Predstava ,,Poslednje devojčice”
Piše: Ana Stojković
Druge večeri Festivala prvoizvedenih predstava u Aleksincu izvedena je predstava ,,Poslednje devojčice” pozorišta ,,Kostolanji Deže” iz Subotice.
Predstavu je režirao Kokan Mladenović prema tekstu Maje Pelević. Komad je premijerno odigran 29. decembra 2021.godine u Subotici.
Da li su žene ,,ništa” ukoliko se ne ostvare kao majke? Gde završavaju bebe surogat majki ako niko zbog pandemije Kovid ne dođe po njih? Šta će postati od tek rođenih beba? Hoće li postati lopovi, kriminalci, nasilnici? Koliko smo spremni da prihvatimo činjenicu da smo u surovom kapitalističkom društvu roba na tržištu?
Scena obojena fabričkim elementima na kojoj nas glumci subotičkog pozorišta glasovno obasipaju operom i provode kroz sva ova pitanja i strahotnost kapitalističkog sistema. Predstava koja je zamišljena kao rok opera, vispreno i nadahuto, razigrano i poletno pravi distinkciju i kontradiktornu poemu teme koje obrađuje. Komad tematizuje kapitalizam koji je uspeo da do te mere prodre u sve pore našeg života i napravi profit od naših želja, nada, emocija, ponašanja i ljubavi, pa čak i roditeljstva.
Komad ,,Poslednje devojčice” inspirisan je razgovorom sa direktorom ukrajinske klinike za veštačku oplodnju vođenim u vreme pandemije. Klinika se našla u situaciji da bogati roditelji ne mogu doći po svoju decu koju su platili, a koju su rodile siromašne surogat majke. Deca prave velike troškove klinici, a direktor klinike govori o njima kao robi. Maja Pelević nas ovim dramskim tekstom upozorava na sve ono pred čim zatvaramo oči.
,,Žena koja nema dete se smatra bezvrednom pa je samim tim spremna na sve da bi se u toj ulozi ostvarila. Idealno polazište ove primodrijalne želje u robu. Deca postaju resurs kao i svaki drugi, nešto nad čim možeš da imaš vlasništvo. Na mestu gde je materica postala fabrika, a dete savršeno upakovani skupi proizvod, počinje ova priča” – reči su Maje Pelević.
Žena se danas ne smatra vrednom ako nema društveno priznanje majke.
Prikaz fabričke atmosfere gde glumci pakuju u kutije decu koja čekaju da budu preuzeta od svojih budućih roditelja, simbolično nas upozorava da su i deca roba u kapitalističkom društvu. Glumci koji nas sa scene gađaju šarenim kuglicama, a koje predstavljaju fetus, kao da nas groteskno opominju da budući fetusi oličeni u kuglicama mogu postati bilo šta i završiti bilo gde. Zanimljiva metafora sperme u obliku konfeta pada na nas. Publika biva obasuta stotinama svetlećih konfeta sa pitanjem gde će ove konfete (spermatozoidi) završiti.
Prema rečima reditelja Kokana Mladenovića komad ,,Poslednje devojčice” postavlja neke od najvažnijih pitanja našeg života, a ono što mu je posebno bilo interesantno jeste stavljanje ovog teksta u formu moderne opere po muzici Irene Popović Dragović.
David Buboš, Timea Filep, Nikoleta Grgić, Boris Kučov, Gabor Mesaroš i Andrea Verebeš uigrano i sa velikim nadahnućem izveli su komad na mađarskom jeziku.
Za klavirsku pratnju bili su zaduženi Arpad Serda i Mate Abraham dok je koreografiju uredila Timea Filep.
