FILM: Don’t look up
Anarhija usled zbunjenosti
Piše: Ana Stojković
Apokaliptično filmsko ostvarenje reditelja Adama Mkeja iz 2021. godine navodi na razmišljanje.
Da li je kometa ,,Dibaski“ nazvana po naučnici koja je opasnost otkrila, Kejt Dibaski, koja preti da uništi čovečanstvo, pandan pandemiji Kovid 19?
Živimo neizvesnost već dugo ne znajući da li ćemo proći sa lakšom kliničkom slikom ili završiti fatalno.
U strahu od dodira, maskirani, dišemo na škrge ne znajući da li vakcina koju primamo zaista ima efekta u trci za Kovid propusnicom. Naš život bez Kovid propusnice više ne može biti isti jer ne možemo u restorane nakon osam sati, niti van zemlje.
,,Molimo vas, napustite lokal“ – reći će vam ukoliko ste propusnicu zaboravili kod kuće ili je nemate. Ili vas usloviti otkazom ako ne želite da primite vakcinu kao što je to slučaj u inostranstvu. Naše male i svakodnevne radosti postaju nam misaona imenica.
Dženifer Lorens u filmu otkriva smrtonosnu kometu i saopštava to svojim poslovnim saradnicima. Nakon takvog saznanja bivaju upućeni kod predsednice koju igra Meril Strip. Meril tu vest ne shvata ozbiljno, te Leonardo Di Kaprio koji igra astrologa na institutu, zajedno sa Dženifer, pokušava da saopšti javnosti kakva ih budućnost čeka ukoliko vlada ne preduzme hitne mere.
Baš kao što su se naše vlasti smejale ,,najsmešnijem virusu koji je došao iz inostranstva“ sa preporukom da popijemo po rakijicu i odemo u šoping u Italiju koja je već tada bila zavijena u crno, tako i Meril Strip kao prva dama američke vlade ne shvata ozbiljnost situacije i rešava da to saznanje drži u tajnosti zbog predstojećih izbora.
U našem slučaju, virus je odneo šalu i ubrzo nakon toga prisustvovali smo otvaranju bolnica na Sajmištu, sa strašnim izjavama vlasti da nam groblja neće biti dovoljna.
Reditelj Adam Mkej u filmu prikazuje svu nespremnost američke vlade da se nosi sa predstojećim udarom i svako objavljivanje državne tajne u javnosti sankcioniše kesama na glavama glavnim junacima koji pokušavaju da kroz medije objave ovu strašnu vest.
Iako potpuno uplašeni i zabrinuti za budućnost čovečanstva, čini se da u Talk šouovima u kojima nastupaju niko njihovu vest ne shvata ozbiljno. Dženifer Lorens je predstavljena komično, nespremna za javni nastup gde u sred emisije doživljava nervni slom, uplašena za život na planeti, a odmah potom putem društvenih mreža biva satanizovana. Negativni komentari, karikiranje njene pojave i dobacivanje na ulici da je ludača predstavljaju današnju realnost ukoliko vaših pet minuta u medijima ne prođu sjajno.
Kako su i ona i Leonardo potpuno nespremni i nepripremljeni za javni nastup, ovaj par prolazi niz ,,avantura“ tokom filma koje su predstavljene komično, ali sa jakim udarom na ono što mi danas zapravo živimo. Neosetljivost i zlokobnost javnog mnjenja, teror od strane vlade ukoliko se neka tajna otkrije, nespremnost pojedinaca da izađu na kraj sa brzopletom slavom koja ih zadešava, a Leonarda i Lorensovu i te kako prate svi časopisi tokom filma jer postaju glasnogovornici apokalipse koja je blizu.
Ljubavno – komične situacije između Leonarda i Kejt Blanšet koja igra voditeljku zabavnog talk šoua, reditelj je predstavio dinamično sa ciljem da nam pokaže kako ljudi iz šou biznisa ponekad ne shvataju ozbiljnost situacije i na svaki način pokušavaju da i najdramatičnije situacije predstave komično, jer im je to u opisu posla. Zbog toga i Leonardo Dikaprio gostujući u emisiji kod nje dobija nervni napad, jer smatra da ga ama baš niko ne shvata za ozbiljno. Još jedan ispad u javnom prostoru biva završen tako što urlanjem pokušava da objasni da je kraj blizu i da bi javnost i ljudi u studiju to već jednom trebalo da shvate.
I ova medijska nepripremljenost završava se kidnapovanjem od strane FBI-a i stavljanjem kesa na glavu glavnim junacima, vodeći ih na vaspitnu kod predsednice. Otmice su predstavljene komično u filmu i ne zavšavaju se eliminacijom već mogućnošću saradnje sa vladom koja će ipak ovim astrolozima izaći u susret i pokušati da napravi misiju razbijanja komete. Međutim, u narodu vlast situaciju smiruje, govoreći da ne gledaju u nebo, jer će situaciju sa kometom rešiti.
Baš kao i naše dešavanje naroda na barikadama autoputeva zbog nepristajanja na prodaju zemlje stranim investitorima i eksploataciju litijuma, tako i narod u filmu shvata da ga vlada laže govoreći im da ne gleda u nebo iako je kometa već na nebu vidljiva. Narod se okreće protiv vlasti, baca limenke na predsednicu i njenog medijskog savetnika.
Reditelj se dohvatio i sarkastičnog gledanja kapitalista na radničku klasu pojavom vladinog medijskog savetnika koji umesto da se javno pomoli za narod, moli se za skupocene satove i luksuzne vile koje će nestati udarom komete. Taj prikaz bahatosti i neosetljivosti bogataša i ljudi od uticaja koji upravljaju narodom, podseća na saznanje da njih zapravo narod i ne zanima već isključivo pozicije i materijalna dobra. Narod glasa zapravo za njihovu dobit a on biva obespravljen i obmanut. Nesiguran od budućnosti i omalovažavan od strane vlasti. Adam Mkej provlači kroz film i scene opštenarodnog nasilja i lomljenja objekata kada narod shvata obmanutost. Anarhiju usled zbunjenosti. Odlična analiza društva i pojedinaca u stanjima straha i predstojeće katastrofe.
Sa druge strane, scenama svakodnevnog života kroz rađanje dece, igranje delfina, ručavanja u restoranima koje samo jednim udarom mogu nestati, reditelj podseća na sve lepe stvari koje čine ovaj sićušan život i sve situacije koje smo možda zaboravili, a danas ih možemo imati samo sa Kovid propusnicom.
Da li će u našem slučaju reditelj učiniti da pandemija nestane videćemo, jer u slučaju filma ,,Dont look up“ nećete videti Happy End.
Možemo se samo kao i glavni junaci u filmu pomoliti za današnji dan i nastaviti da uživamo u trenucima koje on nosi, jer, ne znamo šta će biti sutra.
Leave a Reply