Šta kaže Božićni san?
Piše i fotografiše: Ana Stojković
Večeras je Badnje veče. Ogromne su gužve u svakoj prodavnici. Lepršavost i svečana atmosfera među ljudima. Svi žure da do osamnaest časova ispazare namirnice koje će upotrebiti za spremanje Božićne trpeze. Suvo grožđe, suve šljive, orasi, badem u svakoj božićnoj kesi. Grad je pun Badnjaka.
Timi je ostavio Badnjak ispred mojih vrata. Uzela sam ga i stavila pokraj pšenice.
Staro predanje kaže da devojke koje žele da se udaju treba tačno u ponoć da uzmu pregršt pšenice i bace je na Badnjak rečima: ,,Ko mi je muž neka dođe da ga žanjemo”.
Ovaj ritual može biti ostvariv, jer prema rečima moje pokojne bake, uradivši to, sanjala je svog budućeg muža, tj. mog dedu Miodraga. Sanjala je dve osobe. Jednu u koju je bila zaljubljena, Ratomira, ali je u snu izdominirao Miodrag sa kojim je već skoro imala ugovoreni brak.
U vreme naših baka i deka brakovi su bili ugovarani, i niste bili baš u mogućnosti da birate. Ukoliko je osoba imućnija i pogodna za brak takva će vam osoba biti bračni drug hteli vi to ili ne.
Devojke danas, ukoliko i sanjaju osobu nakon ovog rituala koja im se ne dopada, svakako mogu sačekati sledeću godinu i birati osobu koja im najviše odgovara.Ili da parafraziram Dostojevskog, vodiće se krilaticom da je brak ,,moralna kazna svake slobodne individue” i neće uraditi ritual o kojem pišem.
Danas smo svi vlasnici sopstvenih sudbina. Iako danas brakovi kratko traju i niko više nema strpljenja za tuđe hirove, valja se podsetiti stare institucije braka kada je bilo zabranjeno izaći iz bračne zajednice jer je to bilo sramota. Naše bake, pa čak i majke nisu smele izaći iz bračnih voda jer kod svoje kuće ne bi bile prijatno dočekane, a možda i ne bi imale gde da se vrate.
Zagovornik sam slobode izbora modernog vremena i nezavisnosti. Ne podržavam bilo kakvu netrpeljivost u bilo kakvoj vezi i više sam zagovornik slobodnih brakova gde se svako ostvaruje onoliko koliko može uz uzajamnu i dugotrajnu podršku partnera.Sigurnost koju pruža bračna zajednica je neprocenjivo iskustvo svakoga ko je u njemu, ali nisam za ,,sigurnost” po svaku cenu. Sloboda je neprocenjiva kategorija.
Svako će od nas bacati, ili ne, pšenicu ukoliko želi da se uda. Do tada, dovoljno je imati i par dobrih prijatelja sa kojima ćete deliti i dobro i loše raspoloženje.
Želim Vam prijatno i blagosloveno Badnje veče.
P. S Ako bacate pšenicu, morate posle toga ćutati ne progovorivši ni jednu reč, inače će ritual biti prekinut.
Leave a Reply