Iluzija
Tekst: Ana Stojković
Obujmila bih te nezaustavljivom čežnjom i zatvorila u maštanje.
Iluziju bih realizovala dodirom, osvajajući pogledom intimnost.
Udahnula bih svoje telo kroz vazduh obamrlosti i pohlepno upila poslednji treptaj tvoje iznemoglosti.
Vatrenu delotvornost pokreta usmerila bih na oblikovanje tvog budućeg koraka.
Bežiš kada osetiš konkretnost osećaja.
Povlačiš kao puž u staklenu ljušturu nemajući snage da odgovoriš
Zašto to činiš kada već osećaš.
Strah od gubitka udobnog čeznutljivo čuvaš govoreći kako su sve to prolaznosti.
Ponašaš suprotno od onoga kakvim se predstavljaš.
Neizmerno čekam odjekivanje tvog glasa kroz zidove koje si oblepio iscrtanim rečima.
Osmišljena sazvežđa ostaće u nedodirnutom susretu pogleda.
Prisutnost me tvoja sumanuto prati iako bezoblična i izmišljena.
Leave a Reply