Piše: Ana Stojković
Fejsbuk je socijalna mreža koju je 4. februara 2004. godine osnovao Mark Zakenberg sa još nekolicinom kolega sa Harvarda. Eduard Savrin, Endru Makolum, Dastin Moskovic i Kris Hjuz su zajedno sa Zakenbergom učestvovali u pravljenju ove socijalne platforme koja je 2020. godine imala 2,8 milijardi aktivnih korisnika. Nalazi se na sedmom mestu u globalnoj upotrebi interneta.
Sada zamislite vreme pre ere Fejsbuka. Kada nije bilo dostupnih informacija o svakome, kada se na sliku čekalo i po nekoliko dana, kada je na Krstarici doći do nečijeg telefona predstavljalo pravo malo rečnikom posuto putovanje sve u cilju dobijanja zelenog svetla za mogući dejt ili makar ispričani vic.
Tema ovog teksta nije upoznavanje preko socijanih mreža ili dejtovanje, već fenomenološki pristup iluziji lepih slika i bajkovitih momenata na fejsbuku.
Postavlja se pitanje zašto svi mi na fejsbuku šerujemo samo slike na kojima smo srećni, lepi, na moru uz talase, na proslavama, kafanama, rođenjima dece ili zimovanju. Naravno, ima tu i onih koji lepe aforizme, imamo komentatore određenih društvenih i političkih tema, zaljubljene parove u hiljadu slika, odlaske na egzotična mesta. Svima njima su zajednički ogroman osmeh na usnama i zlatan zub.
Nedavno sam na fejsbuku ugledala fotografiju školske drugarice koja se nije ustručila da postavi sliku sebe sa kateterom na ulici i ćelavom glavom. Žena boluje od raka.
Potresla sam se jako ugledavši taj prizor i uputila reči podrške. Komentar sam stavila ispod slike sa nadom da će ona ozdraviti.
Šta bi se desilo sa fejsbukom ako bi svako od nas u toku dana postavio sliku kada se nalazi u lošem raspoloženju, postavio svoj mrak i najteže trenutke kao ova žena?
Šta bi se desilo kada bi svako napisao koliko mu je teško tog dana, kako ga nerviraju na poslu, kako ih muž ili žena vara, kako nema novca da isplati račune, kako možda nema novca da svoje dete pošalje na ekskurziju. Jel to sramota? Kako mu je otac u bolnici, ili je, ne daj Bože, oca sahranio. Kada bi stavio slike sa sahrane. Kada bi se fejsbuk pretvorio u crnu hroniku. Kako bi svi mi reagovali? Zamislite serijal fotki na fejsbuku kada je svima teško i nema nasmejanih lica koja šalju pozdrave sa Majorke, Maldiva ili rođenja dece.
Da li bi fejsbuk uveo korisničku podršku u tom slučaju? Da li bi postojala međusobna solidarnost među prijateljima, ili bi postovi prošli neometano, čak i kod prijatelja. Da li bi opet postojala lavina negativnih komentara koji su česti na fejsbuku: gle kakva je, neka radi nešto, crko dabogda, baš te i ne žalim, idi u službu za socijalna pitanja pa se žali njima.
O svemu tome govorila sam sa diplomiranim filologom Tihanom Petrović, koja na ovu temu kaže sledeće:
,,Čini se da je internet dobrim delom pod uticajem Pandorine kutije, pa samim tim i većina platformi. Kada bi se na mrežama postavljali sadržaji koji su zli, loši, ružni onda bi Pandorina kutija postala nesnosno svarljiva. Sigurno bi se stvorila neka solidarnost sa ljudima, ali sve ono što se nalazi na mreži, bilo da je reč o dobrom ili lošem sadržaju, je zapravo prilično dehumanizovano. Tako da bi ta solidarnost bila poluhumanizovana ukoliko ne bi postojao susret licem u lice. Solidarnost ne bi imala snagu koju bi trebalo da ima kada su ljudi fizički zajedno ” – kaže Tihana Petrović.
Na pitanje da li bi fejsbuk trebalo da uvede neki vid korisničke podrške u tom slučaju ona kaže: ,,Svaka platforma bi trebalo da ima korisničku podršku. Bojim se da ne bi mogli da izađu u susret ogromnom broju ljudi koji bi izneli svoje probleme. Jedino da postoji algoritam.
Sve platforme su predodređene za lep sadržaj jer je čoveku potrebno da živi u iluziji” – zaključila je Tihana.
Iluzija ili ne, živimo svakodnevno obasuti pregrštem lepih fotografija koje preplavljuju fejsbuk. Iskreno se divim hrabrosti moje školske prijateljice koja se usudila da postavi bolesnu verziju sebe na svoj fb profil i javno kazala ljudima da je u ozbiljnom zdravstvenom problemu. Postali smo virtuelno društvo usamljeno u svojim kućama. Svaka pozitivna vest ili slika na nas može delovati drugačije ukoliko mi tog dana nismo dobro raspoloženi. Takođe, i negativna.
Da li su najpametniji oni koji svoju intimu drže isključivo za sebe ili svi mi korisnici fejsbuka koji delimo sa prijateljima najbolju verziju sebe? Šta je sa mrakom? Ko je tu pametniji?
Ako smo Marku Zakenbergu dali ideju za uvođenje korisničke podrške neka smo, jer svakako živimo u vremenu ogromnih psiholoških izazova, a lepe slike su možda jedino što nam ostaje u svakodnevnici koja nije nimalo naivna u izazovima koje nosi život. Šta bi se desilo sa našom psihom ukoliko bi svi mi na jedan dan postavljali naše neraspoloženje na ovu socijalnu mrežu ne znam, ali se bojim da ne bi bilo dovoljno lekara koji bi svima nama izašli u susret.
Zato pojačajte zdravstveni sistem i SOS telefone. Bajka koju živimo u slikama samo je trenutak.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
Dinarski: OTP Banka 325930070548544149
Devizni: OTP Banka 5354815101112201
Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com
Hvala
