Promocija knjige ,,Popis stanovništva i imovine iz 1863. godine.”
Piše: Ana Stojković
Na sinoćnoj promociji u Domu kulture predstavljeno je još jedno kapitalno delo iz lokalne istorijografije. Naime, reč je o publikaciji Centra za kulturu i umetnost Aleksinac ,,Popis stanovništva i imovine iz 1863.godine.
Priređivač knjige je dr Dragan Aleksić, a recenzent dr Sofija Božić iz Instituta za noviju istoriju Srbije.
Oni su juče na promociji govorili o ovoj knjizi koja je, prema rečima priređivača, pripremana oko godinu dana.
,,Između korica ovog izdanja ima više od 500 strana i u njemu se nalaze dragocene informacije o ljudima i porodicama koje su živele na ovom prostoru pre više od 150 godina, a čiji se potomci, možda, u ovom trenutku nalaze među nama.
Ipak, ovo je jedna neobična knjiga, jer iako govori o sadašnjem vremenu iza nje stoji istoričar dr Dragan Aleksić, moj dugogodišnji kolega, i ona predstavlja skup podataka o stanovništvu jednog kraja Srbije –objasnila je dr Sofija Božić.
Sam popis stanovništva nastao je iz potrebe ministrastva finansija da utvrdi imovinu svih kako bi odredio poresku osnovicu za plaćanje poreza.
Prema rečima priređivača, dr Dragana Aleksića, porez su u to vreme utvrđivali poreski seoski kmetovi koji su bili subjektivni, pa je onda ta imovina smanjivana, a to je išlo na štetu državnih prihoda.
,,Po novom zakonu utvrđeno je da se obrazuju komisije i sprovede detaljan popis koji će utvrditi svu nepokretnu imovinu svih građana što će biti dalje osnovica za porez. U to vreme, osnovana je i komisija koja se sastojala od procenitelja, dakle, predstavnika svake opštine, a ministarstvo finansija je odredilo nadzor, po dva činovnika iz svakog sreza.
Popis je sproveden u relativno kratkom roku, ali je morao biti prekinut zbog nemira sa Turskom, kada su Turci ubili jednog dečaka u Beogradu. Situacija je bila pooštrena, a oko Aleksinca su bili iskopani šančevi za odbranu protiv Turaka. Sledeće godine, popis je nastavljen i sproveden u roku od mesec dana – rekao je dr Dragan Aleksić.
On je istakao da je osobenost tog popisa bila ta što je u njemu popisan svaki stanovnik Srbije, od najstarijeg stanovnika, poreskog obaveznika, do deteta. Popisana je svaka porodica sa imovinom i stanjem imovine, zemljom i zanimanjem stanovništva.
,,To nam je bio dragocen izvor da utvrdimo kakvo nam je imovinsko i starosno stanje naših predaka.
Iako je to radilo ministarstvo finansija, kasnije je utvrđeno da postoje male razlike u realnim procenama. Logično je bilo da svako od popisanih pokuša da smanji imovinu kako bi smanjio porez. Neke procene su bile da je imovina smanjena za 10 odsto.
Drugi propust koji se javio je godina starosti žitelja, jer upoređivanjem sa starim knjigama i knjigama venčanih i rođenih, vidi se da postoji razlika kod osoba koje su navedene u knjizi i onih kako su navedene u crkvenim knjigama. “ –istakao je Aleksić.
Objasnio je da za ovaj problem postoje dve pretpostavke. Jedna je da podaci o rodjenju starijih ljudi prilikom krštenja nisu upisivani u crkvene knjige, jer one u tom vremenu nisu ni postojale, pa je njihova starost određivana proizvoljno. Druga pretpostavka je da su po starom zakonu o porezu bili poreski obaveznici do 80.godina, pa su godine po inerciji dodavane kako bi se izbeglo da budu uvršteni u poreske obaveznike. Istakao je da bi budući čitaoci trebalo da imaju na umu ovu činjenicu kada budu čitali ovu knjigu.
U samom zaključku, dr Dragan Aleksić, istakao je da je aleksinački srez osoben po tome što je 40 odsto ukupnog stanovništva živelo u gradu, a 60 odsto na selu. Prosek u Srbiji je bio 9 odsto starogradskog stanovništva, a ostalo seoskog.
Prema rečima priređivača, sledeće godine možemo očekivati još jedno kapitalno delo koje će takođe biti izdato od strane Centra za kulturu i umetnost, a reč je o popisu Sreza moravskog koji danas čini drugi deo aleksinačke opštine.
Leave a Reply