ZOONCOOLION

Piše: Tihana Petrović

Foto: Ana Stojković

Pade sneg na behar.

Na proleće.

Nebo nečujno plače.

Devojka, žena usnula je.

Orfej iznad lirom tuguje.

Strune noževi u srcu ispisuju ime.

Krv kaplje. Možda prodre u odaje njene.

Na usne spusti ljubavi čestice.

Neka joj grimiz budu.

Cvet miomirisa.

Dragog da podseti da je pristutna.

Da je zemlja tanka nit koja svetove spaja.

Da tmina samo za trenutak prekriva.

Da smrt nije kraj već početak novog pisma.

Tihana Petrović, pesnikinja iz Aleksinca, posvetila je ovu predivnu pesmu našoj dragoj, usnuloj, Mariji Krstev Novak.

Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:

Dinarski: OTP Banka 9891137003896720

Devizni: OTP Banka 5354815101112201

325930070548544149

Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com

Hvala

This entry was posted on April 13, 2021 at 1:28 pm and is filed under PESME. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.