Piše: Ana Stojković
Slika: Damir Đorđević
Devetnaesti decembar Srbi tradicionalno obeležavaju slavljenjem porodične slave Sv. Nikola. Ovaj svetac poznat je još pod imenima Nikola Miriklijski, Nikola Čudotvorac i simbolizuje sveca u tradicionalnim srpskim crkvama.
U hrišćanstvu se poštuje kao čudotvorac, u istočnom hrišćanstvu kao zaštitnik putnika, zatvorenika i siromašnih, a u zapadnom hrišćanstvu kao zaštitnik svih slojeva društva, naročito dece.
U Srbiji mu je je posvećeno oko 1.120 crkava, te je po broju hramova njemu podignutih na drugom mestu kod pravoslavnih Srba.
Hrišćani veruju da je Sv. Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju od njegovih čudotvornih moštiju iz kojih neprestano izbija sveto miro kojim se leče bolesnici. Sveti Nikola danas pomaže svojim čudesnim moćima svakome ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Uz pomoć njegove molitve slepima se vraća vid, hromi prohodaju, a gluvima se vraća čulo sluha.
Sv. Nikola okuplja ukućane koji slave u toploj i porodičnoj atmosferi uz prijatelje, a slavski obrasci obeležavaju se različito od jednog kraja Srbije do drugog iako je crkva propisala kako se slavi slava.
Uglavnom se proslavlja u domaćinstvima uz molitvu i zdravice, „lomljenje“, sečenje slavskog kolača, zavisno od krajeva i nasleđa – od jednog pripremljenog kolača pa do četiri namenjena za svaki dan koji se slavi.
Domaćin zajedno sa kolačarom ili komšijom na dan sv. Nikole nosi u crkvu kolač na dan praznika i tamo ga seče sa sveštenikom. Uz slavski kolač priprema se i žito. Slavska sveća pali se do podneva, a na kolač se u južnim i jugozapadnim delovima Srbije stavlja trokraka mala sveća. Za Nikoljdan se priprema bogata posna trpeza shodno statusu domaćinstva, a gosti donose darove shodno mogućnostima.
Veruje se da bi nerotkinje trebalo uputiti molitvu sv. Nikoli za buduće potomstvo, a negde je zabranjeno obavljanje ženskih ručnih radova na ovaj dan.
Kako je sv. Nikola i zaštitnik dece, postoji običaj da se na dan kada se slavi ovaj svetac, daruju deca orasima, jabukama i slatkišima. Dok deca spavaju, tokom noći bi ih Sveti Nikola darivao, stavljajući poklone u cipele ili pokraj prozora. Deca bi za taj dan očistila svoje cipele i stavila ih pored kreveta kako bi ujutru dočekala poklone od Svetog Nikole u njima.
Na jugu Srbije se na ovaj dan tradicionalno prave kolači u obliku ptice. Zajedno sa pogačom i vinom, nose se u crkvu na osveštenje molitvom i vinom.
Sveti Nikola Čudotvorac je takođe i esnafska slava, odnosno zaštitnik zanata, lađara, splavara, ribara i vodeničara.
