Tebi
Piše: Boris Viner
Slika: Ana Stojković
Ti si moj dah od večnosti. Ne ona večnost što stoji hladna i nepomična, već večnost koja treperi, kao da je satkana od mog srca i tvog daha. Kada si u meni, sve vreme sveta prestaje da postoji, a opet se rađa beskonačno, u svakom tvom pogledu, u svakom pokretu tvog postojanja. Ti nisi samo prisustvo, ti si odsustvo bola. Tamo gde je tvoj dodir, svet ne poznaje lom, ne poznaje kraj. Tamo gde si ti, večnost se sklupčala u šapat, u toplinu koja nikada ne prestaje. Ako me život uči prolaznosti, ti si moj dokaz da prolaznost laže. Jer svaki trenutak s tobom je beskrajno ponavljanje istog čuda — da svet može biti prepun smisla samo zato što ti u njemu dišeš. Ti si moj dah od večnosti, jer dok god traješ u meni, vreme se ne usuđuje da me dotakne.
Leave a Reply