Opstanak neiživljene iluzije
Piše i crta: Ana Stojković
Obujmila bih te nezaustavljivom čežnjom i zatvorila u maštanje.
Iluziju bih realizovala dodirom, osvajajući pogledom intimnost.
Udahnula bih svoje telo kroz vazduh obamrlosti
i pohlepno upila poslednji treptaj tvoje iznemoglosti.
Vatrenu delotvornost pokreta usmerila bih na oblikovanje tvog budućeg koraka.
Bežiš kada osetiš konkretnost osećaja.
Povlačiš u staklenu ljušturu
nemajući snage da odgovoriš zašto to činiš kada već osećaš.
Strah od gubitka udobnog čeznutljivo čuvaš
govoreći da su to sve prolaznosti.
Ponašaš suprotno od onog kakvim se predstavljaš.
Neizmerno čekam odjekivanje tvog glasa kroz zidove koje si oblepio iscrtanim rečima.
Boje odaju raspoloženje usamljeno – strastvenog pogleda žene i suštastvenost koju pohode impresije.
Osmišljena sazvežđa ostaće u nedodirnutom susretu pogleda.
Prisutnost me tvoja sumanuto prati iako bezoblična i izmišljena.
Leave a Reply