Predstava ,,Za sada je sve okej”
Piše: Ana Stojković
Kako Nju ejdž filozofija spiritualizma može spasiti četiri dijametralno suprotne individue, uneti mir u nemir svakodnevnice, gledali smo četvrtog dana pozorišnog festivala u Aleksincu.
Kruševačko pozorište zasmejavalo je aleksinački auditorijum skoro sat i po vremena, a Biljana Nikolić, Dejan Tončić, Bojan Veljović i Nikola Rakić, pod rediteljskom palicom Snežane Trišić, briljirali su na sceni. Predstava ,,Za sada je sve ok“, po tekstu ,,Prozor” dramaturškinje Nataše Rajković, omaž je svakodnevnom bračnom životu, kriznim situacijama na poslu, motivišućim pojedincima bez teških filozofskih pitanja i van ikakvog istorijskog konteksta.
Oskudna scenografija u prvi plan izdiže likove i njihove unutrašnje monologe. Jedna fotelja za muža, Dejana Tončića, koji je prototip sredovečnog čoveka, zarozanog u trenerice i grandž košulju. Bolešljiv i strašno dosadan, u nemiru je sa Mileninim ručkom. Stalno odlazi kod mame ne bi li na kašiku pojeo nešto skuvano. Od brokolija koji sprema Milena, dižu mu se dlake na glavi. Tipičan edipovac.
Milena, koju glumi Biljana Nikolić, tumači lik isfrustrirane medicinske sestre, koja pored bračnih problema ima probleme i na poslu. Kako ne radi ništa da promeni sve to, obuva štikle i zamišlja kako joj samopouzdanje raste.
Omamljena vinom, uzima mikrofon u ruke i publiku iznenađuje pesmom Nine Simon. Skoro pa kao mjuzikl. Predstava je svakako dobila na maštanju rediteljke ovim činom, jer je publika obasula Nikolićevu ovacijama. Stav samouverene žene u koketiranju sa majstorima svetla doprineo je razigravanju drame.
Njen oholi i beskrupulozni šef sa druge strane podsetio nas je na duboku podelu na dobre i loše pojedince i njihovo infiltriranje u društvenu zajednicu. On doktora dočarava maestralno, govoreći nam sa scene kako smo u njegovom svetu nebitini. Bili mrtvi ili živi. Groteskno nas baca u razmišljanje da je lestvica ka uspehu predominantno obojena pakosnim i gramzivim individuama gde dobar i pošten čovek nema šta puno da traži. Oportunizmom kojim nas zasipa, iskarikiranim do maksimuna, latentno nas uvodi u ponor svoje nesrećne duše kojoj je pomoć i te kako neophodna. Tu na scenu nastupa Nikola Rakić. Mlađašni pacijent joge, svojom vedrinom i pozitivnim pristupu životu, uvodi ih sve u kovitlac Nju ejdž životne filozofije gde nema mesta nemiru i brizi. Scena se pretvara u raspevanu gomilu gde likovi puštaju iz sebe negativnosti i zamišljeno putuju drugim dimenzijama bića.
Samopomoćna literatura o oslobođenju sebe i svojih strahova, promenom kroz pokretanje i sagledavanje problema sa stanovišta popularne psihologije personifikovana je u u liku razigranog Nikole Rakića. On sanjari o Islandu i islandskom društvu koje je u njegovim mislima netaknuto i čisto. Čak i doktor pod njegovom mantrom postaje ljudsko biće, iako samotnjak, beskrupulozan i zao.
U životu svakoga je potreban dobar motiv ili osoba koja će motiv doneti. Milena ostavlja posao i vraća se naizgled stabilnom bračnom životu.
Prema rečima rediteljke, predstava je nastala kao posledica introspekcije autorskog tima i glumaca. Sagledavanjem starih obrazaca života, odnosa i ponašanja u novim okolnostima koje su nas zadesile. Krizna situacija u pozorištu i drami najveći je potencijal predstave jer kriza zahteva napor prevazilaženja, traganje za rešenjima, odluka, promena i borbu, napisala je Snežana Trišić.
Teško je međutim postaviti granice i dijagnoze kada se radi o ljubavi. Tu prave dijagnoze nema. A ni odgovarajuće vakcine.
https://www.zazzle.com/zooncoolion_cofee_mug-256608797490822378
