljati van naš zemlje. Jer sa završenim fakultetom u Srbiji, ukoliko niste partijski aktivista, možete obrisati dupe.
Današnje vreme razlikuje se od onoga kada smo bili deca, kada se vrednovao odličan uspeh u školi, pristojnost, osvajanje nagrada na takmičenjima, upis na fakultet.
Nije ni čudo da je jedna takva nastavnica dala otkaz u školi zbog nemogućnosti da dotičnu devojčicu izvede na pravi put i nauči je pravim vrednostima.
Ne bi me čudilo da ,,Nevaljala Nena“ preko noći kupi stan na Dedinju, dok nastavnica i ja dogovaramo cenu renoviranja kupatila po nekoj manjoj ceni. Ipak je 650 e manje nego 850 e koliko traže majstori za ruke. O ceni pločica neću da govorim, jer najeftinije koštaju 1000 dinara po kvadratu.
Ali, to je za našu ,,Zlatnu Srbiju“ ništa jer je prosečna plata u Aleksincu 35.000 dinara. Ko ima više od toga je bogat čovek, a ko nema ni minimalac može samo da se moli vanzemaljcima za pomoć, jer mu Bog neće pomoći, oličen u lokalnim vlastima koji zapošljavaju isključivo partijske sledbenike.
U svakom slučaju, ništa nije tako crno kao što jeste, uskoro zovem prijateljice na branč.
Leave a Reply