Slike Korin Mišel Vest u prašnjavom studiju Njujorka kao amanet svetskom ekspresionizmu
Prevod sa engleskog: Ana Stojković
Izvor: Artsy
Zvono na vratima studija Majkla Vesta u Nju Jorku bilo je pokvareno, a ona nije htela to da popravi.
,,Samo želim da slikam u miru”, napisala je slikarka apstraktnog ekspresionizma (rođena Korin Mišel Vest) 1981. godine deceniju pre svoje smrti kao zaboravljena umetnica koja živi sama, na socijalnoj pomoći. Čak ni propuštena poseta njenog bivšeg učitelja Hansa Hofmana, cenjenog slikara koji je došao da pogleda njen najnoviji rad, nije je ubedila da popravi neispravno zvono.
Vestova bi mogla da bude nepokolebljiva – osobina koja nije mogla da pokrene njenu šestodecenijsku karijeru tokom njenog života, i koja je možda igrala ulogu u njenom izostavljanju iz istorije umetnosti 20. veka. Njene velike slike su takođe zanemarene jer je postala fusnota u biografiji slikara Aršila Gorkog, kojeg je upoznala 1936. godine kao mlada studentkinja umetnosti.
,,Da nije bilo ljubavnih pisama koje je Gorki pisao Vestovoj”, -rekla je Elen Landau, proučavalac apstraktnih ekspresionista Džeksona Poloka i Lija Krasnera, ,,ime Vestove bi moglo biti potpuno izgubljeno za naučnike, i zbog ove okolnosti, izgledala je važnija kao muza nego kao umetnik sam po sebi.”
Sada, tri decenije nakon njene smrti, nasleđe ove umetnice koja je ponekad onemogućavala pristup njenom delu, izlazi na videlo.
Od kako je njujorška Galerija Holis Tagart preuzela imanje Majkl Vest 2019. godine, imala je samostalnu izložbu i poseban štand na ovogodišnjem Sajmu oružja, a sada je tema i online izložbe ,,We come alive and dream”, koja predstavlja njene slike pored njenih pesama, eseja i beleški.
Ipak, njeno životno delo bilo je blizu da bude bačeno u smeće. Kada je Majkl Vest umrla 1991. godine bez testamenta ili naslednika zainteresovanih za njeno imanje, Njujork je preuzeo starateljstvo nad njenim stanom na Aper Vest Sajdu. Slučajno je Stjuart Fridman, umetnički fotograf koji je nekoliko godina ranije kupio njenu sliku u jednoj prodavnici, na vreme čuo za opštinsku rasprodaju i dao skromnu (i očigledno jedinu) ponudu da kupi njene slike.
,,Bez otkrića Stjuarta Fridmana o opusu ove umetnice apstraktnog ekspresionizma, kupovinom sadržaja njenog stana nakon smrti i prepoznavanjem i promovisanjem njenog mesta u Ab-Ek pokretu”, – rekao je Landau ,,saznanje o njenom radu bilo bi najverovatnije zaboravljeno zauvek.”
Fridman se uživo seća kako je ušao u njen prašnjavi stan, ne znajući šta da očekuje, jer nije otkrio mnogo o njoj u godinama od kako je kupio njenu malu sliku iz 1942. godine.
,,Kada sam stigao tamo, nisam mogao da verujem šta sam video. Ogromne slike, veoma dinamične”, priseća se on. Ubzo je preneo njeno imanje u svoju garažu u obližnjem Vestčesteru, gde je ostalo sve dok Holis Tagart nije kupio celu parcelu prošle godine.
,,Većina ljudi je mislila da je umrla 1930-ih. Eto, koliko je bila skrivena.” Umetnički put slikarke Majkl Vest započeo je 1930-tih, kada se preselila iz Sinsinatija u Njujork i promenila ime u Majkl da bi zbunila svoj rodni identitet, nadajući se da će je shvatiti ozbiljnije kao umetnicu. Registrovala se u Ligi studenata umetnosti i studirala kod Hofmana, upijajući njegove teorije o duhovnosti u umetnosti, ali je napustila njegov razred nakon samo šest meseci jer je smatrala da je njegovo sledbeništvo previše kultno. Neka od njegovih učenja ostala su sa njom, čak i nakon što je prešla u razred Rafaela Sojera. Hofman je verovao da sve slike, reprezentativne ili apstraktne, treba da budu utemeljene na posmatranim objektima.
