Mastilo mi je sazrilo u krv
Dva minusa ništa od plusa
Ako se za trenutak stavim u vremensku mašinu i pokušam da budem Tesla, reći ću vam da plan koji sprovodite nad mojom urnom je besmislen. Već sam u hramu svome. Ne kopajte više zemlju jer od pepela nećete dobiti ništa. Od prazne kutije još praznija kutija. U misao mi ne dirajte. Ali, ako hoćete, sa namerom da smirite odnos planeta u Sunčevom sistemu, obratite se Saturnu. Ne dirajte mene, u sistemu sam odavno. Svuda oko vas. Cirkulišem. Ljudskoj vrsti, neosveštanoj za 21. vek u kojem se nalazi, primitivno vođenom Tanatosom umesto razuma, ja nisam kriv. Trudim se da počivam i odozgo vas nadgledam. Mogu grom da bacim, kao Ares ako je potrebno, ali samo da bi se zemlja napojila. Toliko sam čovek. A vi, sa svim znanjem koje ste stekli i nemogućnošću da ga sublimirate u sebi, zamislite se nad sobom, dobro. Od dva minusa plus zagonetka. Zašto me premeštate? Svetog Savu i mene da sastavite. Dobro.
Naučnik i Sveštenik
– Kuc kuc – udara grmljavina po vratima Hrama.
– Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira? – pita glas iza vrata.
– Nepoznata sila – odgovara grmljavina.
– Šta vam treba? – pita glas.
– Svetlosti nam duša hoće, umorne su naše noge… – zapomaže sila.
– Trebate jednu sijalicu? – šaljivo će glas.
Grmljavina postaje sve jača i jača. Kiša ispred hrama, sastavlja se nebo sa zemljom. Postaje već tama.
– Otvorte nam teška vrata – mukuje sila i recituje. U množini:
“Prezreli smo carke dvore, carsku krunu i porfiru i sad evo svetlost tražimo u skromnome manastiru.”
Modifikovali Vojislava Ilića, svim silama pokušavaju da uđu u Hram. Nikola Tesla i Sveti Sava gledaju sve to odozgo, dok jedan piše a drugi briše.
– Misliš li da znaju celu pesmu? – pita Sava.
– Vidim množina je u pitanju, rekao bih da im je frka – odgovara Tesla.
– Šta da radimo sa njima? – zabrinuto će Sava.
– Više se pitam šta oni sa našom distancom rade? Pametno li je to? – zamišljeno će Tesla. Ne vadi sijalicu iz ruke.
– Hajde daj neku ideju, umoran sam više – blago će Sava.
– Trenutno je taknuto – maknuto, misliš li da treba da pravdamo vreme? – Tesla će.
– Ne mislim ja više ništa. Igraju sa tvojom figurom sada, a ja mu dođem kao tabla i celo moje dvorište – kaže Sava. Imali su vremena koliko hoće. Ni recitaciju ne znaju napamet. A kamoli pristojno vreme. Ulaze samo kada im treba opravdanje. Ili da se sklone od kiše. Preuzmi ti, ja ne mogu više – uzjogunjeno će Sava.
Otvaraju se vrata Hrama. Nepoznata sila od grmljavine postade mače kada im se na vratima privideo Tesla a ne Sava. Uplaši se maca od svetlosti koju je tražila te ne zna gde će. Pokušava da se seti recitacije no svetlo je bilo toliko jako te rešiše da sačeka još malo. Kiša je stala, grmljavina stišala, zora je svanula, izbori prošli. Tesla i Sveti Sava čekaju da vide šta će. Nepoznata sila. Eh, nepoznata sila. Još koji krug do saznanja. Osmi level ako prođe. Danteovog pakla.
A sad da se uzemljim
Izašla sam iz vremenske mašne. Nisam više Tesla. Olovka, lampa, papir i ja. Display blinka i pita zašto svako ne bi počivao tamo gde jeste? Aman i za grobove svetaca postoji razdaljina. Kada bi ljudi pokušali da naprave distancu u vremenu početka novog hladnog rata, a ne da se bave premeštanjem urni u Hram, shvatili bi osnove fizike. Poslala bi ih na časove upoznavanje sa poreklom svetaca i genija koji su svoj Eros i Tanatos sublimirali u jedno. Svako na svoj izabrani način. Da izrecituju nešto o Tesli i Svetom Savi, makar se upute, bez bežanja sa navedenih časova osnova pisanja i fizike. Jer, energija kojom Tesla upravlja moćnija je od ljudskog razuma. A svetosavska slava inspiracija i nadahnuće. Imam utisak da razmišlja, Tesla o vrsti koja je počela da gazi sve moguće norme. Prirodnoga. Uznemirite li je, okrenuće se protiv vas.
Poštujte je i biće blagonaklona
Šta je to ljudska vrsta? Neispitane subatomske čestice za sebe. Džaba im sastavljanje u kvark ako nisu ukapirale da je svakoj od njih potrebna regenereacija i akumulacija. Mogućnost da se prilagodi drugom kvarku. Ne bandoglavi, suvoparno i prozaično prilazi stvari. Ako ne razume da je vreme, iako izmišljena kategorija, potrebno da se supre i ne donosi nagle odluke. Ne sudara bez potrebe. Ne upušta u vatru, a da nije spremna. Kome gromovi i vatra više trebaju? A ljudi bi ih hteli. Onog trenutka kada prevaziđu sve moguće granice prirodnog strpljenja biće kasno jer nas univerzum sa svih strana upozorava. Od klimatskih do asteroidnih promena. Buni se priroda, ali je niko ne sluša. Možda je vreme da naše žive mozgove ne rasipamo svuda po svetu već sakupimo na jedno mesto. I čujemo mišljenje. Ne proganjamo pa prisvajamo. Ako je moguće. No, s obzirom na mentalitet našeg naroda i neiskorenjivi kompleksaški entuzijazam – Uspeh se ne prašta i da ti crkne krava jer je moja kuća veća od tvoje, pitanje je. A ja se pitam zašto recimo Nikola Tesla kao i svi ostali sveci ne bi imao kriptu u svom Hramu? Onakvu kakva mu dolikuje.
Ana Stojković
https://www.zazzle.com/z/ayaqwg50?rf=238127962581431915
Leave a Reply