Internet je Bog
Piše: Ana Stojković
Pozorišni reditelj Kokan Mladenović ne prestaje da nas iznenađuje svojim vrhunskim rediteljskim umećem i još neobičnijim predstavama. Još jedna u nizu, nakon maestralnih predstava ,,Rubište“ i ,,Jami Distrkt“, je pozorišni komad ,,Aplikacija Voland“ prema tekstu dramaturškinje Milene Bogavac koja je juče izvedena na sceni aleksinačkog pozorišta.
Po ulasku u salu zapahnuće vas jak miris tamjana koji je u obliku dima bio svuda na sceni koja je čekala izvođenje ove moderne i nesvakidašnje multimedijalne predstave.
Sa ogromnim maskama na glavama Anđeo, Đavo, Sujeta i Čovek uveli su nas u priču odnosa crkve prema pozorištu u srednjem veku koja u to doba nije nimalo bila naklonjena pozorišnim trupama.
,,Predstava se bazira na srednjevekovnom žanru moraliteta. Moralitet koji se izvodio na ulicama imao je za cilj da postavi problem i da se on na kraju otpetljava javno pred publikom i da se izvede moralna pouka. Mi smo taj novi žanr spojili sa novim tehnologijama tj. sa pitanjem naše slobode i neslobode u virtuelnoj sferi“ – reči su pozorišnog reditelja Kokana Mladenovića.
Komad je rađen u koprodukciji Šabačkog pozorišta i Centra za kulturu Tivat a glumci ove predstave Kristina Pajkić, Jelena Ilić, Miloš Vojnović i Aleksandar Jovanović odličnom i razigranom koreografijom nisu dali predah publici.
Onog trenutka kada su dali zadak gledaocima da na svojim mobilnim telefonima instaliraju aplikaciju Voland i preko nje učestvuju u sam tok predstave pravi spektakl je počeo.
Publika je bez čitanja upozorenja šta aplikacija može sa njhovim podacima naivno instalirala aplikaciju i celih sat i po vremena aktivno učestvovala u kvizovima, izborima i karaokama. Na aplikaciji postoji i opcija da pozovete Boga, koji će vam se u obliku glumca javiti i odgovoriti na vaša pitanja. Aktivno učestvovanje publike bilo je zaista zabavno sve do trenutka kada je pobedom Đavola na izborima, on rešio da sve podatke iz telefona sa svim audio zapisima, slikama, tekstulanim porukama javno prikaže na video bimu.
Naravno, zapitate se tokom predstave da li je moguće tako nešto i da li je programer koji je softver i napravio zaista kadar da putem aplikacije uđe u vaš tajni svet. Pošto sam na ekranu videla sliku jednog starijeg Aleksinčanina, zaista sam pomislila da su ušli u mobilne telefone prisutnih, ali sam ipak na kraju shvatila da je to samo odličan rediteljski trik Kokana Mladenovića koji je zapravo ovom predstavom pokušao da edukuje publiku da bez pročitanih uputstava ne instalira svaku aplikaciju na svom telefonu ili tabletu jer se sa tim podacima i te kako može trgovati.Vrhunac predstave je svakako bio obeležen prikazivanjem golišavih slika, saobraćajnih nesreća, selfija, dakle svega onoga što ,,moderan“ čovek danas može imati u svom telefonu a tiče se njegovih devijantnih sklonosti. Naravno, bilo je tu i pristojnog sveta ali su nas glumci upozorili na zloupotrebu naših podataka na internetu i skrenuli nam pažnju na sve negativne konotacije interneta u današnjem svetu koji zaista može biti opasan. Komentar jednog mladog dečka nakon predstave je bio da je ,,Ovo previše za jednog petnaestogodišnjaka“.
Predstava između ostalog postavlja pitanja moraliteta u svetu novih tehnologija, pitanje svrhe pozorišta danas u društvu obeleženom tehnološkim razvojem i razvojem veštačke inteligencije. Može li pozorište biti platforma za uspostavljanje novog morala, novih etičkih normi i pravila ponašanja u svetu napuštenom od Boga? Gde umesto reči postoji internet kao beskrajan prostor znanja, informacija i nauke.