Vestova je obeležavala fotografije svojih apstraktnih slika nazivima mrtvih priroda enterijera, portreta i pejzaža koje je iskoristila kao polazne tačke.
,,Od čega počinjem da radim? – napisala je Majkl 1977. godine. Sve okolo, senke – objekti na stolu – mrtva priroda – glave”.
Ova praksa, kao i činjenica da je napisala priče, pesme i eseje o umetnosti (jedinstveno za ženu apstraktnog ekspresionizma) bile su konstante – čak i dok se njen stil stalno menjao.
Tokom 1930-ih i 40-tih, slikala je u kubističom stilu, pre nego što je prešla na aktivan, pokretan rad kistom. Pedesetih godina prošlog veka, počela je da farba negrundovana platna u stilu Helen Frankentaler i stvara akcione slike sa platnima položenim na pod.
,,Nikad se nije bavila lepršavom umetnošću”- kaže Fridman.
Na nekim svojim slikama, prekrivala je ranija platna eksplozivnim naletima metalik boje zbog kojih su obe slike bile vidljve. Postoji nekoliko fotografija pre i posle ovih radova koji pokazuju, npr. kako je Harlekin (1946) postao ,,Blinding Light” (oko 1948) – slika za koju je Vestova rekla da je odraz razorne moći atomske bombe, pošto je njeno preslikavanje uništilo prethodnu sliku na platnu.
Upravo su ove vrste slika Polok i Pegi Gugenhajm videli kada su posetili njen atelje u petoj aveniji 1150 krajem 1940-tih (na dan kada je zvono na vratima, očigledno, bilo u funkciji). Kasnije su rekli da je Vestova slikala ,,život”, ali ona nikada nije imala izložbu u Gugenhajmovoj Galeriji umetnosti.
Majkl Vest je ipak imala nekoliko izložbi tokom svog života. Izlagala je zajedno sa Markom Rotkom i Miltonom Ejverijem na grupnoj izložbi 1945. u Galeriji Pinakoteka, a nekoliko godina kasnije učestvovala je na izložbi u Galeriji Stajl 1952. godine koja je uključivala Vilema de Kuninga, Filipa Gastona i Franca Klajna (bio je njen bliski prijatelj). Njena prva samostalna izložba bila je 1957. godine u Galeriji Aptaun, na kojoj je bilo 40 uljanih slika.
,,Činjenica da je bila bliski učesnik u nastanku apstraktnog ekspresionizma očigledna je u kvalitetu neposrednosti i prisustva koje postiže u potezima noža svojih ulja”, piše u recenziji Art Dajdžesta o njenoj samostalnoj izložbi.
,,Njene slike imaju kvalitet generisanja energije, kao i koherentan okvir – a to nije podvig.” Vestova je izlagala sa poznatim apstraktnim ekspresionistima, ali ona nije bila u grupi. ,,Majkl, zapravo, nikada nije bila deo unutrašnjeg svetišta apstraktnih ekspresionista , kao što većina žena nije bila”, – rekao je Tagart. Vremenom, bez predstavljanja svojih radova, ona je nekako izbledela sa scene jer je pop art preuzimao vlast.”
Fridman misli da je Zapadov ograničen uspeh imao i ličnu komponentu. Na kraju krajeva, ona je bila tip koji se nije trudio da popravi zvono na vratima, ne mareći, očigledno, da li je propustila posetioca ili priliku.
,,Postojala je velika grupa umetnika koji su je poznavali. Ali se ona i dalje držala dalje od reflektora”- rekao je on. Bila je prilično nezavisna, ali znate, ne možete biti potpuno nezavisni i uspeti u svetu umetnosti.”
Majkl Vest nije odabrala galeriju ili predstavnika da se brine o njenom nasleđu. Samo je ostavila iza sebe sobe puna platna i sveske da govore u njeno ime. ,,Budi jedan od njih, mislilac kao i činilac”, napisala je filozofski nastrojena Majkl u pesmi iz 1974.godine.
,,Nećete dobiti ništa za to zauzvrat – Ne dozvolite da vas to baci – Najveći umetnici su nepoznati.”
Leave a Reply