ZOONCOOLION

Razorni zvuk teatra

Piše: Tihana Petrović

Dvadeset osmog februara 1987. rađa se Igor Vuk Torbica. Jugosloven. Prema državi u kojoj je rođen, i kasnije, prema radu koji je bio zastupljen u samostalnim državama. On je teatar. Osmeh. Tuga.
Pozorišnu režiju završio je u klasi profesorke Alise Stojanović. Inteligentan, vizionar, brilijantan. Monolitan u svom pozorišnom i ličnom izražaju.
Voleo je Hanu Selimović. Glumicu iz Beograda. Bili su divan par. Daleko od klišeiranog para reditelj – glumica. Sijali su zajedno. Oboje svojom individulanošću.

Predstava ,,Razbijeni krčag” Jugoslovenskog dramskog pozorišta predstavlja razbijanje umetničkog integriteta. Torbica je u predstavi upotrebio pesmu Chiquitita grupe Abba. Trebalo je platiti prava na korišćenje te numere. JDP traži od Torbice da promeni numeru. Ne pristaje. Kao epilog agoničnog odnosa koji je ova numera proizvela Torbica potpisuje da se odriče svog dela.

Aleksandar Popovski, pozorišni reditelj, postaje upravnik teatra u Mariboru. Pre toga, Torbica je trebalo da režira predstavu u njemu. Postavljanje novog upravnika čini da Torbica upućuje pismo pozorištu u kome navodi da prekida saradnju s njim. Kasnije to pismo postavlja na Fejsbuk zbog čega ga novi upravnik tuži i traži odštetu za svako naredno pominjanje njegovog imena. Glumac Ozren Grabarić, koji je igrao u Hinkemannu Igora Vuka Torbice u Zagrebačkom teatru mladih, staje na stranu Aleksandra Popovskog.
Igor Vuk Torbica nikada kasnije nije ušao u zgradu JDP-a.
Igor Vuk Torbica nikada kasnije nije imao srećan osmeh nakon događaja sa pozorištem u Mariboru.
To je interpretacija mentorke Igora Vuka Torbice Alise Stojanović.
Pre njegove smrti nisam čula za Igora Vuka Torbicu.

Šestog marta 2020. pojavaljuje se virus ili agens koji stvara pandemiju. Možda bolje reći pandemonijum. Stručnjaci vode borbu sa agensom i pokušavaju da koliko mogu pojasne o čemu je reč.
Leto je. Vode zovu na razonodu. Na plivanje, sunčanje, na penušavu jednostavnost življenja. Biljke su odavno donele krošnje. Mirisi bezuslovno mirišu.

Šesnaestog juna 2020. Igor Vuk Torbica odlazi iza kulisa, u svetlost.

Dvadeset prvi jun 2020. Izbori u Srbiji. Usred bolesti. Za sitninu kupljeni glasovi.U ruralnim mestima gde je azbuka nepoznanica. Pobeđuje Srpska Napredna Stranka.

Deseti novembar 2021. Sa prijateljicom sam išla na predavanje doktora istorijskih nauka, Dragana Aleksića, na temu dana primirja u Prvom Svetskom ratu. Predavanje se održalo u sali Doma kulture koja, pored drugih, ima i namenu pozorišta. Po završetku predavanja u holu, iznad biletarnice, pročitam “ Život je pozornica u kojoj svako svoju ulogu ima”.

Jedanaesti novembar 2021. Dan Primirja u Prvom iliti Velikom Ratu. Dan je svetao. Miran. Agens šeta planetom.Slušam Chiquitita Abbe. To je sporna pesma predstave Razbijeni krčag. Ponavljam je kao što se vrti Balaševićev Ringišpil ili Ravelov Bolero. Od čestice se pravi spirala. DNK-a ili morskog puža.
Pesma popularne grupe okreće se oko mene kao lament nad sitnim, kaljavim umovima koji presecaju glave svetlim nebeskim telima.

Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:

Dinarski: OTP Banka 9891137003896720

Devizni: OTP Banka 5354815101112201

325930070548544149

Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com

Hvala

https://www.zazzle.com/zooncoolion_cofee_mug-256608797490822378

This entry was posted on November 11, 2021 at 2:33 pm and is filed under EKLEKTIKA with tags Igor Vuk Torbica, Teatar. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.