Božićna poslanica zidanju modernog srpskog Skadra
Piše i fotografiše: Ana Stojković
Ulazimo u 2025. godinu.
Za mnoge od nas 2024. godina bila je puna neizvesnosti, negativnih kolektivnih emocija koje smo ćutnjom od petnaest minuta stišavali. Ubzan napredak Srbije odnosi opasne žrtve.
Tragedija u Novom Sadu sve nas je potresla i digla studente na noge. Studenti su digli celu Srbiju. I rekli: ,,Dosta je bilo!” Stvarno, dosta je.
Kolektivni bunt je počeo. Omladina i studenti zapalili su sistem i blokirali škole, rektorate, održali lekcije političarima. Apsolutno smo uz index i znanje, a ne partijsku knjižicu.
Zooncoolion ovim putem želi da se solidariše sa žrtvama nasilja koje su izgubile život u Zlatnom Tigru srpskog ,,naprednog” društva.
Mi, na žalost, nismo bezbedni. Ni ispod novih nadstrešnica, ni na fakultetima, niti na ulici. Psi lutalice, recimo, u Aleksincu odakle kucam ove redove mogu ugroziti bilo koju individuu, a naročito malu decu. A dece je puna palanka. Apelujemo da opština Aleksinac taj problem pod hitno reši. A ne da kao pojedinci strepimo nebezbedni u bilo kojoj ulici u gradu.
Ako već obavljaju javni posao, red je da za platu koju primaju rade u interesu bezbednosti građana. Šta je za naprednjake koji su već sada teški mnogo miliona u privatnom džepu jedan azil za pse i mačke lutalice. Bar bi zaposlili pola socijalnih slučajava sa NSZZ.
Za početak želimo bezbednost u narednoj godini.
Sledeća želja je želja za kulturnim uzdizanjem i nebahanalisanjem ,,javnih ličnosti” na TV -u.
Ukoliko se kultura izražavanja i dostojanstvo drugoga ne poštuju, mi ne možemo biti nikada demokratsko društvo.
A pojedinac u ovom društvu kakvo je danas, minoran je naspram kolektivnog mehanizma koji je ,,zagledan u promene” i izgradnju tempom jačim od svakog racionalnog razuma kome treba duboka analiza nad sadržajem i arhitekturom.
Piramide nisu nastale za godinu dana.
I zato su trajne.
Karlov most, takođe, nije nastao za jedno popodne, već su vladari kontemplirali nad svime uključujući i vreme, astrologiju i tradiciju u svaku zazidanu ciglu.
Ako je ovo zidanje Skadra od Srbije, ne završava se pozitivo. Mi postajemo epska pesma Vuka Karadžića. Mnogo je žrtva. Jedni su u građevine ugrađeni novcem i voze džipove i grade vile od naših para, a mnoge majke nisu svojoj deci spremile Božić. Deca su im ispod zemlje. Da obični građani i deca su ispod zemlje. Milioneri nisu ni izašli da odaju počast od 15 minuta žrtvama nasilja.
Skadar se ruši. Mnogo je Jerina.
Svaka tranzicija je trajna, a promena nad konstruktivnom tranzicijom je dugoročan proces.
Naš narod ne voli promene kojima koračamo.
Svakako su neke dobre. Imamo odlične autoputeve, ali ne dovoljno para da svi vozimo dobra kola i koračamo njima i vozimo se KA ,,Zlatnom Kineskom Tigru .” Demokratski proces je zaustavljen u javnom diskursu, a to nije odlika parlamentarizma.
Želimo da vulgarnost sa televizijskih ekrana nestane i da decu učimo kroz Dečiji Tobogan i nekadašnje emisije obrazovanog tipa. Naučni program.
Mi nismo nacija ograničenog uma. Mi smo Srbi. I slavimo Božić. Mi uvodimo Hrista u svaku crkvu koje su dinastije Nemanjića gradile po Srbij. Mi smo zemlja Lazara i Milice, Obrenovića i Karađorđevića. Mi nismo više Jugoslavija u kojoj je Tito zabranjivao veru kao predmet i slao neistomišljenike na Goli otok kao Staljin.
Mi želimo da Božićne i Uskršnje praznike slavimo u svojim domovima sa najmilijima dok gledamo obrazovni program, a ne ljubičanstvenu Srbiju punu psovki i kriminala koji je glorifikovan kroz TV emisije na Pinku.
Mi ne želimo Jovanu Jeremić na TV -u niti Miljanu. Mi ne želimo da naša deca rastu uz razvrat i navaspitanje.
Mi smo pristojno društvo puno vrednosti.
Ne dozvolite da vrednosti oterate iz Srbije. Mi želimo pristojnu i obrazovanu decu od koje ćemo učiti. Ne prepisivače i ,,resavce.” Borićemo se do zadnje ispisane sveske. Onako kako treba. Bez prepisivanja i lažnih i kupljenih diploma.
P. S Nije mi bila namera da se osvrćem na 2024. Htela sam da pišem o Badnjaku i našim neverovatnim bakama i običajima, kolačima i česnici. O Badnjaku koji gori. O deci koja jedva čekaju da iz česnice izvuku novac.
Ali ne mogu, Mnoga deca sa Juga Srbije nemaju prihode da im mama i tata naprave Božićni kolač. A neke srpske majke su u prošloj godini decu izgubile.
Mir Božiji! Hristos se rodi!
Leave a Reply