Sloboda ili ništa
Tekst i Foto: Ana Stojković
Volim da vidim na sceni žene sa bas gitarom. Deluju impozantno. Maja Cvetković, vokal i basisitkinja alternativnog rok benda E-play, upravo takav utisak i ostavlja. Lagano se kreće po sceni dok svira bas. Šarmantna je i graciozna, dubokog glasa koji te ne ostavlja ravnodušnim. Slušali smo ih u okviru AL Rock Festa koji se tradicionalno održava svake godine u Aleksincu krajem avgusta. Naravno, prošle godine nije održan zbog korone.
Pre njih nastupali su ,,Six Pack“, ali sam zbog hladnoće bila u mogućnosti da poslušam samo jedan bend. Dakle, posle nesnosnih 40 C i vrelih večeri, večeras sam, na izmaku avgusta, nosila zimski kaput i smrzla se i sa njim za sve pare. Dobro, grejale su me nove srebrne minđuše koje sam kupila isključivo za koncert. Nekako mi je to bio svečani trenutak jer nisam bila ni na kakvom masovnijem okupljanju od kako je krenula ludnica sa koronom. Ok, ni ovde nije bilo nešto mnogo ljudi. Stotinak rokera sakupilo se na aleksinačkom Tašu. Desetak ljudi stajalo je ispred bine, vrteći glavama i njišući se u ritmu tvrdog altrnativnog zvuka E –play.Razbacana gomila željna muzike šutirala se ispred scene. Ostali su stajali. Nekolicina je bila raspršena po tribinama. Kao i mi. U mraku, na kraju tribina, drugar i ja smo jeli čili čips, pili tube od višnje i pivo. Njihala sam se povremeno ne bih li odagnala hladnoću, vikavši Punks not dead!
Dok je scenom grmela pesma ,,Sloboda“, razmišljala sam šta je to sloboda danas.
Sloboda je da dođem na koncert, budem u gužvi, a ja to nisam uradila. Sklonila sam se na tribine što dalje od gužve. Dakle, i dalje živim u latentnom strahu od korone i sadašnjeg nam Delta soja. Drugarica je pokupila virus na Artan Liliju. Bila je u zatvorenom prostoru. Meni to baš i nije bila ideja.
Sloboda je biti među ljudima ne strepeći da će vam neko kinuti u vrat ili lice. Čekajući bus koji je trebao da me vozi na more, pitala sam čoveka u restoranu gde mogu da platim upotrebu wc-a. Nakašljao mi se u lice dok mi je objašnjavao da ne treba da platim ništa.
Doviđenja izolacijo, kreten ti se nakašljao u lice. Nisi to očekivala. I šta sada? Kultura stavljanja ruke preko usta mu nije jača strana. On je neotesani zadrigli prenosilac bacila. Svesno, u sred korone ti kašlje u lice. Protiv toga se čovek ne može boriti.
Kako vas nije sramota! -odbrusila sam. Kašljete mi u lice. Oprostite, nisam namerno.
Da, ali sada je već kasno. Obrisala sam lice vlažnim maramicama i nastavila u wc, moleći Boga da vucibatina nema koronu.
Sloboda je da ne nosim brnjicu i slobodno dišem kada ulazim u prodavnice.Ne stojeći metar od sledećeg kupca. Sloboda je proći bez paranoidnih misli kroz Kazandžijsko sokače u Nišu. Ljudi tamo sede u gomilama po kafićima.Ne može se naći slobodno mesto za sedenje. Jbt, gde ja živim, razmišljala sam. U Aleksincu ima tako malo ljudi na ulici.
Sloboda je ne slušati svakodnevno crne vesti o broju zaraženih i preminulih. Sloboda je slikati po ceo dan. To je dakle segment slobode u kome uživam svakodnevno. Nametnuto ne nametnuto, izolovana sam svakako.
Sloboda je oslobođenost od straha. Da li sam slobodna?
Kroz moje misli probijala se pesma E-Play-a ,,Samo da nam bude bolje“. Zvuci bas gitare nosile su me u novo magnovenje. Biće nam bolje,recitovala sam u sebi, kada korona zauvek nestane. Kada se nesmetano krećemo, kada skinemo maske, kada prestanu vesti o broju preminulih.Kovid nam u amanet ostavlja otuđenost i depresiju. Porast broja samoubistava među mladima. Porast depresivnih i ankcioznih ljudi, uplašenih od normalnog života. Čopor koji beži u šume i prirodu. Biće nam bolje kada vidimo budućnost, a budućnosti je sve manje.
Scenom je odjekivala pesma,, Zar te nije sramota?“ Pred očima mi je bljesnuo Bjelogrlić koji šamara reditelja ,,Dare iz Jasenovca“. Šamara Antonijevića i nije ga sramota. Ne znam uzrok šamaranja, pominju se provokacije. Vidim hiljade komentara koji podržavaju Bjelu. Vidim ogromnu podeljenost u društvu koja je opasno izmakla kontroli. Da li smo mi krivi za to? Ne, nikako. Ljudi masovno beže odavde.
Vidim Caneta iz Partibrejekrsa kako na zaječarskoj Gitarijadi pozdravlja masu sa ,,Gde ste Vlasi!“. Vidim kako limenke padaju na scenu i kako on nesmetano peva uprkos tome što ga gađaju. I naravno, nikada ga nije bilo sramota.Oduvek je tako pozdravljao Zaječar.
Smrzla sam se dovoljno. Na scenu je došao Ateist Rap i započeo koncert pesmom iz devedesetdruge godine ,,Varburg limuzina“. Posle tog hita, evo već dvadeset godina, ništa. A gde smo mi nakon toliko godina?
