Tekst i Foto: Ana Stojković
Efes je bio drevni lučki grad čije se dobro očuvane ruševine nalaze u današnjoj Turskoj. Grad se nekada smatrao najvažnijim grčkim gradom i najvažnijim trgovačkim centrom u regionu Mediterana. Tokom istorije, Efes je preživeo višestruke napade i mnogo puta menjao ruke između osvajača. Bio je leglo rane hrišćanske evangelizacije i ostaje važno arheološko nalazište i odredište hrišćanskog hodočašća.
Nalazi se blizu zapadne obale današnje Turske gde se Egejsko more susreće sa nekadašnjim ušćem reke Kajstros, oko 80 kilometara južno od Izmira.
Drevni grad Efes je omiljena destinacija turista koji posećuju Tursku zbog ruševina koje oduzimaju dah i značajnog istorijskog i verskog značaja.
Rimska vladavina doprinela je slavi i značaju Efesa, ali se prekretnica dogodila kada je lokalni savet progonio mnoge građane koji su se okrenuli novoj religiji.
Biblijski likovi poput Pavla, Jovana i Device Marije takođe su posetili grad.
Mnogi istoričari veruju da je sveti Jovan svoje jevanđelje napisao dok je bio u Efesu, a kada je Bogorodica bila na samrti, odneo ju je na zelena brda Seldžuka, iznad Efesa i položio na počinak. Rimokatolička crkva bdi nad njenim svetilištem, primajući stotine posetilaca dnevno.
Efes je takođe bio jedan od sedam crkava otkrovenja kao što se pominje u Biblijskom Novom zavetu. Sadrži obimne kolekcije ruševina uključujući grob svetog Jovana, Avgustovu kapiju, Hadrijanov hram i Partenon.
Veliko pozorište antičkog Efesa
Delo antičke arhitekture u Efesu koje oduzima dah je i Veliko pozorište. Podignuto je na padini planine Pion i ima kapacitet da primi 25.000 ljudi. Apostol Pavle ga je koristio da propoveda Jevanđelje Efežanima i osudi pagansko bolosluženje.
To je takođe bilo mesto političkih, verskih i filozofskih diskusija, gladijatorskih borbi, predstava i koncerata. Ipak, najpoznatiji događaj tiče se nemira kod Artemide. U ranim danima hrišćanstva, mnogi ljudi koji se nisu preobratili još uvek su obožavali bogove a jedna od njih bila je Artemida, boginja plodnosti.
Dimitrije je bio kujundžija koji je prodavao Artemide, ali zbog propovedanja sv. Pavla, njegova prodaja je opadala. Podstakao je gomilu koja se okupila u pozorištu zahtevajući priznanje Artemidi. Prijatelji svetog Pavla su ga molili da ode iz skupštine jer nisu bili raspoloženi da slušaju, ali ih je gradski službenik smirio i pozvao da poštuju zakon protestujući pred sudom.
Glavna Mermerna ulica je više od puta koji vodi od Velikog pozorišta do Celzijusove biblioteke. Prepuna zanimljivih istorijskih artefakata, uključujući reklamu za bordel i gravirana pisma careva i biste poznatih ličnosti u istoriji.
Mermerna ulica vodi svoje poreklo od 1. veka iako je bila otvorena samo za pešake sve do 5. veka kada je popločana mermernim blokovima tako da su i pešaci i kočije mogli da je koriste.
Rimske kuće sa terasama u Efesu
Iako drevne ruševine Efesa imaju mnogo istorijskih znamenitosti kojima se mogu pohvaliti, najslavnije su rimske kuće sa terasama. Prostirale su se na padini planine Bubul i pripadale bogatim građanima koji su koristili robove da čiste i održavaju njihove besprekorne domove. Unutrašnji podni i zidni mozaici su razlog zašto su zauzeli centralno mesto i prikazuju čudesni artefakt načina življenja bogatih ljudi.
Celzijusova biblioteka
Smeštena na kraju glavne ulice veličanstvena Celzijusova biblioteka bila je jedna od tri velike biblioteke drevnog sveta. Sa 12.000 svitaka predstavljala je vrhunac u društvenom životu filozofa i kreativnih zanatlija.
Izgrađena je u čast istoimenog rimskog senatora, a ispod nje se nalazila i njegova grobnica. Upravo zbog obimnih restauratorskih radova koji su se odvijali osam godina 70-tih godina, možemo videti samo prednju fasadu biblioteke jer ju je zemljotres u 3. veku srušio.
Celzijusova biblioteka prikazuje koliko je mudrost bila važna za Rimljane, što ih je navelo da čuvaju informacije u javnim zgradama širom svog carstva. Znanje im je bilo jako neophodno te su jako dobro isplanirali arhitekturu i temelj.
Državna Agora grada Efesa
Državna Agora iz 4. veka izgrađena pod vlašću Aleksandra Velikog bila je poslovna prestonica gde su se šefovi država sastajali da razgovaraju o poslovnim pitanjima. Ruševine koje sada stoje nisu prvobitna struktura već ostaci obnovljene Agore naporima Faustine, žene Marka Aurelija.
Sarkofag od terakote koji je pronađen sugeriše da je nekropola postojala i u 6. i 7. veku pre nove ere.
Osim nekropole, otkriveni rezervoar vode snabdevao je Efes vodom.
