Šta sa 20 eura?
Tekst i Foto: Ana Stojković
Primetni su ogromni redovi ljudi ispred Poštanske štedionice kada država uplati dvadeset ili trideset eura državne pomoći. Očigledno je da ljudima i taj simbolični novac znači, inače se ne bi gužvali u redovima, mahom ne poštujući fizičku distancu.
Možda kupe neki vitamin pokušavajući da zaštite imuni sistem od epidemije. Nažalost, potrošiće svu državnu pomoć jednim odlaskom u apoteku. Kalcijum i vitamin D3 koštaju 1400 dinara. Cene vitamina C kreću se od 2400 do najeftinijeg koji košta 327 dinara. Možda ipak taj od 327 dinara, kako bi se uklopilo u 20 eura za vitamine.
Ili, odluče da dvadeset eura potroše na osnovne životne namirnice.
Za taj novac moguće je kupiti hleb po ceni od 45 dinara, kafu od 90, piticu sa mesom od 110 ili pljeskavicu u iznosu od 130 dinara. Ulje za 200 dinara, ili ako vam se posreći neka akcija pa nađete za 180. Inflacija je udarila i po mleku i jogurtu, tako da je potrebno izdvojiti u proseku 120 dinara za litar jogurta, a po akcijskoj ceni od 100 dinara može se kupiti litar mleka. Da, cifre ne varaju. Svaki proizvod je skuplji za 10, 15, 20, a neki i za trideset odsto. Možete tog dana spremiti ručak za koji će vam biti potrebno minimum petsto dinara ako želite ručak sa mesom. Već se bližimo cifri od 1000 dinara. Sada treba i da se večera. Još ako ste pušač, trebaće vam još minimum 300 dinara za cigarete. Kafu ste kupili, onu najeftiniju. C. Može vam se desiti da odete i na pijacu tog dana i čujete kako vam se prodavac sa tezge žali na ogromno poskupljenje i kaže da ovako nije bilo ni devedesetih.
,Ne znam šta se ovo dešava, ali sve je živo poskupelo“ – zabrinutog izraza govori pijačni prodavac. Vi klimanjem glave konstatujete stvarnost, potrpate još petsto dinara u ceger i ostajete sa još manje od istog iznosa. Razmišljate da prodavac mora da kupi i gorivo kako bi transportovao robu do pijace. Evro dizel košta 193,90 dinara dok je najjefteniji autogas – TNG po ceni od 99,90.dinara
V ste kupili ste hranu za taj dan i to je to. Para više nema.
Svi znamo za našu čuvenu krilaticu da niko u Srbiji nije umro od gladi, ali slučaj glumca iz Novog Sada, Nebojše Petrovića, demantuje ovu tvrdnju. Čovek je umro kao beskućnik od smrzavanja. A možda i od gladi. Prema drugim navodima, bolovao je od teške bolesti, ali je poslednje dane provodio spavajući pod otvorenim novosadskim nebom. Ne znam koliko su njemu pomogla dvadeset ili trideset evra, jer za taj novac teško da možete platiti sobu u nekom hotelu. I zagrejete hladne kosti. Hotel ,,Paviljon” u Beogradu rezervisan je samo za bogataše kojima dvadeset evra nije ništa. Platićete pola doručka tim novcem i popiti za ručak flašu šampanjca iz ,,svog džepa“. Naš beskućnik, antiheroj, nije imao gde da spava. Spavao je pod vedrim nebom. Glumac. Jeo je u narodnoj kuhinji. Očigledno je da baš niko nije želeo ovom čoveku da pomogne i da mu da neki poslovni angažman, ili ga makar skloni sa ulice. Strahotno je kako se postupa sa umetnicima. Ne samo sa njima, sa svakim ko iole poseduje neki talenat i izdvaja se od proseka. Prosek nikada nije praštao uspehe talentovane manjine, te ni u slučaju pokojnog umetnika. On neće stići da potroši svojih dvadeset evra. Strpaće ih u kasu nekog bogataša koji će sa 20 e obrisati dupe.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
Dinarski: OTP Banka 9891137003896720
Devizni: OTP Banka 5354815101112201
325930070548544149
Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com
Hvala
https://www.zazzle.com/zooncoolion_cofee_mug-256608797490822378
Leave a Reply