Only lovers left alive (2013)
Tekst: Ana Stojković
U polusumračnom ambijentu na relaciji Detroit – Tangir, dvoje Džarmušovih likova, Adam i Eva, traže samo jednu stvar da bi preživeli. Krv. U čašicama, u čuturici za alkohol, u termosima koje nabavljaju u obližnjim bolnicama.
Svakako mora biti nulta negativna jer je ona najkvalitetnija.
Ispijanje krvi predstavljeno je kao oda životu, kao zanos i potreba dvoje ljubavnika.
Kao ušmrkavanje linije dostojne jednog narkomana.
U fragmentima dodavanja krvi, prikazan je ceremonijal zajedništva u dosadnoj večnosti koju samo Adamova muzika može da spasi.
Okružen gitarama iz različitih vekova i kreativnim neredom u trošnom studiju u Detroitu, Džarmuš nam predstavlja vampira od umetnosti. Bez ikakvih je težnji za priznanjem i gnuša se javnosti. Svako vanjsko pojavljivanje za njega je prezir. Ipak u Madridu, sasvim slučajno, nailazi na prelep glas Libanke čija mu se muzika jako dopada.
,,Ona je Libanka. Nadam se da će biti jako popularna“ – rekla je Eva koju maestalno glumi Tilda Swinton.
Ne, nadam se da neće“ – depresivno je konstaovao Adam (Tom Hiddleston) koji i ovde pokazuje sav prezir prema javnim nastupima.
Tu dosadnu i otmenu večnost koju žive već decenjima kao vampiri, mogu upotpuniti jedino putovanja, Evine knjige i Adamova beskrajno zanosna muzika.
Ovo je priča o beskonačnoj ljubavi dvoje umetnika koji ne podnose tuđe društvo.
,,Vi ste snobovi“ – rekla im je u jednom trenutku Evina sestra Ava.
Potpuno zaokupljeni jedno drugom, njihovi karakteri predstavljeni su kao prava ljubav u dosadnoj večnosti.
Njihove pojave, utapajući se u bizarnost svakodnevnog postojanja, u svakom kadru reditelja predstavljaju po jedno umetničko delo. Dok se voze Detroitom tražeći krv, dok plešu u Adamovom stanu boreći se protiv neumitnosti postojanja i misli o saomubistvu kako bi prekratili večnost jednim hicem iz pištolja napunjen advekvatnim metkom koji samo vampire može ubiti. Dok izbacuju ispijeni leš iz kuće.
U tami i romantičnim noćima posvećenim samo njima, plešu neumitnost postojanja.
Samo ljubavnici ostaju. Kao dve čestite koje pomeranjem i na drugom kraju planete uzrokuju promene jedna na drugu i smer kojom će se prva čestica kretati. U ovom slučaju, jedini pravac je ljubav.
Oni predstavljaju fatalnu upućenost jedne individue na drugu kojima je spoljašnii svet suvišan i dosadan.
Njihov ambijentalni vakum vampriskog suživota ne dozvoljava im da prisustvuju stvarnosti. ,,Zombiji“ ih nerviraju kao i niz ljudkih osobina koje ne razumeju.
Džim Džarmuš je ovim filmom pod nazivom ,,Samo ljubavnici opstaju”, iz 2013. godine još jednom potvrdio svu sofisticiranost kinematografskog umeća koja je svojstvena samo njemu. Muziku u filmu koristi kao nit koja povezuje svaki umetnički kadar, a gledaoca ostavlja taknutim ljubavnim zanosom. Disonantni muzički tonovi kojom je prožet ceo film ostavljaju vas u magnovenju o ljubavi i potrebi da živite takvu istu do kraja života.
