Nemir ledene noći
Piše: Dragan Vesić
Foto: Ana Stojković
Sinoć je bilo jezivo. Vetar. Hladno. Jedna od onih noći kad se zima i strah uvuku u kosti. I nemir, osećaš se užasno sam. Neki jezivi hororni zvuci od spolja pa mi se učinilo da Megi i Filip kašlju. Kad mi se to desi, čitam Bibliju. Te poruke u nečem uzvišenom, o milosti, dobru… Uvek me smire. Pa priča o Hristovoj žrtvi, bila ona mit ili istorijska činjenica, je nešto najuzvišrnije u istoriji sveta. Bog je žrtvovao svog jedinog sina da preuzme na sebe teret greha rulje koja nema savest i ne zna da se kaje…Otkad je sveta ima onih koji bolesno uživaju da povredjuju ljude. Ipak, ima nesto veće, što daje smisao svemu, i zahvaljujući tome možeš da se nosiš s tim, da budeš iznad prizemnosti i zla. Valjda je Aristotel rekao da u samoći uživa divlja zver ili Bog. Nisam ništa od toga, ali podnošljivo je. Naročito kad stvaraš i činiš ispravne stvari… Ako ljubavi (božanske, bezuslovne ) nemam, ja sam ništa… Korinćanima 13:1-13, Novi zavet.
Leave a Reply